detalj slike: KRK Art dizajn

KNjIŽEVNI IZDAVAČ PROMETEJ

Dr SIMO JELAČA

Izdavačku kuću Prometej u Novom Sadu osnovali su Zoran i Borka Kolundžija, u Januaru 1990 godine. Opredelili su se za izdavanje knjiga u domenu nacionalne i kulturne istorije, antropologije, psihologije, etnologije i lingvistike. Zoran i Borka sarađivali su sa Sterijinim pozorjem, Jugoslovenskom kinotekom, Srpskom akademijom nauka i umetnosti (SANU), Maticom srpskom. Zoran je radio u Zavodu za kulturu Vojvodine, od 1980 do 1990, gde je vodio izdavačku delatnost (znači, naučio je zanat). Od početka krenulo im je dosta dobro. Kada, danas, pogledaju u proteklih 35 godina, koliko dugo postoje, zaključuju da su u proseku tokom 25 godina izdavali oko 100 knjiga godišnje, a sada se taj broj čak povećao na oko 150. Tokom svih tih godina za svoja ostvarenja dobili su i mnogobrojne nagrade i priznanja. Među tim nagradama su: Oktobarska nagrada grada Novog Sada, Iskre kulture Vojvodine, Nagrada Vuka Karadžića, nagrade za najboljeg izdavača na Sajmu knjiga u Beogradu, za godine 2018, 2022 i 2025. Prometej je time dao veoma veliki doprinos kulturi Novog Sada, Vojvodini i celoj Srbiji. Izdavački rad im je najvišeg kvaliteta. Za 25-u godišnjicu postojanja Prometej je dobio specijalnu nagradu za Ediciju ‘’Srbija 1914-1918’’.

Prometej takođe afirmiše izdavaštvo u oblasti nauke. Izdavačku prepoznatljivost ostvaruje reprezentativnim monografijama, delima posvećenim srpskoj kulturnoj i političkoj baštini, sa naglaskom na one koji se bave sa prošlošću i sdašnjosti Novog Sada i Vojvodine. Posebno se Prometej ističe izdavanjem dela koja tretiraju zaboravljenu, i-ili, namerno izostavljenu istoriju. Na tom polju posebno se istakao autor, Akademik, Dejan Medaković, koji je ove teme obradio izvanredno precizno, pokazujući dugo pamćenje. Za takvo stvaralaštvo Prometej je ustanovio i svoju nagradu ‘’Dejan Medaković’’, koju su dobili dosadašnji laureati: Moma Kapor, Miodrag Protić, Mirko Demić. Vasilije Krestić, Radivoj Stokanov i Aleksandar Gatalica. Po broju objavljenih knjiga Prometej je svrstan među najveće izdavače Srbije.

Prometej je formirao svoj ukus čitalaca, a studenti novosadskog univerziteta zapamtili su ga po stručnoj lieraturi, obzirom da je Prometej postao i najveći izdavač univerzitetskih udžbenika. Prometej je postao kulturno blago Novog Sada, ovenčan slavom za kvalitet svojih izdanja. Ima i svoju knjižaru ‘’Most’’, koju su Novosađani dobro zapamtili. Uspešno ju je vodila Zoranova kćerka Korana, koja mu je sada direktor Prometeja. Nezaboravna su i izdanja lingvistike za škole, a krupan poduhvat prometejevog izdanja je ‘’Pravopisni rečnik’’. Posle su doše knjige Dejana Medakovića, Mome Kapora, i novosadskog velikana Mike Antića.

Poput knjige ‘’Srbija 1914-1918’’, Prometej sada ima već oko 50 naslova, koji tretiraju događaje u srpskoj istoriji, zločine počinjene nad srpskim narodom, o kojima se nije smelo pisati. Pored pomenutih, Zoran je publikovao i dela Jaše Tomića, Laze Kostića, Svetozara Pribičevića, Jovana Subotića, Vase Stajića, Joce Laloševića i Tihomira Ostojića (sve Vojvođani). Jedno od Prometejevih izdanja ‘’Tragom istorije’’ Milana Blagojevića, delo je o zaboravljenim junacima. iz naše prošlosti. Dosta je prometejevih izdanja koja tretiraju teme kako se sada živi u Vojvodini i u Novom Sadu. Na te teme Prometej je do sada objavio desetine edicija o Novom Sadu, uključujući i ‘’Monografiju Novog Sada’’. Monografiju ‘’Mostovi Novog Sada’’ publikovao je samo šest godina nakon bombardovanja, a u knjižari ‘’Most’’ prikazane su mnogobrojne slike o bombardovanju.

U knjizi Jovana Dejanovića, bivšeg gradonačelnika Novog Sada, ‘’Moje novosadske godine’’, istaknuta su najvažnija obeležja izgradnje mnogih objekata koji su gradu dali novi izgled. Iz toga domena su i knjige Riste Prentovića i Vladimira Vrgovića. Pored sajma knjiga, u Beogradu, Prometej je bio najbolji izdavač i na sajmovima u Novom Sadu i Nišu.

Prometej, pored knjiga o Srbiji, publikuje i knjige strane proze i poezije, a najpoznatiji je po izuzetnim monografijama. Prećutane teme i zabranjeni događaji, kao i neki ljudi, dela su velikih prometejevih izdanja. Iz te oblasti istaknuti su: ‘’Istorija Petra Velikog’’ Zaharija Orfelina, kao i dela Dejana Medakovića u 15 knjiga i ‘’Nastanak evropskih jezika’’.

Prometej je postao poznat i po negovanju kulture sećanja, jezičke kulture i naslovima ukupne nacionalne kulture Srbije. Nagrada za poduhvat godine, 2025, dodeljena je za knjigu ‘’Knez Mihajlo Obrenović’’ (Pravoslavna reč), delu koje objedinjuje naučnu preciznost, estetsku vrednost i kulturni doprinos istorije Srbije. Ove godine Prometej je obeležio i 150 godina Hercegovačkog ustanka i 150 godina od rođenja Mileve Marić - Ajnštajn. Ovakvim delima Prometej nam pomaže da se vraćamo sebi i da se ne zaboravljamo. U svim svojim delima Prometej afirmiše stvaraoce u nauci, književnosti i publicistici, i time doprinosi poboljšanju ukupnog kulturnog nivoa zemlje.

Među velika izdanja Prometeja spadaju dve knjige Dinka Davidova ‘’Sentandreja srpske povesnice’’ i ‘’Srpska stematografija’’, i monografija Bogdana Janjuševića ‘’Arhitektura vojvođanskih gradova’’. Od proznih dela dragoceno je ‘’Hamerštajn ili nepokolebljivost’’ Harisa Magnusa, nemačka istorija. Zatim, delo dvojice autora Iva Borea i Aleksandra Radovića ‘’Crni konjanik’’, delo Miodraga Matickog ‘’Delta’’ kao i ‘’Intimni vodič kroz Portugal, Kataloniju i Amsterdam’’ i knjiga Ljiljane Maletin ‘’Vodič u Egzilu’’.

Treći tom ‘’Standardnojezičkih preispitivanja’’ Milana Šipke, ‘’Prezimena su čuvari našeg jezika’’ Zagorke Vavić Gros. ‘’Rečnik opsenih reči’’ Danka Šipke i prvi ‘’Srpsko - romski rečnik’’ Bajrama Halitija.

Prometej je postao nacionalni izdavač, moguće je da će postane i svetski izdavač broj jedan. Zoran je to zaslužio i možda će doživeti. Srećno Zorane.

I konačno, ko je Prometej, mitsko ime?

U grčkoj mitologiji Prometej je sin Japeta i Klinene, brata. Epimetejev i Deukalionov, pronalazač mnogih istina. U grčkoj mitologiji Prometej je i bog vatre, ukrao je vatru od bogova i dao je njudima. Smatra se autorom ljudske umetnosti i nauke, kao inspiraca života.

Zoran Kolundžija, rođen je 1952 godine u Nišu, detinjstvo proveo u Bosni, a deo mladosti u Mladenovu. Od 1966 živi u Novom Sadu. Završio je filozofski fakultet, odsek jugoslovenske književnosti. Do osnivanja Prometeja radio u Zavodu za kulturu Vojvodine. Zoranovi junaci bili su, u mladosti Tom Sojer, lik iz dela Mark Tvena, u mladosti junaci iz knjige Branka Ćopića ‘’Orlovi rano lete’’ i Aleksandar Makedonski i Marko Kraljević.

Zoran Kolundžija osnivač i vlasnik Izdavačke kuće Prometej, Novi Sad

PODELITE OVAJ TEKST NA: