|
|
|
 | Ružica Kljajić | |
| |
detalj slike: Krk.art@designe
U REDU ZA ULjE - Uh! Samo da znate kako je unutra toplo, a red dug - reče Marija, crvena u licu, i s punom torbom namirnica, dok je prilazila porodici koja je strpljivo čekala u hladovini starog bora.- Jesi li našla sve što ti je trebalo? Ipak je to samo mala radnja u malom mestu - reče muž.- Ma, ima tu svega! Da ne poveruješ! Ali, ulja sam dobila samo jednu bocu...- Za nas, koliko nam treba, i dok smo tu, to je sasvim dovoljno.- Znam to. Bila sam uzela još jednu bocu, al' sam morala vratiti, jer mi je kasirka rekla da je stigla uredba o prodaji jestivog ulja. Žao mi je zbog teta Slavke, jer me zamolila da i njoj kupim ulje, da ima za pripremu večere.- A ti njoj daj to koje si kupila za nas, i rešen problem. Pođimo sad. Toplo je i ... - pa u pola rečenice priđe Mariji da joj pomogne oko torbe.- Majko moja! Ja se raspričala, a ovaj sladoled će se otopiti. Pomozi mi, molim te. Prvo deci - reče Marija, pružajući sladoled Brankici, koja se okrenu, jer je celo vreme bila zagledana u jednu devojčicu, koja se trudila zadržati na biciklu s koga je već nekoliko puta pala, ali se uvek dizala, i uporno pokušavala ponovo.A ovaj s jagodom je za Sunčicu - nastavi Marija, pa kad vide da nema deteta, pogleda u muža, pa u Brankicu, i kad ne dobi nikakav odgovor, bez reči potrča prema plaži. Kad se nakon uzaludnog traganja, vrati na isto mesto, muž reče:- Nas dvoje smo obišli ovaj deo - pa pokaza rukom prema poslastičarnici, i na prostor oko nje, gde se nalazio i mali parkić.- Bože moj! S tim detetom čovek nikad nije siguran... - pa sva očajna krenu prema trgovini iz koje je malo pre izašla. - Šta čovek zna? – nastavi tišim glasom.Kad je ušla, zasta joj dah od radosti, ali i od iznenađenja, kad ugleda... Negde na polovini dugog reda strpljivih kupaca, ispred veoma visokog i prilično proćelavog čoveka, koga čak i prepozna, onako mala, sezala mu tek do kolena, stajala je Sunčica i, čvrsto stisnuvši s obe ručice, držala bocu ulja. Kad ugleda majku, nije se ni pomerila, već joj se samo nasmešila i ostala čekati u redu.Marija je u trenu sve shvatila, jer je znala da Sunčica radoznalo prati i sluša sve što se oko nje govori ili događa, a reaguje uvek brzo, i bez razmišljanja. Priđe bliže do kase, i kad dete dođe na red, plati račun pa izađe napolje, držeći ulje u jednoj, a dečiju ručicu u drugoj ruci.- Opet si napravila neku glupost! - povika otac, ljutito gledajući u Sunčicu.- Nemoj sad, i ovde. Molim te. Važno je da smo je našli, a o ovom ćemo kasnije, i to obavezno. Uveče, dok je toplota jenjavala, uz prijatan miris i svežinu koja se osećala zbog blizine mora, na prostranoj terasi ograđenoj bujnom vinovom lozom, s mnoštvom zelenih grozdova, koji su bili u sredini svoje vegetacije, teta Slavka je poslužila večeru koja je svojim mirisom punila prostor, i mamila čula gladnih ukućana i gostiju. Našlo se tu i neko vince, koje je uvek prijalo jer je gasilo žeđ, ali i pomagalo da se odrasli opuste i zapevaju lepe, setne, ali i vesele pesme.U takvim prilikama, znalo se sedeti i pevati dugo u noć, a neretko, oglasila bi se pesma i na još nekim terasama u blizini. Pri spremanju za spavanje, Brankica je izrazila želju da spava s bakom u njenoj sobi, pa Sunčica osta sama s majkom u svom krevetu. I pre nego je, kao što je obično uveče činila, počela s raznim pitanjima, majka nju upita:- Kako se ti, malena, nađe danas u redu baš ispred onog čike?- Pa, mamice, taj čika glumi u dečjim emisijama. Dok smo tebe čekale, Brankica i ja smo gledale u njega, a on to primetio, pa nam se i nasmešio.- Zato si ti, s bocom ulja u rukama, onako bez korpe, stala ispred njega, i uprkos onolikom redu, što nije bilo nimalo lepo od tebe. Je li ti čiko nešto rekao?- Znala sam da se neće ljutiti, jer on voli decu, i rekao je da sam hrabra devojčica.- A ja bih još dodala: i malo bezobrazna... A sad mi reci, zašto si išla po to ulje, i znaš li koliko si nas uplašila?- Mamice! Izvini, molim te! Znam da sam pogrešila, al' čula sam kad si rekla da nisi mogla kupiti ulje za teta Slavku, pa mi bilo žao, jer ja nju mnoogo volim.- Dobro! Dobro! Znam da je voliš, al', zašto je mnoogo voliš?- Zato što mi je dopustila da se igram na njihovom pesku iza kuće, a ja to mnoogo volim. Kad sam juče bila na pesku, ona je došla i rekla mi da ne diram pržinu, a ja sam njoj rekla da ne prži. Onda je došao čika Luka, i rekao joj da me pusti da se igram, i ona je otišla. I danas sam se tamo igrala.- Dobro je što je čika Luka došao, jer se vas dve niste razumele. Ovde za pesak kažu pržina. A ti, ako ti je dopustila, onda budi dobra i nemoj razbacati onu gomilu peska, jer im sigurno za nešto treba, a i nemoj više da činiš nešto slično onom danas. Obećaj mami...- Ne brini, mamice. Obećavam. Časna reč - izgovori devojčica glasom već pospanog deteta i uskoro zaspa bezbrižnim snom.
|
