detalj slike: Pro Poet Festival

Od 1. do 4. juna 2020. održava se četvrti po redu Međunarodni književni festival - INĐIJA PRO POET 2020. U svom četvrtom izdanju, zbog situacije prouzrokovane virusom Kovid-19 i u skladu sa propisanim merama, programi će biti organizovani u Inđiji, a nastupi učesnika iz inostranstva će biti emitovani u video formatu na internet platformama, društvenim mrežama i na TV kanalima. 

Dobitnik Glavne nagrade festivala GRAN PRI PRO POET ove godine je srpska književnica Ljiljana Habjanović Đurović, kojoj će nagrada biti uručena na svečanosti otvaranja festivala.

Ljiljana Habjanović Đurović u svojoj svakodnevici neguje vrednosti za koje se zalaže u knjigama koje piše. Kao što je napisao Ivan Čarota, šef Katedre za slavistiku Univerziteta u Minsku, akademik srpske, ruske i beloruske akademije nauka i umetnosti, „vrednost dela Ljiljane Habjanović Đurović ne zavisi od privremenih i promenljivih kriterijuma, jer ona svoja dela tematski i sadržajno povezuje upravo sa večnim i nepromenljivim – ona sama teži i svoje čitaoce poziva da se svi zajedno krećemo u susret Duhu Svetome“. 

Anđela de Leo, italijanska pesnikinja, rekla je da „Ljiljanine knjige treba uzimati kao hleb naš nasušni da bi smo pokušali da budemo bolji“. Ne konkuriše za književne nagrade i ne šalje  knjige književnim kritičarima kako bi pisali o njima. 

Ljiljana Habjanović Đurović rođena je 1953. u Kruševcu, gde je završila osmogodišnju školu i gimnaziju. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, i radila je kao bankarska službenica i komercijalista inostranog turizma, a zatim kao novinarka i urednica u magazinu Duga. Zbog tekstova o onima koji su opljačkali Dafiment banku (1994.), a time i prevarene štediše, imala je tri sudska procesa po tužbama funkcionera dve tada vladajuće partije. 

Godine 2003. osnovala je izdavačku kuću Globosino Aleksandrija, u kojoj je glavna urednica. Autorka je petnaest romana. Šest pripada svetovnom, a devet duhovnom ciklusu. Knjigama iz duhovnog ciklusa u romanesknoj formi svedoči o istoriji hrišćanstva i smelo istražuje najznačajnije i najkompleksnije teološke teme i, kao što je napisao Mitropolit Amfilohije „hodi putem Domentijana, Svetog Nikolaja Žičkog i Svetog Justina Ćelijskog“.  

Napisala je sedam knjiga za decu. Priredila je pet antologija duhovne poezije. Od 1996.godine, kada je objavljen roman Ženski rodoslov, Ljiljana Habjanović Đurović je najčitaniji pisac koji stvara na srpskom jeziku. Svoje romane prodala je u tiražu od preko milion i po primeraka, a takođejedan je od najprevođenijih savremenih srpskih pisaca. Do juna 2020. objavljene su četrdeset četiri njene knjige u prevodu na sedamnaest jezika: češki, makedonski, grčki, bugarski, rumunski, hrvatski, mađarski, nemački, francuski, beloruski, ruski, ukrajinski, gruzijski, engleski, albanski, italijanski, arapski.

U nekim pravoslavnim gimnazijama u Rusiji romani Igra anđela i Zapis duše Ljiljane Habjanović Đurović uvršteni su u lektiru. Jedini je srpski pisac čije se knjige iz duhovnog ciklusa prodaju u crkvama, knjižarama i manastirima Srpske Pravoslavne Crkve, ali i Ruske i Grčke Pravoslavne Crkve.

Festival stvaralaštva žena u Pezaru u Italiji 2007. godine za svoj moto uzeo je citat iz romana Ženski rodoslov, a u Rusiji je to delo 2016. bio „lider u prodaji“ u najvećoj moskovskoj knjižari „Biblioglobus“. Njene knjige bile su pet puta najčitanije u bibliotekama Srbije. Četiri Nagrade za najčitaniju knjigu su joj uručene, a peta nije.  

Dobitnica je dva odlikovanja Srpske pravoslavne crkve. Na predlog počivšeg Patrijarha Pavla odlikovana je Ordenom Svetog Save, a na predlog Negove Svetosti Patrijarha Irineja Ordenom Svetog Despota Stefana. Dobitnica je Vukove nagrade, nagrade Simo Matavulj Udruženja književnika Srbije, Zlatnog beočuga, Gračaničke povelje, Kočićeve knjige, Belovodske ro-zete i još dvadeset tri književne nagrade i priznanja u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. 

O Vidovdanu 2016. uručena joj je Vidovdanska nagrade grada Kruševca. Ljiljana Habjanović Đurović je prva žena koja je dobila ovo priznanje. U inostranstvu, dobitnica je glavne nagrade Zlatni vitez na Drugom literarnom forumu pisaca slovenskih zemalja, zatim visokog priznanja Ruske pravoslavne crkve i foruma „Pravoslavna Rusija” za roman Igra anđela kao najbolji strani roman objavljen u Rusiji 2010. godine, a 2012. uručena joj je Medalje crkve Santa Kroče u Firenci, koja se dodeljuje istaknutim umetnicima iz celog sveta.

Knjige prevedene na engleski dostupne su čitaocima širom sveta preko američke prodajne mreže „Amazon“. 

Dobitnici ovog priznanja prethodnih godina bili su Matija Bećković, Milovan Vitezović i Pero Zubac. 

Inače, u programu festivala učestvuje više od 60 pesnika, prozaista, književnih prevodilaca i kantautora iz 25 države, i to iz Indije, Rusije, Velike Britanije, Danske, Izraela, Grčke, Turske, Bugarske, Irana, Kanade, Rumunije, Islanda, Kolumbije, Španije, Severne Makedonije, Slovenije, Portugalije, Sjedninjenih američkih država, Kipra, Francuske, Ukrajine, Egipta, Hrvatske, Mađarske, Republike Srpske i Srbije. 

Specijalnu nagradu festivala INĐIJA PRO POET 2020 dobio je pisac Gžegož Valčak iz Poljske, a ova knjiga će biti i promovisana u septembru mesecu, kada će biti promovisan i Zbornik festivala, sa radovima svih učesnika. Na ovogodišnjem festivalu biće dodeljene i četiri Povelje, namenjene inostranim učesnicima festivala.  

Organizatori  Međunarodnog književnog festivala INĐIJA PRO POET 2020 su Udruženje „Moj Srem“, Kulturni centar Inđija i Narodna biblioteka „Dr Đorđe Natošević“ iz Inđije, uz podršku „Književne radionice Kordun“, a pokrovitelj je Opština Inđija. Direktor festivala INĐIJA PRO POET 2020 je pisac Miodrag Jakšić. 

Iz organizacije kažu da, ”kao i prethodnih godina žele da afirmišu naše književno stvaralaštvo i upoznaju našu javnost sa savremenim književnim tokovima u svetu, a Srbiju da predstave kao zemlju u kojoj postoje akteri u kulturi sa istančanim sluhom za važnost razvijanja i negovanja multikulturalnosti kroz negovanje književnosti i poetske reči”. 

PODELITE OVAJ TEKST NA: