О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА





Поезија
Проза
Празнични караван 2023/24













Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Дечји кутак


ШКОЛА

Небојша Дабић
детаљ слике: КРК Арт дизајн




ШКОЛА

 

Ја не волим мрак.

И то,

када не умем да га уплашим,

проблем решим и осветлим.

Зато желим много,

и свашта да научим.

Да стекнем вештине,

и знања разна,

да ми глава не остане празна.

 

И још желим,

да будем срећан.

И зато хоћу,

да учим и ноћу.

 

А док сам био растом мали,

и на почетку великих сазнања,

научио сам да пузим,

ходам и говорим.

А умем и да ћаскам,

и о којечему прозборим.

 

Сазнао сам и за ту њиву плодну,

јако згодну,

за срце и теме,

а ја сам семе,

и цвет сунцокрет

 

Та се њива против бола,

зове школа.

У њој окрећем главу,

светлу знања, и имања.

 

И добро је,

што постоје школе разне.

И што никада нису празне.

Поређане по висини,

као планине успињања,

са којих остварујемо

блистава очекивања.

Окупани лепотом

и заносом живота,

у ком се злати Сунце,

и говоре учитељице.

  

 

БИБЛИОТЕКА

 

Гледао сам

и видео,

кретања и појаве разне.

Нешто сам разумео,

а оно што нисам,

заголица ми радозналост.

 

И пожелех да сазнам,

и заволех да посматрам.

И морао сам у себе,

све уредно да поређам.

Да не настане збрка,

од које може да заболи глава,

и стомак да се узнемири.

 

И тако заволех ред,

и сада њему тежим.

 

А при свему томе,

угледах се на једну кућу,

сличну школи и вртићу.

Она има своје прозоре,

врата и димњаке,

врапце и голубове.

У њеним собама

нема играчака,

и не дели се ужина.

У њој нема ни кревета,

па се ту и не спава.

 

Та је кућа лепа,

 још од памтивека.

За сво знање и незнање,

у њој има лека.

На полицама многим,

уредно сложене,

за све тајне и све бриге,

одабране стоје књиге.

Оне чекају,

да их деца прочитају.

 

 

ФИСКУЛТУРА

 

Када читам,

у себи мисли окрећем,

преврћем, уврћем и преплићем.

Тако радим вежбе за главу,

јер онда лакше размишљам.

Док је пуним и празним,

вежбам да говорим.

А када језик уморим,

тада вежбам да ћутим,

и тако га одморим.

 

Када радим вежбе за очи,

гледам дуго и далеко,

полако, и у круг.

А могу и у натраг.

У себе да се загледам.

И то вежбам.

 

Ако хоћу мишиће да истеглим,

у мачку се загледам,

па је имитирам,

и на све стране се извијам.

 

А када ми се труцка,

ја потрчим, и вежбам да дишем,

док у месту скакућем.

 

Ако хоћу да слушам,

вежбам уши да затворим.

Па се концентришем,

и тишину могу да чујем.

 

И када све то изанализирам,

могу добро,

да се наспавам.

 

 

ПЕСМА

 

То је у ствари,

једна срчана чесма.

Отвориш је,

и тада све потече.

Излије се, на све стране зажубори,

кад ти се срце отвори.

 

И тако даље и даље,

тече то богатство.

И оно може да се даје,

и да се дели,

и свима да се пружи,

јер богатство томе служи.

 

Песма може да се пева,

рецитује, шапуће,

или да се каже гласно.

Али пре свега тога,

она мора да се живи,

и то је сасвим јасно.

 

Кад проживиш нешто,

није важно шта и како,

и када увидиш,

да се то нешто завршило,

онда можеш да се сетиш,

и памћење осветлиш.

Све на своје место сместиш.

Да поређаш редом,

догађаје, мисли, слике,

звуке и осећања.

 

Онда можес да објасниш,

и све из себе,

да изговориш.

Или да оћутиш.

 

Али да запишеш.

Чисто,

да се не заборави,

песма.

 

  

МУЗИКА

 

Музика је, моји драги,

једна сила,

због које можеш да се загледаш,

у нечији глас.

А можеш и да закасниш,

на последњи час.

Због ње можеш да усниш,

у сред бела дана,

и да ти ручак,

само ваздух буде храна.

Због ње разумеш, видиш и знаш,

све оно,

што само теби припада,

јер га само ти испуњаваш.

 

Она постоји на свим језицима,

само што се због ње,

зуби и усне другачије померају,

а очи у вис загледају,

и склапају.

 

Када треба,

она може да загрми,

и раскине облачне, сиве ланце,

и у срце, светло да унесе.

Може да извије усне у осмех,

па да уста, постану златоуста.

 

Неко може да је чује,

а неко је у свему види.

И она је баш таква,

како се коме свиди.

 

Музика је кад се роди дете,

и када се излегне пиле.

И онда је то рецимо,

новокомпонована музика.

У том случају,

композитор је мама природа,

и тата природњак.

 

Када се родила,

у све се увукла,

и закључала.






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"