детаљ слике: КРК Арт дизајн

Препев на српски са енглеског Милице Лилић

Лидиа Кјарели,  Италија

 ( Lidia Chiarelli, Italy)

ЗАЧАРАНA БАШТА

Гвиду Кјарелију, пиониру јавног осветљења (1902-1982)

А онда су била светла

која се полако пале

у башти хиљаду боја.

Засветлела су

топло, живо

на каменој стази

на латицама лала

на води са фонтане

милована благим поветарцем.

Светла

укључена за мене

док сам ходала

цветним авенијама

и суптилни мириси

обавили ме

у тишини ноћи,

затим заставе,

покретане ветром

постале су шарени облици

недовршене слике.

Грозд старих успомена

Које су  данас преобликове сасвим

док чврсто држим  међу прстима

последњу, осушену ружа маја.

МОРЕ ПОЛИГЛОТА

„Море полиглота,

Ах, море полиглота...

сибилски  слогови, фелахински дијалекти сви заједно

свуда поново одјекују…”

(из: Baja Beatitudes) Лоренс Ферлингети)

Нови снови

изронише данас из сеновитог неба.

Слани поветарац

прожима јутарњи ваздух

а сунце тихим сјајем

  брише нашу самоћу.

Безброј полифоних гласова

немилосрдно

поновно одјекују -

 слатка музика су

храњени древним ритмовима.

Сада можемо да застанемо и да се радујемо

у благом даху океана

                                                                 док речи

из различитих језика

полако узмију нови облик да испуне

једну по једну

сваку празну страницу. 

СВЕТЛОСТ НА ЗИДОВИМА ЖИВОТА

 Лоренсу Ферлингетију (1919-2021)

Научи ме да сликам

светлост на зидовима живота.

Научи ме

да гледам на свет

као што ти гледаш

да постанем суза сунца,

реч на дрвету.

Води ме

да видим како сунце удара о стрме литице

плиме и осеке што се  немирно гибају

  и као водене птице изазивају ветар.

Хајде да слушамо заједно

савршену тишину звездане ноћи

шум лета у капима кише.

Овде и сада

помози ми да стигнем до самих обала светлости

док чекам

ренесанса чуда

са тобом - поново и заувек!

НОВЕМБАРСКО НЕБО

         «Волим то челично небо!»

                                 Шарлота Бронте

Јата црних врана

Поново древним знацима

исписују зимско небо.

Као неопипљиви вео

хладна измаглица

обавија неплодни рит

и твоје очи -

 и постепено се губи

у тој магичној

металној светлости.

ПОД МЕКСИЧКИМ НЕБОМ ДО ФРИДЕ КАЛО 

                         «Сликам цвеће да не угине»

                                                        Фрида Кало 

                                 Сан Анхел, Мексико Сити 1938.

То је можда био траг будућности

већ обележен

 који су твоје очи тражиле

међу похабаним облацима

мексичког неба.

Био је то ковитлац боја и златних нити

твоје tahuana сукње

док те је

-повредио и никад победио -

изазивао свет.

Били су то пољупци од кармина

којим си потписивала своја писма

у омамљености необичне тишине

која је полако избијала на површину

из лимба бола.

Био је то можда неухватљив сан

жаљење за изгубљеним данима,

за животом

украденим од тебе

у неко далеко јутро

у аутобусу  што је изненада полудео.

Биографија

Лидиа Кјарели је рођена и одрасла у Торину (Италија), где је 2007. године са Aeronwy Thomas  основала  Art-literary Movement: Immagine & Poesia.

Њена страст за креативним писањем мотивисала ју је да пише поезију, од 2011. постала је награђивана песникиња.

Њено дело је преведено на више од 30 језика и објављивано у многим песничким часописима и на веб-сајтовима у многим земљама. Награђена је Медаљом за књижевну уметност – Њујорк 2020.

Има шест номинација за  Pushcart Prize (USA). 2021. Потом,

 Велику награду жирија на међународном такмичењу за  Sahitto International Award 2021.  Као и Poetry Star, China 2022.

Године 2014. започела је интеркултурални пројекат са канадском списатељицом и уредницом Huguette Bertrand који је објавио E Books of Poetry and Art on line.

Након посете Музеју модерне уметности у Њујорку 2010. године, Лидиа је била инспирисана да створи инсталације сличне Дрвету жеља Јоко Оно, качећи песме и уметничке карте на дрвеће. Лидиа Кјарели је излагала своја „“Poetry&Art Trees” ” у Италији и иностранству.

Такође је цењена  и као колажиста.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: