|
|
|
 | Milutin Srbljak | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
27. juna 2026. Srpsko imanje, Paterson Nju Džerzi - povodom Vidovdana
U SUSRET VIDOVDANU
Vidovdan nije samo ponos koji oplemenjuje i duhovno uznosi! Niti je početak jednog mita! Niti je strah za one koji pogrešno tumače naše postojanje, pa nas okrivljuju za sve i misle da se bez nas može. To je put koji drugi ne prepoznaju. Ime mu je Kosovski zavet. To je putanja večnosti u nama, trasirana Božjim blagoslovom. To je pečat koji je sadržan u istinskoj ispovesti i oporuci našeg Svetog kneza Lazara:
„Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka!“Kosovo i Metohija nije prostorno ograničena. Ona se ne može tumačiti isključivo geografskim pojmovima. Prostire se vaseljenom kao Božja poruka. O, kako bi ljudi lepše živeli kada bi je kao takvu shvatali. Svi, pa i oni koji je vide kao geografski ograničen deo globusa na mapi.Čak i kada bi bezbožnici sve oteli, ostale bi kolevke koje bi disale smirenjem duša stradalnika po uzoru na našeg Gospoda Isusa Hrista i Svetog kneza Lazara. Ostala bi nada.Ali, iz kolevke bi stasali oni koji kroz vekove svedoče nebesku mudrost:
„Tuđe mi ne treba, a svoje ne dam!“ Takva je mudrost zauvek izbrisana iz rečnika zapada. Opstaje još jedino kod svetosavskih Srba. Nažalost, mnogi upleteni u ništavilo savremenih tokova i ne shvataju suštinu Kosovskog zaveta. Oni se i od Boga udaljuju, pa ostaju na parolama, bez bilo kakve duhovne potpore. Potrebno nam je kajanje za grehe, da bismo zaslužili spasenje. Iskrena ispovest i suze. Ali one iz srca. Potrebna je ljubav, čak i za one koji ne umeju da je uzvrate. Potrebna je svest o postojanju i Istini.Bog nas uči da ljubimo slobodu. Ono što je Božje, ne damo nikome da nam skrnavi. U isto vreme, u našem biću je da nikada tuđe ne prisvajamo kao svoje. A kada nam slobodu otimaju, našim se umom zacari misao: „Ničija nije sijala do zore!“
A Bog?! On je tu da sudi o gresima i dubini naše vere. Na nama ostaje nedoumica: da li smo dostojni da sa ponosom kličemo: „Bože pravde…“Vidovdan se slavi ovih dana. Ne u nekom davno minulom vremenu. Mi ne svedočimo mit, već Istinu. Bog nam je svedok. Oni koji otimaju Svetu srpsku zemlju sa svojim mentorima, lažima truju svet različitim verzijama o Kosovskoj bici. Autorka Ana di Leґo tvrdi da je Murata ubio albanski vitez Miloš Kopilik. Britanski istoričar Noel Malkom, u knjizi Kosovo – kratka istorija, tvrdi da su Albanci u značajnom broju učestvovali u Kosovskoj bici.Nama ostaju nepobitni materijalni dokazi o ovom događaju. Tu su crkve i manastiri, koji su sa grobljima danas više nego ikada na udaru. Cilj je uklanjanje svih tragova postojanja Srba na ovim prostorima. Neka Bog svedoči. Nama ostaje molitva.***Po svom istorijskom značaju Kosovska bitka spada u red onih velikih oružanih sukoba kakvi su Kulikovska bitka 1380., ili bitka kod Poatjea 732., ili, još u daljoj prošlosti, bitka u Termopilskom klancu 480. godine pre nove ere. Sve one nose bogata predanja naroda kroz usmenu ili pismenu književnost.Odlučan otpor koji je Srbija pružila osmanlijskoj najezdi u narodu je dobio značenje mučeničkog pogroma, gde su za „carstvo nebesko“ stradali svi slojevi, počev od srpskog kneza Lazara pa sve do sluge Milutina. Ovde nije reč ni o kakvom „kosovskom mitu“, nego o istorijskom pamćenju prenošenom generacijama. Ovo nam daje za pravo da tražimo da se svet uzme u pamet i da nam dozvoli da u otačastvu živimo mirno među sobom i sa svim ljudima dobre volje. Po mudrosti naših starih:
„Brat je mio ma koje vere bio.“Kosovo i Metohija je gnezdo i ishodište ljubavi koja određuje samobitnost pravoslavnog svetosavskog hrišćanina, što se ogleda i u stihovima blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija Radovića:Vidovdane, moj očinji vide Tobom vidim što drugi ne vide…Kosovo i Metohija je otadžbina svih svetosavskih Srba i ostalih ljudi dobre volje. Kosovski zavet je njen osvećan put. Vidovdan je Slava. Ovo trojstvo čini Otačastvo. Njegovo jezgro je oporuka našeg Svetog kneza Lazara, satkana od Istine i Ljubavi. Iz tog Otačastva i ja se oglašavam stihovima:Otvoriće se nebo, pod kojim je pesma opstala, kao eho iz dubine srca:
„Gusta mi magla padnala“.
Dr Milutin Srbljak, Književnik
|
