Никица Банић

НИКИЦА БАНИЋ, рођен 1955. (Бргуд, општина Бенковац, Хрватска), дипломирао 1979. на Економском факултету у Београду, живи и ради у Инђији. До сада је објављивао афоризме, поезију и прозу у књижевним часописима, као и књиге: „Кома“, афоризми (1990); „Незграпне истине“, медитативна проза (1995); „Приче и снови“, роман (1997); „Разговор пред богомољом“, роман (2000); „Ледени брег“, афоризми (2006); „Под руку“, хаику и приче, (2005); „Сагледавање спектра дугиних боја у поезији Милијана Деспотовића испод 20 000 милиона водених капљица – о нашој савременој поезији дијалози” са проф. Владаном Панковићем (Кадињача, Ужице, 2001); „Атлетско ходочашће над јелисејским водама и пољима Зорана Богнара – дијалози кроз историју и филозофију уметности” са проф. Владаном Панковићем (Свитак, Пожега, 2002); „Дванаест и по кругова протрчавања кроз поезију Драгана Јовановића Данилова“ са проф. Владаном Панковићем (Свитак, Пожега, 2003); „Ја и мој ујка“, роман (Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Подгорица, 2019).