О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКОЛУМНА


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Шуковић
Марија Викторија Живановић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Миленковић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ПАТЕР ФАМИЛИАС

Милица Миленковић



PATER FAMILIAS


(Милош Николин: Пет годишњих доба марвеног доктора, Албатрос Плус, Београд, 2020)

 

Један од романа који се у овом тренутку налази у ширем избору за НИН-ову награду године јесте и Пет годишњих доба марвеног доктора Милоша Николина. Роман је својеврсна новела о оцу, пандам Јесени патријарха Г. Г. Маркеса, а у националним оквирима и поетичкој равни најближи Дневнику о Чарнојевићу Милоша Црњанског. Аналогно насловима ових великих романа, Пет годишњих доба марвеног доктора јесу једна временски тачно одређена повест, својеврстан поетички хронолошки преглед (и претрес) живота и рада дипломираног ветеринара Бошка Николина.

Поступком кружне структуре, од спровода, ретроспекцијом, до опроштајног говора Николе Николина на сахрани, дат је низ виртуозних слика из живота једног човека који проживљава и свој и народни живот да би симболично напустио свет на Ускрс 1999. године када се завршава и постојање једне државе. Оно што се сажето ишчитава из опроштајног говора у епилогу књиге, у роману је опширним визионарским стилом испричано попут могуће духовне интроспекције сина у очев живот. Поступак онеобичавања и реченице и слике стварности, донео је многа естетски одлична решења у синтакси романа која тече попут незаустављиве реке сакупљајући са околних обала слике из живота сремског села и његових сељака и сточара. Бошко из Војке је онај марвени доктор кога се неће сећати једино по броју лечених и излечених животиња већ и по „дубини разумевања живота и проблема“ сремских сељака, као и по његовој „свесрдној вољи и жељи да им помогне“. Отуда је и „пучка литургија“ која се отегла током целе седмице и ускрснуће доктора након смрти, у складу са његовим посвећеничким бављењем послом неге и лечења животиња. О њему би, каже писац, многи рекли да га „познају у душу“, али када би се мало замислили схватили би да га нису познавали и да је био „непрочитана књига“, уз то још и „онако крупан и тром, са шифоњерском постојаношћу својих стотину килограма пролазио је кроз њих као пролетњи лахор“. Тај парадокс контраста физичког и духовног у лику једног човека, метафорички је и сама слика тела и душе овог породичног романа, где би тело била структура у којој се пребира као по гардероберу како би се нашла одећа, обућа и предмети марвеног доктора, а духовно би било оно идејно, метафизичко и трансцендентно у којем главни лик попут лахора за живота и после њега пролази кроз свет, кроз смрт, кроз људе, кроз једну историјску повест. Пет годишњих доба стало је у овај невелики роман описујући живот индивидуе посвећене колективу, уједно нам приповедајући и о протоку колективног времена у границама државе које су се мењале с времена на време и са собом носиле обликовање живота људи.

Исписан усложњеним синтаксичко-ритмичким стилом који се огледа пре свега у дугим реченицама испуњеним синтагмама песничко-сликарске виртуозности, роман Пет годишњих доба марвеног доктора, окарактерисан од стране рецензената као најинтимнији и најтрагичнији Николинов роман – улази у ред изузетних српских романа који на најбољи начин показују висину наше романескне књижевности. Никако необичан за савремено доба, овај роман је слика положаја човека у народу којем припада. Обојен фолклором, одличан је пример прекомпоновања личне стварносне грађе у романескну повест. У тој универзалности идеја и порука које носи добија своју пуноћу и значај позивајући нас на нова ишчитавања и нова откривања слојевитих значења којима је испуњен. Роман Пет годишњих доба марвеног доктора М. Николина захтева посвећеног читаоца спремног да зарони у магијски реализам наших епоха и да отуда изађе богатији за једно животно искуство – овог пута за искуство марвеног доктора.


Аутор: Милица Миленковић 







ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"