Vreme prolazi
menja se interpunkcija našega tela
naša kičma u mladosti izgleda kao uzvičnik
sva imperativna i nepobediva
posle se lagano savije u upitnik
hoda pogurena napred
kao da svećom traži otiske svoje mladosti koja je utekla ispred
u neko bolje sutra
i na kraju se pretvori u tačku
pucanj u zidu
tufnu krvi iskašljanu na maramici života
Ni ne primetimo a dospemo u one godine
u godine kada se voli kiša
Sunce volimo jer čitavu zemlju pretvara u ženu toploga tela
na kojoj želimo da spavamo goli
dok nas vlati trave Volta Vitmana golicaju iz uva
i teraju na onaj nestašni, dečiji smeh
Zima nas prekriva konfetama pahulja kao mladu na venčanju
i vraća nas u tela dece koja sanjaju bajke
gledamo u nebo na kojem se sveci tuku jastucima
pa perje pada na nas
hvatamo pahulje jezikom
brzo, znajući da ne postoje dve iste
ali kišu...
kišu ne volimo zbog nje same
volimo je je samo onda kada nam je dovoljno dobar izgovor da ostanemo kod kuće
skidamo sedlo sa još pulsirajuće mladosti
i ostajemo kod kuće
nasmejani, jer imamo sa kim da ostanemo
shvatamo da je sve što smo ikada hteli po prvi put unutra
a ne tamo napolju
Znaš, znao sam jednu ženu
ženu koja je živela jako, jako dugo i videla sve
i lepo i ružno
malo šta je moglo da podigne njene kapke
večito na nivou poluspuštene zastave
ona je samo želela još da joj neko donese šolju kafe
ta šolja kafe bila je njen Sveti gral
čaša iz koje je Isus pio na Tajnoj večeri
dugo sam se toga bojao jer i ja sam jedan iz armije onih kojima je kafa celog života bila kuvana
stideo sam se toga što sam tako mali i nespretan pred jednim tako prostim činom
sačekaš da voda provri i staviš kafe taman koliko treba
dugo sam oklevao da joj donesem svoj bućkuriš
čekao sam, toliko dugo da je ona otišla
bez svoje kafe
Danas, dok gledam tebe
a da to ni ne primećuješ
hodam ka tebi poguren
ne od starosti već zato što ti nosim šolju kafe, plašeći se da je ne prospem
da se ne lažemo, kafu nikad nisam naučio da skuvam
ali to sad nije važno
nije nikada ni bilo
naučio sam nešto drugo –
prava žena nikad ne čeka nekog da joj donese savršenu kafu
ona čeka savršenog čoveka da joj donese bilo kakvu kafu
nije bitno šta je u čaši
čašu Svetim gralom čini ljubav onoga ko je nosi
Vreme prolazi
u stvari, ne prolazi
mi prolazimo
zato pronađi na vreme nekog kome ćeš odneti šolju kafe
dok kiša uporno pada i poručuje ti da je vreme da ovoga puta ostaneš kod kuće
