 | Ilija Šaula | |
| |
detalj slike: Pixabay
Neslaganja i nesporazumi su u nama zbog nedovoljnog međusobnog poznavanja. Površno poznanstvo ne može opravdati tu činjenicu. Slabo se trudimo da upoznamo sami sebe, a kamoli druge. Upoznati čoveka stvarno znači spoznati čovečanstvo. Mnogo ljudi poznajemo, ali to ne znači da je u svima njima bilo dovoljno materijala da bismo spoznali čoveka. Trebalo bi da smo tragaoci, graditelji i istraživači, da bismo došli do kompletne ličnosti. Pod rečju graditelj podrazumevam građenje samoga sebe, jer uvek moramo imati na umu šta i koliko dajemo onome ispred sebe.
Ne treba suditi, treba spoznavati.
Suditi i osuditi nije isto.
Ljudima nedostaje upoznavanje, da budemo jedni drugima nadopuna, a ne vukovi.
Jedan me čovek upitao kako da piše poeziju i da li je dobro da rimuje reči. Pitanje je bilo sasvim neobično i nisam znao kako da mu odgovorim. Kaže on meni: „Kakav si ti pesnik, ako na to ne znaš odgovoriti?“ Kako nekome objasniti kako da piše poeziju ako taj nema talenta u sebi? Nakon dužeg razmišljanja shvatio sam da je on u pravu. On je upravo naišao na deo svog talenta, razmišljajući o tome kako da započne pisanje pesme. Kad smo se drugog dana sreli, nastavili smo tamo gde smo stali. Nisam ja imao šta da mu govorim, u njemu je kipela poezija. On je danas jedan od vrednih pesnika koji ne nazire kraj svojoj inspiraciji i duhu poetske reči.
U svim ljudima je skriveno mnogo talenata ili skoro sve znanje što jedan čovekov um može da zna, samo treba razotkriti i upotre
biti sva ta znanja i talente.
Neotkriveni smo i nepoznati jedni drugima, sami, nesavršeni i primitivni, svakom drugom smo u stanju pronaći manu, sa jako malom dozom samokritičke svesti.
Moramo se upoznavati da bismo se sačuvali.
Možda i ja pištim u nekoj rupi kao neznalica i čekam ne bi li me neko izvukao iz nje, neko u kome ću prepoznati vrednosti koje mi nedostaju i pokušati da ih ugradim u svoju svest. Želim da živim višim nivoom svesti, ali ne želim da koristim padobran da bih se spustio na nečiji nivo.
Oživimo čoveka u sebi, pa će oživeti i onaj pored nas, jer jedino smo u tom slučaju kompletni.
Čovek se znanjem brani od svakog zla, nasile, dosade... a može se odbraniti i sa onim ko ga ugrožava. Čovek svog neprijatelja treba da zavoli i pokuša da shvati njegove interese, nakon toga će on biti u stanju da mu prenosi svoju volju koju će on tolerisati i s vremenom početi prihvatati. Reč igra glavnu ulogu na toj životnoj pruzi.
