О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


ШУМАДИЈА

Милан С. Марковић


ШУМАДИЈО БОЖЈИ РАЈУ

 

Када јесен рана дође,

виноградом кад узрели грожђе,

тамњаника кад жар пусти своју,

ја погледам са Рудника,

са шумадијских видика,

на Опленац на Тополу моју.

 

Свуд се вино тада пије,

широм наше Шумадије,

виноградом песма се заори,

чокоти се сунцем злате,

грожђе бере у канате,

у питомој шумадијској гори.

 

А кроз Таково Дичина,

шуми још од давнина,

жубор водом векове је скрила,

соко сиви с Острвице,

лети изнад Каменице,

у загрљај шири своја крила.

 

Шумадијо моја дико,

не бих тебе дао ником,

пропланке ти виногради везу,

кроз ливаде и шљивике,

и опленачке видике,

коњи врани вуку белу чезу.

 

Ој Тополо славни граде,

шумадијски винограде,

песмом ћу те помињати често,

ој Рудниче ти планино,

и чачанска котлино,

Шумадинцу ти си родно место.

 

Река Гружа тебе грли,

ка` Морави у загрљај хрли,

потоци те студен водом поје,

воденице жито мељу,

звона звоне у недељу,

Шумадијо, парче Раја моје.

 

Низ Опленац нека тече,

река вина свако вече,

сва Србија песму нек запева,

Шумадијо, Богом дана,

од лепота си саздана,

ништа лепше од тебе нам нема.

 

 

ШУМАДИЈСКА РУЖА – ГРУЖА

 

Угрејало септембарско сунце,

устрептало у грудима срце,

па се кренух дуж гружанских доља,

до чувеног поља Калипоља.

 

Река се поносно кроз поље шета,

из пролећа у зиму, с`јесени у лета,

око брда увија се к`о најлепша ружа,

шумадијска лепотица, поносита Гружа.

 

Шапуће врбацима кроз скривене доље,

и брзаком милује плодно Калипоље,

успомене чува на далеке дане,

на пролећна свитања, на јесени давне.

 

Кад би могла Гружа песму да напише,

нико лепшу не би написао више,

кад би Гружа могла барем да говори,

како сунце јутром поклања се зори.

 

Како се са пролећа увек врате ласте,

и брест како баш покрај воде расте,

како ли се месец са јутром поздравља,

како роса новом дану наздравља.

Да запише речи песама славуја,

да опише пролеће кад почне да буја,

име сваког свица што светли у лета,

и мудрога лисца што пољаном шета.

 

Име сваког цвета што цвета у трави,

и сокола што на бресту гнездо своје прави,

да напише тајне које годинама крије,

и отпева песму коју нико није.

 

Кад би могла да исприча тајне,

своја јутра, своје ноћи бајне,

сваки талас који њоме плови,

према сунцу, према плавој зори.

 

Била би то песма до бескраја,

певала би шумадијска ружа,

звала би се исто к`о и она,

поносно и једноставно – Гружа.

 

 

 

ЈУТРО У СЕМЕДРАЖИ

 

Упртила брда котобање њива,

ливада и шума и кошница саћа,

у сред те котлине пољана сањива,

где Дичина брзаке уз обале навраћа.

 

Шуморе тополе крај потока снених,

магловити лугови из њих воду пију,

а шљиваци везу ћилим шара белих,

с пролећа кад први свој цветак развију.

 

Узаврели извори под брестом кључају,

лед-леденом водом са планинског врела,

низ усеке и клисове шума се спустају,

у пољану сањиву на сред мога села.

 

Јутро када свиће, тада славуј пева,

зором кроз забране цвркут одјекује,

и мирише трава, звоне стада бела,

јагње из ливаду росну поскакује.

 

Дођи да да доживиш, мирисе и дражи,

росне траве и јутра у Семедражи.

 

 

 



ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"