О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


СИМО ЈЕЛАЧА - ОТАВА

Симо Јелача

ЗНАМЕНИТОСТИ И ЛЕПОТЕ КАНАДЕ

(ОТАВА)


Др СИМО ЈЕЛАЧА



ОТАВА



Отава, главни град Канаде


Отава се некада звала Бајтаун по пуковника Џону Бај, инжењеру који је надгледао изградњу Ридо канала. Током 1855. године Бајтаун је бројно повећан и регистрован као Отава. Изградња зграде парламента почела је 1860. године, а завршена у 1866. години. Конфедерација Канаде створена је годину дана касније, 1867. године, тако да су први посланици почели одмах да раде у Отави.
Отава је национални главни град Канаде. То је сликовит и безбедан град, један од најсигурнијих градова у Канади. Отава је космополитски град, са музејима, галеријама, сценским уметностима и фестивалима, али и даље има осећај малог града и изузетне приступачности. Енглески и француски су два главна језика који се говоре у Отави. Такође ћете чути многе друге језике, укључујући кинески, арапски, италијански, шпански, руски, португалски, немачки, мађарски, румунски и српски, пошто је Отава мултикултурни град, са око 25 одсто њених становника пореклом из других земаља.
Парламент Канаде, (Парламент Хил), саграђен је високо изнад реке Отаве, украшен у Неоготском стилу објеката грађених у другој половини 19. века. Најистакнутији је торањ мира, који дели Доњи дом и Сенат. Испред зграде Парламента је Вечни пламен, запаљен 1966. године у знак сећања на стогодишњицу канадске конфедерације, а иза зграде је врт скулптура. Током лета, смена страже одвија се на травњаку испред Доњег дома парламента, уколико им временски услови дозвољавају. Испод Парлламент Хила је дивна стаза која води поред реке Отава.
У Отави се спајају две реке: река Отава, која долазе са запада а река Ридо, притиче са југа, са њене десне стране. У Отави има много паркова и места за рекреације. Један од најбољих и највећих је Мунис Беи парк, који се налази на десној страни реке Ридо, са градском пешчаном плажом. Речни ниво се регулише браном изнад водопада у Хеџ бек парку, одржавајући ниво реке високим, током лета, подешеним за тренинге и федерално кајак такмичење. Током тих дана постављју се на стотине шатора за продају сувенира и хране. Хиљаде посетилаца уживају слушајући изведбе музичких бендова. Непосредно испод моста су водопади, дивна природна атракција, место за свакодневне посете бројних посетилаца и редовних шетача. Водени шум прија свачијем уху, док стотине птица цвркућу на свим стаблима изнад стена и реке. Од пада воде расипају се милиони капљица кроз које се светлост прелама у виду дугиних боја. Ту деца уживају. На другој страни реке кроз паралелне бране регулише се ниво вода у Ридо каналу, који зими замрзава и хиљаде клизача на њему уживају. Ово клизалиште је дугачко преко седам километара (7,8 км) и једно је од најдужих у свету. Многи студенти долазе на универзитет у зимском периоду на клизаљкама.
Отава је град од око 1,1 милиона становника, готово свих нација света. Веома је лепо живети у Отави, чак и у зимском периоду када је снег дубок и температуре падају до минус 40°С (Целзијус). Улице се чисте истог дана када снег пада и људи су адекватно обучени. Школски аутобуси обично возе на време.
Отава је национални главни и космополитски град. Главна индустрија у Отави је федерална влада а централна тачка у граду је Парламент Канаде. Град је иначе, културни центар и погодно и лепо место за живот и посете.
Следеће знаменитости карактеришу Отаву:
- Име Отава потиче од Алгонкин речи Адаве, што има значење трговине, пошто је одувек била важан пословни центар.
- У 1857. години Краљица Викторија одлучила је да Отава буде главни град Канаде.
- Отава је седми најхладнији главни град у свету. Остали који спадају у ред најхладнијих су: Улан-Батор у Монголији, Астана у Казакхстану, Москва, Хелсинки, Рејкјавик на Исланду и Талин у Естонији.
- У Отави постоје 4 различита годишња доба, од којих су пролећа лепа по зеленилу, а јесени најлепше по црвеним бојама дрвећа. Лета су доста топла, а зиме понекад и сувише хладне.
- Скоро половина становништва је млађе од 35 година, што Отаву чини једним од најмлађих градова у земљи.
- У Отави постоји 14 музеја: Канадски Музеј Цивилизације, Канадски дечији Музеј, Канадсји поштански Музеј, Национална Галерија Канаде,Канадски Музеј савремене фотографије, Лауријер кућа, Канадска Ројал Ковница новца, Библиотека и Архив Канаде, Музеј новцаканадске банкеC, Канадски Музеј Природе, Канадски војни Музеј, Канадски Музеј Науке и технологије иКанадски Музеј Авијације и васионе. Од Cсвих музеја најпосећенији су Музеј Цивилизације и Музеј Ваздухопловства. Такође је веома значајна Национална галерија.
- Постоји 35 великих фестивала у Отави. Канадски Тјулип фестивал, који се одржава сваког маја, је један од најпознатијих.
- Прелеп је Шато Лурие хотел зa koji се каже да га посећује дух Чарлса Мелвил Хајеса, председникa компаније која је изградила хотел. Хејс је умро на Титанику, 12 дана пре отварања хотела.
- У Отави постоји амфибијско возило, намењено искључиво за туристе, које улицама иде на точковима као аутобус, а на реци Отави као хидробус. Вожња у том возилу, нарочито док плови реком, веома је атрактивна.
- Посетиоци Отаве могу одседати и у хостелу који је некада био затвор у 19. веку.
Утисак је да у Канади нема лепшег града од Отаве током касне јесени, друга половина септембра и прва половина октобра, када све дрвеће добија готово црвену боју и изгледа заиста нестварно. У Отави, као главном граду земље, прославља се празник ''Дан Отаве'' сваког првог јула, када готово сви њени становници присуствују великом ватромету. У Отави се током фебруара месеца одржава такозвани ‘’Винтерлунд’’, где уметници у парку праве фигуре од леда. Сваке зиме израђују се другачије фигуре, које су нарочито атрактивне за децу школских узраста.
Историја Отаве није без разарања. Постојала су два велика пожара. Први пожар био је 1900. године, који је уништио стотине зграда, највише дрвнаре. Други пожар 1916. године избио је на Парламенту у централном блоку. Једини део неоштећене зграде био је Библиотека парламента.
Град Отава је пријатно место за посетиоце, ентузијасте. И не само да је седиште федералне владе Канаде, То је центар високог технолошког потенцијала, и има више инжењера, научника и доктора наука по глави становника него било који други град у Канади.
Рангирана као најобразованији град у земљи и четврти је најчистији град од 300 већих градова широм света. Отава је такође пољопривредни центар источног Онтарија и има више пољопривредног земљиште него било који други град у Канади. Отава је седиште више од 1.800 технолошких компанија, које запошљавају више од 76.000 људи. Постоји пет универзитета и два факултета у Отави. Има 247 отворених клизалишта.
Постоји и седам брдских скијалишта.
Већина онтаријских Индијанаца и сада живи у резерватима, у својим оригиналниим домовима у јужном делу Онтарија. У околини Отаве живи око 15.000 Индијанаца.

Клизалисте на Ридо каналу, Отава


Политички вођа индијанског бенда се зове главни (по Оџибва језику). Многа индијанска деца Отаве воле да иду у лов и риболов са својим очевима. Жене им носе дуге хаљине са рукавима и обично носе кожне мокасине на ногама. Приповедање је веома важно за индијанске културе.


Напомена: Аутор живи у Отави од 2011, године





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"