О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Проза


НИЈАГАРИНИ ВОДОПАДИ И ХИЉАДУ ОСТРВА

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн


Нијагарини водопади и хиљаду острва


Др Симо Јелача



НИЈАГАРИНИ ВОДОПАДИ

Нијагарини водопади су најпознатија канадска природна атракција, коју посећују милиони посетилаца сваке године. Налазе се нешто више од сат времена вожње од Торонта, уз америчку границу, на којима масивна количина воде пада са око 57 метара. Посетиоци могу да посматрају водопаде са запањујуће блиске удаљености од ивице на њиховом врху. При паду вода се распршује у милијарде капљица, кроз које се преламају сунчани зраци, правећи светлосну дугу, изнад воде.
Нијагарини водопади и долина Нијагаре привлаче туристе током више од једног века. Између средине 19. и средине 20. века било је бројних покушаја скакања у водопаде у ручно-прављеним чамцима и буради. Спектакл водопада, заједно са атракцијама у суседном граду ‘’Ниагара Фолс’’ (Niagara Falls) стварају посебну атмосферу у виду карневала који традиционално постоји и доноси велике приходе у туризму. Посетиоци уживају у шетњи, и погледу са врха ‘’Клифтон Хил’’ (Clifton Hill), лоцираног непосредно изнад долине водопада.
Непосредно уз саме водопаде, на канадској страни подигнут је споменик Николи Тесли, Србину, највећем светском проналазачу, без чијих проналазака би светска цивилизација данас изгледала сасвим другачија. Никола Тесла је управо ту, на Нијагариним водопадима саградио прву хидроцентралу, на наизменичну струју, којом је најпре осветлио Бафало, а затим Чикаго па Њујорк. Теслин други споменик налази се и  на америчкој страни Нијагаре, на Козијем острву.
Нијагарини водопади су једно од најатрактивнијих места на свету, формирани пре више од 13 хиљада година од глечера, где су прво живели Сенека Индијанци (Seneca Indians). Посебна лепота Нијагариних водопада истиче се током зиме, када су потпуно залеђени. Тада санте леда потпуно прекривају све стеновите обале водопада, испод којих се не назире проток воде.
Јесењи дани, када је Сташа довела Алекса, са својим родитељима, да посете чувени "Маринленд'' и Нијагарине водопаде, били су предивни. Посетили су Нијагарине водопаде, где су се возили бродом ‘’Меид-оф-д-Мист’’ (Maide of the Mist), који првo плови до америчке стране, а затим до испод самих водопада ‘’Хорс Шу’’ (Horse Shoe) Сви путници су огрнути кабаницама због капљица воде које падају као киша. Након тога Сташа и Алекс су се возили на ‘’Скај Вил’’ (Sky Wheel), точку високим 56 метара, где се Сташа страшно плашила.
Другог дана су обишли "Маринленд'' (Marineland) са безброј атракција за децу. Ту постоје: ‘’Вокинг адвентуре’’ (Walking adventure), ‘’Тиволи вил’’ (Tivoli wheel), ‘’Килер велс’’ (Killer whales) Алекс је уживао, а бака Боса морала је да седи са њим и држи га на свим овим акробацијама.
Онтеријски виноградарски крај налази се на језеру Ири (Erie), у непосредној близини Нијагариних водопада, где има преко 30 винарија, које производе вина светског квалитета. Низводно од реке Нијагаре, само неколико километара, је сликовити мали градић ‘’Нијагара-на-језеру’’ (Niagara-on-the-Lake), разапет између реке и језера Онтерио, са феноменалним погледом на таласасте воде језера Онтарио и винограде на супротној страни. Градић Нијагара-на-језеру има много удобних приватних хотела, увек спремни да прихватају и угосте госте из целог света.
У непосредној близини тога града је место ‘’Ст. Катарина’’ (St. Catherine), одакле води велики канал за  провођење многих бродова из језера Онтерио кроз степенасте капије до језера Ири. У продужетку аутопутем се може ићи до Виндсора, удаљеног око 300 км, град са око 220 хиљада становника, или окренути на аутопут 401 према Торонту. Aутопут од Нијагаре до Торонта је пут Краљице Елизабете (QEW) којi пролази поред Хамилтона, преко високог моста у Бурлингтону. Аутопут 401 који полази од Виндсор па све до Квебек Ситија је највећи и најпрометнији аутопут у Канади, пролази кроз Лондон, Вудсток и Киченер, индустријски високо-развијени град. Непосредно пре уласка на аутопут 401 у Торонту, пролази се између Мисисаге и најпрометнијијег канадског интернационалног аеродрома "Пирсон" (Lester Pierson).
 
 

 
ХИЉАДУ ОСТРВА
 
Хиљада острва представљају архипелаг од 1.864 острва који се налази на граници између Канаде и Сједињених Држава. Протежу се на око 80 километара низводно од Кингстона. Канадска острва припадају провинцији Онтерио, а америчка држави Њујорк.
Величина ових 1.864 острва креће се у распону од преко 100 км² до мањих, за једног становника, или ненасељених стена које су једино дом за миграторске птице. Да припадају једном од Хиљаду острва, рачунски острво мора имати површину најмање једну квадратну стопу (0.093 м²) на земљишту изнад нивоа воде током целе године, као и услов за најмање два дрвета. 
Аутопут пролази даље од Пиктона ка североистоку, пролазећи поред Хиљаду острва, која подједнако припадају Канади и Сједињеним Америчким Државама. Државна граница пролази између и преко острва кроз средину воде, која спаја Онтерио језеро до Атлантског океана. Вода тече из Великих језера, кроз језера Ири и Онтерио, и даље у виду реке Ст. Лоренц у Атлантик. Овај пловни пут спаја Канаду и САД, кроз коју пролазе хиљаде светских бродова, улазећи у средишни део северноамеричког континента.
Од тих острва највеће острво је ‘’Меривил Волф’’ (Maryville Wolfe Island), а затим следе ‘’Фриндстон’’ (Grindstone), ‘’Велесли’’ (Wellesley), ‘’Хил острво’’ (Hill Island), ‘’Гренадиер острво’’ (Grenadier Island) и хиљада мањих, уколико им ико зна њихов тачан број. Од моста који води од канадске шумовите стране, недалеко од села ‘’Иви Ли’’ (Ivy Lea), прелази се преко суженог дела језерске воде, релативно врло високо, што пролазницима омогућује фантастичан поглед на обе стране, и додирује Брдовито острво Хил (Hill Island), а затим на Велесли острво (Wellesley Island) и улази у царинску зону на страни Сједињених Држава. Поглед са тог високог моста изгледа скоро као са неба или из бајке.
На сваком острву су изграђене викендице и дворци. Власници могу да дођу до својих кућа само чамцима.
Пловећим бродом, пролази се поред једног дворца, за који туристички водич прича да је власник тог дворца направио својој пуници кућу свега десет-двадесет метара од његовог дворца, али она није знала да плива, а како није имала чамац зависила је од њеног зета када ће јој дозволити да изађе из куће.
Крајем 19. и почетком 20. века, многи угледни власници направили су овај регион, познат као летовалиште са неколико гранд хотела, за луксузни смјештај, док пароброди нуде комфорне туре међу острвима. Власници из богате и средње класе изградили су летњиковце, неки чак зидане "замкове" који остају као међународне знаменитости.
Хиљада острва је коридор за љубитеље природе, а и Онтерио и Њујорк имају владине регулације за паркове дуж водених обала. Канада има бициклистичку и пешачку стазу дуж воде за све оне који уживају проводећи слободно време поред воде. Аутор је са супругом провео један диван дан на броду, пловећи између многобројних острва и уживајући у причама туристичког водича, док нас је мајско сунце грејало на палуби брода. Амбијент нам је остао заувек незабораван.





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"