детаљ слике: Фото: Никола Купрешанин

Доброта раздваја дан и ноћ

У оквиру програма Reading Balkans, гошћа Удружења Крокодил (Београд) била је песникиња Марија Дејановић (Хрватска/Грчка). Представила је своју актуелну књигу Доброта раздваја дан и ноћ и одржала радионицу за младе песнике. Поред креативног рада и многобројних сусрета са колегама и читаоцима, имала је прилику да боље упозна српску престоницу, њену уметност, историју и архитектуру.

Марија Дејановић је рођена у Приједору, а одрасла је у Сиску. Живи и ствара и Загребу и Лариси. Објавила је књиге Етика круха и коња, Средишњи год и тројезичну књигу Орато Осто/Visible Bone/Видљива кост. Добитница је награда Горан и Квирин за младе песнике, Марин Држић за драмски текст и многих других. Заменица је директора Thessalian Poetry Festivala и чланица уредништва часописа Тема.

Књижевница Марија Дамјановић, Фото: Никола КУпрешанин

Песникиња Марија Дејановић говорила је за портал КРК о предстојећим фестивалима, успоменама које носи из Београда, али и савременој песничкој сцени. 

 Београд 17 - 6 - 21 - Књижевна радионица Кордун

У Београду сте месец дана. Какви су утисци?

Провела сам свибањ у Београду на Крокодиловој резиденцији у склопу програма Reading Balkans. Београд ми је остао у сјећању као прекрасан град с богатом и разноликом културном сценом, и као динамичан град у којем се увијек нешто догађа.

Да ли сте имали прилику да боље упознате српску књижевну сцену, посебно песничку?

С дијелом српске књижевне сцене била сам донекле упозната и прије, а сад се то познавање још мало проширило. Трудим се набављати књиге својих колегица и колега из регије, јер ми се постјугославенска књижевна сцена – опћенито, балканска књижевна сцена – чини веома квалитетном, и у контексту свјетске књижевности, неправедно занемареном. Наравно, због мањкавости по питању дистрибуције књига између Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, па онда поготово и остатка балканских земаља, ту сцену не познајем онолико колико бих вољела. Оно што на неки начин надокнађује тај изостанак суставне комуникације су за мене првенствено интернетски часописи и портали посвећени регионалној књижевности, те књижевне резиденције, фестивали и слична догађања. Тијеком боравка у Београду срела сам неке колеге које нисам видјела годинама, али и упознала неке људе које сам досад познавала једино преко њихових текстова. Набавила сам доста књига којих иначе нема у хрватским књижарама, одржала сам промоцију своје књиге, шетала сам градом, писала, и све у свему, било ми је јако лијепо.

Учествовали сте на многим фестивалима поезије и добар сте познавалац савремене продукције. Где је место регионалне поезије у односу на светску?

Поезија која се пише на овим просторима врхунска је, али и даље на неки начин скрајнута. С једне стране, по самој квалитети, текстови који настају на Западном Балкану стоје раме уз раме с књижевном продукцијом која се одвија на много већим и утјецајнијим тржиштима. Ипак, ми из неког разлога, као феномен, углавном још нисмо толико занимљиви страним издавачима. Наравно, постоје изнимке, и поједини наши аутори и ауторице заслужено су етаблирани у Европи, па и свијету, али број књига наших аутора које се преводи тек је врх санте леда свега што Западни Балкан нуди у књижевном смислу. Чини ми се, ипак, да се у посљедње вријеме догађа нешто дивно, и да се све више код људи извана буди интерес за књижевности ових простора.

Песник Танос Гогос и ви организујете фестивал у грчком граду Лариси. Колико институције Грчке имају слуха за уметност, у односу на Хрватску, где сте такође активни?

Thessalian Poetry Festival је фестивал који је Танос прије девет година покренуо из чистог ентузијазма и љубави према поезији, а прерастао је у међународни фестивал са стотинама посјетитеља. Јако сам сретна да имам од прошле године прилику судјеловати у организацији нечега што на један магичан начин повезује локалну тесалијску сцену, грчку поезију и пјеснике из остатка Еуропе, а у програму укључује и глазбу, плес, визуалне умјетнике... Ове нам је године у фокусу поезија пјесника из Словеније, али, ако богови епидемије дозволе, имат ћемо и гошће из Португала, Македоније, и многих других земаља. Суорганизатор фестивала је Град Лариса, који је доиста сјајан по питању подршке који пружа културној сцени, а сурађујемо и са осталим градским културним институцијама, попут Дијакронијског музеја, Француског института, Off Art плесног казалишта, и многих других.

Грчка је велика земља с дугачком повијешћу и Грци су свој идентитет одувијек на неки начин везивали за умјетност, а ту љубав према култури живе и даље. По питању самог слуха за умјетност, у односу на Грчку, Хрватска нимало не заостаје. Наше институције, по мом искуству, труде се пружати подршку великом броју културних програма, колико могу, у складу с минималним буџетом који културни сектор добива из државног прорачуна.

Шта недостаје песничкој сцени у региону?

У државама регије премален се удио новца из државних прорачуна издваја за културу. Остало нам ништа не недостаје. Односно, све остало што нам недостаје, произлази, по мом мишљењу, из подфинанцираности културног сектора.

После Београда настављате путовање и промовисање нове књиге ''Доброта раздваја дан и ноћ''. Где ће љубитељи поезије моћи да вас сретну?

Тренутно сам у Сиску, а ускоро идем у Португал, у град Oeiras, на фестивал Mostra de Artes da Palavra, и томе се јако радујем. У плану су гостовања у још неким земљама, али у овим несигурним временима, кад се чини да би се, да га се организира, одгодило и почетак или крај свијета, о стварима је можда боље говорити тек након што се догоде.

            За све који воле поезију, једна Маријина песма из књиге Доброта раздваја дан и ноћ.

Кућа

Полажем ти прсте на затворене капке очију

боље је кад ништа не видим, кажеш

у ничему нема ни мрака ни свјетла

све се доима људским, као да си ми кућа

Пуно смо тога планирали, а сад је дан отворен

као напуштен, расвијетљен колодвор

испред којег је пометена улица

Зато рукама зазидавам рупе

пазим да се на љето у срце не населе осе

док пуним љубављу те празнине:

повремене ерупције, понешто отпора

неколико прошлих живота које се лако заборави

пет-шест пропалих година пуних експеримената

и онда раздобља раста

краткотрајна али стабилна

као тусти хрчак или брак од пар година

а ниси ни ти био лош

испрва предобар да узмеш на превару

касније превише поносан да тражиш оно што ти припада

и тако си се затекао сам

на главном тргу

без икога кога би кривио и за што

или му нешто дуговао

На пуно смо тога данас рачунали

Планирали излет у шуму, а падне киша

Дању је кућа хладан зид

испред којег сам оставила домаћи крух

да се хлади

Кућа је, ноћу, кад се у сну насмијеш 

и све засвијетли

Разговор водила: Бранка Селаковић

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: