detalj slike: Kordun u slici, Breza, Poloj

MOJ DEDA, DUŠAN ŠUŠNjAR

Mog dedu, Dušana Šušnjara, ubile su ustaše 29. jula 1941. godine.

Ovo je podsećanje na njega i sve ostale nastradale pravoslavne sveštenike u NDH.

Pesma PRILOG ZA ISTORIJU MOJE PORODICE je nastala 18. aprila 2020 godine, na Veliku subotu.

PRILOG ZA ISTORIJU MOJE PORODICE

(moj deda, jerej Dušan Šušnjar, 1910-1941)

Dok je oblačio stihar na Vaskrs

Prve godine drugog velikog rata

Da li je znao moj deda Dušan

Da će tri meseca kasnije

Da se vaznese među anđele

Koji su šili njegovu odeždu

Da li je slutio da će

Kapi krvi kao makovi

Popadati po beloj haljini

Mog dede

Mučenika iz Janje Gore

Dok je vezivao plavi pojas na Vaskrs

Prve godine drugog velikog rata

Da li je osetio težinu Hristove žrtve

Moj deda Dušan paroh iz Dunjaka

Da li ga je pritegao jače

Vezujući se za Boga životvornog

Da li su pojci pevali

I čteci čitali poslanice

Živih otaca deci na smrt osuđenoj

Dok je moj deda Dušan

Paroh iz Dunjaka kod Vojnića

Služio svetu liturgiju vaskrsnu

Svoju zemaljsku poslednju

Za pet stotina nevinih

Pre nego što će zajedno potonuti

U ambis jame kod Božića jarka

Da li je slutio moj deda Dušan

Koliko će me danas boleti

Žice kojima su ga vezali

Vatra kojom su ga palili

Kama kojom su ga ubili

I zemlja kojom ga nisu pokrili

Jer

Da je znao da ću se roditi

Možda bi lakše nosio

Trnovu krunu stradalnu

Dok se duša u nebo uzdizala

Mom dedi Hristovom mučeniku

Sam Bog zna tačan broj i sva imena srpskih sveštenika nastradalih od ustaša u NDH  u toku Drugog svetskog rata, kao deo plana rimokatoličke crkve i Nezavisne Države Hrvatske. Većina je ubijena na samom početku rata, odmah posle osnivanja nacističke Hrvatske. Brojevi se kreću od 160 do 210, zavisno od izvora.

U dokumentu koji je, među mnogim sličnim dokumentima, ostao sačuvan da svedoči o tom vremenu, a koji je zvanična naredba rimokatoličke crkve za UHIĆENjE PRAVOSLAVNIH POPOVA, KALUĐERA I MONAHA, precizan plan i namere su jasni, a određen datum za početak istrebljivanja je 9. avgust 1941. Ali, to nije datum kada je istrebljivanje počelo.

Koliko ih je već pre tog avgusta stradalo, ne znam. Znam da je među njima je bio i moj deda po majci, jerej Dušan Šušnjar, rođen 20. februara 1910. u Janja Gori kod Plaškog, završio Bogosloviju 1931. u Bitolju, a posle rukopoloženja postavljen za paroha u Dunjaku.

Ustaše su ga uhapsile 14. jula 1941, a 29. jula je, prema svedočenjima, sa još oko 500 Srba iz tog kraja vezan žicom, stavljen u kamion i odvezen na gubilište. Svi su pobijeni i bačeni u jamu kod Božića jarka.

Imao je 31 godinu. Moja pokojna baka Milica ostala je udovica sa dvoje dece sa 25 godina. Moja pokojna majka izgubila je oca sa nepunih šest godina.

Slavim krsnu slavu svog dede Dušana - Svetog Trifuna, kao znak ljubavi, sećanja i poštovanja prema baki, uz koju sam provela detinjstvo i mladost, i prema dedi, koga nisam upoznala.  

I ove godine u julu palim sveću u svom srcu za svog dedu, Hristovog mučenika, i sve srpske sveštenomučenike. Pokoj njihovim dušama. 

PODELITE OVAJ TEKST NA: