detalj slike: KRK Art dizajn

KNjIGE NIKADA NE MIRUJU

Ljubica Žikić

Sve je počelo jedne prijatne letnje večeri, kada me je Milena pozvala i maznim glasom  pitala može li da donese jedno mače koje joj se našlo pod nogama čim je izašla iz busa. Bez dvoumljenja sam rekla da može, iako mi je odmah sevnula slika kontejnera pored autobusnog stajališta.

Bilo je to vreme kada sam plakala zbog palestinske i ukrajinske dece, devojčice ispruženih ruku, koja je na pitanje novinara, šta bi volela da dobije, odgovorila kroz suze koje su se kotrljale niz umazano lice, tihim glasom, drhtavih usana: „Hranee“.

Pomislila sam: Ako ne mogu nahraniti gladnu decu ratom ojađenu, mogu hraniti jedno mače.

Tako je počelo druženje sa nazvanom Mazom, koja se vrlo brzo udomaćila, poštujući besprekorno kućni red. Igrala se sa zavesom, lopticama, klikerima, plastičnim mišićima, skakala po cveću. A kada bi se umorila, odlazila je na svoje mesto pored radijatora.

Maza je povukla nogu sklapanja mojih novih prijateljstava. Naime, nedugo nakon njenog udomljenja, pojavila se ničim pozvana ptica čudnog graktanja, koja je redovno dolazila iz šumaričkog parka i zaticala me na terasi uz prvu jutarnju kafu. Ušle smo u razgovor sasvim spontano: ja sam je pitala otkud dolazi, čija je, hvalila sam njeno srebrnkasto perje, vitak vrat, duge bose noge, krestom ukrašenu glavicu, a ona je ravnomerno odgovarala grakčući, primičući mi se sve bliže. Prosipala sam pšenicu, dozivajući je. Preletela bi ogradu i oprezno prilazila prosutim zrncima. Pronađoh informaciju da je to koka morka, kojoj namenismo ime Biserka.

 Bila sam ozarena ovim susretima. Tako to traje već tri meseca. Sada smo u stanju da ostavljam otvorena balkonska vrata, Biserka ,istina oprezno, ulazi u dnevnu sobu i pažljivo razgleda, ne reagujući na moje kretanje po kuhinji. Gledala sam kako se teorija materijalizuje u praksi! Prijateljstvo se dokazuje poverenjem. Biserka je pokazala da mi veruje i da sam ja njeno prijateljsko lice.

-          Stavila si dve brige na leđa -, reče mi ćerka.

-          Ne, ne - rekla sam - nisi u pravu.

Ja to doživljavam sasvim drugačije! Nije imala vremena da sasluša, a koristilo bi joj zasigurno.

U vreme kada je više literature i teorija o prijateljstvu nego prijatelja, ja sam na velikom dobitku! Moje nove prijateljice su mi omogućile da se za trenutak okrenem prema sebi i vidim imam li u sebi ljubavi i dobrote da primim u svoj život i porodični krug nove prijatelje......predatore. Našla sam pozitivan odgovor i to me je obradovalo.

Jer, prijatelj je ono biće koje u nama pobuđuje dobrotu, koje iz nas izvuče ono najbolje, otkrije ono što nismo ni znali da posedujemo, pa počnemo sami sebe i da cenimo. Pravi prijatelji nas vide i prihvataju na raznim nivoima i vole nas onakvi kakvi jesmo, a ne zbog nečega što im treba i što im dajemo ( Biserku i Mazu iz ovog izuzimam, one su mali predatori). Prijatelje uveravamo da ih volimo i poštujemo jer cenimo njihove stavove, reči i savete, nosimo njihove poklonjene marame, ogrlice, čitamo njihove poklonjene knjige sa nežnim posvetama. Dakle, pokazujemo nežnost i ljubav!!

Da li bih na ovaj način razmišljala da nekada davno nisam podvukla i vrh lista presavila gde Aristotel raspravlja o tri oblika prijateljstva, da me nije duboko dirnulo prijateljstvo između surovog kralja Gilgameša koji neprijatelja pretvara u prijatelja i onda udruženi čine velika humana dela, da nisam sa toliko ljubavi pratila kako se zlovoljni i zluradi Uve pod naletom prijateljske ljubavi doseljenih stranaca pretvara u dobrotvora, da nisam u suzama čitala Gijovu Belu Grivu, o dirljivom prijateljstvu dečaka Folka i divljeg ždrebeta, Najtovu toplu priču o odanoj i istrajnoj Lesi koja se vraća kući, svom prijatelju, dečaku Džou, itd..itd.

Ima, dakle, knjiga koje ne miruju, koje naša sećanja iznova otvaraju, listaju, koje nemaju vremena da ostare i da padnu u tamu zaborava. Zovemo ih omiljenim, neprolaznim, nezaboravnim, beskrajno dragim knjigama.

A što se tiče mojih prijateljica predatorki, mislim da smo dijalektički uznapredovale od prijateljstva iz koristoljublja do prijateljstva iz zadovoljstva. A možda se uzdignemo i do onog trećeg stepena po Aristotelu.

PODELITE OVAJ TEKST NA: