detalj slike: KRK Art dizajn

ANTOLOGIJA ZABORAVLjENIH PESNIKA

(Rastko Lončar „Endemi pod prašinom”, Novi Sad: Kovači kulture, 2022)

 

Prof. dr Slađana Milenković

Antologija „Endemi pod prašinom” Rastka Lončara jedinstvena je antologija koja otkriva skriveni sloj srpskog pesništva XX veka. Donosi izbor pesama koje osvetljavaju tok koji je ostao izvan kanona. U njoj su sabrani glasovi 61 pesnika čije su sudbine i dela, iz političkih, ideoloških ili čisto ličnih okolnosti, ostale izvan glavnog toka književnog kanona. Priređivač se bavi i autorima čiji je pesnički rad bio sporedan u odnosu na njihovo primarno delovanje u nauci ili drugim oblastima, ukazujući da i takvi stvaralački „iskoraci” mogu obogatiti razumevanje kulturnog nasleđa.

Koncept knjige nije da vrati u žižu „zaboravljene ljude”, već da izdvoji pesničke trenutke vredne pamćenja, čak i ako su unutar opusa pojedinog autora ostali marginalizovani. Čitaocu se nudi širok horizont, daleko izvan granica uobičajenih antologija i školske lektire. „Ova antologija posvećena je zaboravljenim pesnicima — onima koji su, iz različitih razloga, ostali izvan književnog kanona. Kanon, često vođen ideološkim, kritičkim ili političkim okolnostima, ne odražava uvek stvarne vrednosti poezije. Naš izbor je pokušaj da osvetlimo manje poznate tokove srpske književnosti i ponudimo širi poetski horizont čitaocima i stvaraocima.” navodi se u predgovoru.

Izbor je ograničen na pesnike koji više nisu živi, kako bi se izbegla mogućnost da savremeni autori budu označeni kao „zaboravljeni”. Ovakvo ograničavanje ujedno omogućava istorijsku distancu i jasniju procenu uloge pojedinih glasova u kontekstu XX veka, veka obeleženog stradanjem, ratovima, ali i neprestanim obnavljanjem književnog stvaralaštva.

Naslov „Endemi pod prašinom” nosi višeslojnu simboliku koja se nadovezuje na samu ideju antologije. Reč endemi upućuje na retke, posebne, gotovo neponovljive pojave, u ovom slučaju, pesnike i pesme koji su opstali izvan glavnog toka književnog života. Kao što endemske biljke ili životinje žive samo na određenom, ograničenom prostoru, tako i ovi stihovi egzistiraju u uskom krugu sećanja, nedostupni širem čitalačkom iskustvu. Prašina je metafora zaborava, vremena i zapuštenosti, ali i sloja koji skriva i štiti. Ona može biti znak zapostavljenosti, ali i svojevrsni omotač koji čuva nešto dragoceno od pogleda površnog sveta. U ovom kontekstu, prašina ne uništava, već prekriva, a Lončareva antologija je čin skidanja tog sloja, otkrivanja skrivenog blaga književne prošlosti. U spoju ova dva pojma, naslov sugeriše dragocene, retke glasove poezije koji su ostali sakriveni, ne zbog svoje bezvrednosti, nego zbog okolnosti, predrasuda ili političkih pritisaka. Njihovo takoreći otkopavanje postaje i čin vraćanja kulturnog pamćenja, ali i poziv na preispitivanje onoga što nazivamo književnim kanonom.

Struktura antologije prati devet pažljivo oblikovanih tematskih poglavlja: „U senci zlatnog doba”, „Modernizam, avangarda, margina”, „Kosmos je mali za sve”, „Neka nas niko ne kune”, „Nove pruge, stari koloseci”, „Pitomi plamen”, „Sa grobom u očima”, „U novoj praksi” i „Utočište”. Nižu se pesme nastale u različitim istorijskim i kulturnim kontekstima: od perioda književnog procvata i mira, do najmračnijih trenutaka ratnih razaranja. Neke su nastajale u zatvorima i logorima, na rubovima postojanja, druge u mirnodopskim godinama kada je književno izdavaštvo bujalo. Tu su i neoavangardni eksperimenti, glasovi marginalizovanih modernista, kao i stvaralaštvo regionalnih autora koji nisu bili u centru kulturnih zbivanja. U svima se, međutim, oseća posebna izražajna snaga jezika i trenutaka u kojima su dosegnuti novi dometi pesničkog izraza.

Ova zbirka ne teži pukom vraćanju „zaboravljenih imena” već izdvaja one trenutke njihovog stvaralaštva koji dopunjuju i proširuju sliku srpske poezije XX veka. Time postavlja pitanje koliko je književni kanon zaista merilo vrednosti, a koliko proizvod okolnosti i nametnutih ograničenja. „Endemi pod prašinom” poziva na ponovno čitanje i promišljanje — ne samo o pesnicima, nego i o samom procesu pamćenja i zaborava u kulturi. Ono što se pamti posle čitanja jeste poneki stih zbog kojeg je vredna cela knjiga, ponekad i čitavo nečije stvaralaštvo. Kako se kaže: Neka samo jedna pesma ostane da se peva posle pesnika, celokupno njegovo stvaranje ima smisla. Takvi su stihovi Milorada Crnjanina, Borislava Mihailovića Mihiza, ali i drugih pesnika, od 61 koliko ih ima ukupno u ovoj neobičnoj antologiji.

Pored pesama, knjiga donosi i biografske beleške o svim zastupljenim autorima, kao i pogovor Dušana Zaharijevića, koji dodatno problematizuje ulogu kanona i mogućnosti njegovog prevazilaženja. Rezultat je antologija koja nije samo književni izbor, već i kulturni čin, vraćanje u svest onoga što je, možda nezasluženo, potisnuto u prašinu zaborava.

„Endemi pod prašinom” predstavlja i književno istraživanje i kulturni gest, podsećanje na raznolikost pesničkog izraza i na sposobnost poezije da preživi i najmračnija vremena. To je poziv čitaocu da proširi svoje vidike, ali i podsetnik da kultura živi onoliko koliko je u stanju da se seća i da ponovo otkriva svoja potisnuta bogatstva.

PODELITE OVAJ TEKST NA: