FALSET

Tanka vibro što ukroćavaš jarost

Ne vidim utehu u zemaljskom snu

Gutala me tmina, a privlači svetlost

Do vrha bih rado ali sam na dnu.

Ljubavlju tvojom prošlost sada snevam

Siluetu tmurne aveti na zidu

Žaka Deride već odavno nema

Neugasla žudnjo živi suicidu.

Postavite stražu utvrdite vrata večna

Sinovi se bude i pevaju kćeri:

Dolazi spasenje u mehove prezrenja

Živote Čehov pištolju u pudrijeri.

Izusti katkad turobnost da zaboli

Pozovi tišinu nastani prazninu

Doživotna boli prokleto zavoli

Neprebolnu ranu i nezaraslu brazgotinu.

Opsuj Boga i umri prijateljski je savet

Zima i taština neka obuzmu mi kosti

Nisam te ljubio nežnu kao falset

Bespomoćnom ljubavlju do beskonačnosti.

OTADžBINO MOJA

Kao sin čovečiji gde ću glave skriti

Hodočastim tebi mom Nezaboravu

U budućem, danas i sutra ćeš biti

Dok u tuđoj kući slavim krsnu slavu.

Nosim žig na telu, desetleća ranu

Mrtvi snovi, žive duše koračaju k Tebi

Sve što diše stremi nesvanulom danu

Napusti me desnico, idem Otadžbini.

U nedoba zdravica: Sine, srećan brat

Služba traje, tamjan, zveckaju pomponi

Krvave im ruke, Jezavelja vrši rat

Pomešane suze, jecaj, odapeti plutoni.

Tebe skupa slave vaskrsli i živi

Čujem ponosan najtužniji durski zov

Otadžbino moja, primi zalog žrtvi

Kasnu stražu, svežu raku, zatrpani rov.

Zagrliću tvoje krilo platinasta moja

Uzdignuti hrame sa prestolom i tronom

Izvore energija i netvarnih boja

Prigrli raba sa mrtvijem snom.

U POTRAZI ZA SMISLOM

U potrazi za smislom Hegela sam sreo

Kaže: jesi lud, gde si to zapeo?

Zašto, rekoh, zar se ne sme prići

Nije, veli, to nego Šeling će mi stići.

Pođoh zato dalje, ne znam gde sam bio

Kad na ćošku skvera Kant kʼo da se krio.

Taman da se javim i pitam ga za standard

Preko zebre uočih pređe Anaksimandar.

U bifeu nedaleko sedi Hajdeger

Huserl i Bart nisu iz te priče.

Hanu juče sretoh, pitam gde je Niče,

Neću sama da znam on je jedna zver.

Zapodenuh temu, banu Česterton

Ućutaše Rasel i Etien Žilson

Pričah o Parizu, neko o „die Sein“!

Ne lezi vraže, stiže Vitgenštajn.

Taman da popijemo pridruži se Marks

Malo odocneo ulazi Laplas

Traže proletere, leti onaj atlas

Šta rade, Raner konta, kad eto ti i Konta.

IZBJEGLICE

Preživjesmo nekako sumornost i jade

Gledali kad na srcu duboreze rade

Potucali se po nemilu i nedragu

Mogao bih pričati Palavestri Predragu.

Nekima milina, nekome himera

Dovlatov bješe izbjegao iz SSSR-a

Crtice i cifre smjernice života

U orbiti između slota i džek pota.

Smetljište svijeta, svima smrad do danas

Malo ko je htio ugledati se na nas

Maćehi i prvoj mati bijasmo kʼo sekta

Spase se Helena Vajgel, supruga od Brehta.

Projekat Menhetn, velika pečurka

Njujorčanin i Danac, sukob nadkultura

Topal vazduh, bigbeng, novi, veći stvor

Čestica je sada bomba, u pravu je Nils Bor.

Mileva je pisala marljivo zadatke

Albert sakupljaše te vrijedne ostatke

Trbuhom za kruhom potrča Nađ Laslo

Arhitektni genij, zlatokovni laso.

ŽAKARD

Nehatom poslate parne ruže na prag

Male vasione beznadežni sam putnik

Rekvijem je ovo za nju kojoj ne bih drag

Smrtodarnoj udovici, nesuđeni ljubavnik.

U Danijela Ozme 1A tiho je potraži

Samotnjak sjuri prolazom sav u zanosu

Na polici arhistratig stajaše na straži

Spremala je dugo stan, veš i satenastu kosu.

Ostavljam svud leš i pustoš, ovo nije kraj

Iz bliza promrmlja da imam dve-tri bore

Spava mi se s tobom, lȕdo, nego dobro znaj

Posle toga smo na istom, tebi biće gore.

Godinu sam dana ovde sama, okrutna

Poljubi me, kopile, nemoj da se svađam

U Ravenu svrati da me vidiš sva je bajkovita

Tad pokupi šta ostane, mlada sam da rađam.

Miluješ mi sluh, da se selim nudiš

S beogradskim idealistom da živim

Zariću ti nož u oko nemoj da se srdiš

Mrtav Jan me s ploče gleda, neću da se krivim.

Divno sklapaš reči, priče smislene

Želim da ti život svetli kʼo crkveni bakar

Nepomični cvete Sunca bašte zelene

Zadnju tebi skladam odu, mome vratu žakard.

PODELITE OVAJ TEKST NA: