detalj slike: KRK Art dizajn

Promocija knjige eseja - U susret buđenju - Ilije Šaule

(edicija Reč i smisao, Književni ESNAF, Beograd - 2025.

Dani Đure Jakšića : Buđenje stvaralačkog potencijala i želje za emotivnom samospoznajom kroz unutrašnju svetlost umetnosti reči, slova i ukusa u zbirci eseja Ilije Šaule „U susret buđenju″ u Kući Đure Jakšića

Tekst i fotografije : Milena Blagojević

Mesto : Kuća Đure Jakšića, Skadarska 34, Beograd

Subota, 22. novembar tekuće godine

Dragi i poštovani članovi Književne radionice „Kordun“, ljubitelji lepe književnosti i umetnosti, kulture i pismenosti, učtivog, ljubaznog i predusretljivog ponašanja i ophođenja, preporučujem vašoj pažnji moju reportažu posvećenu promociji knjige eseja Ilije Šaule „U susret buđenju″, održanoj pre dva dana u prijatnom ambijentu Kuće Đure Jakšića u okviru kulturne manifestacije „Dani Đure Jakšića″

Na samom početku programa obratio se Miodrag Jakšić, moderator programa i organizator manifestacije „Dani Đure Jakšića″, poželevši svim posetiocima ljubaznu dobrodošlicu na promociju knjige eseja Ilije Šaule „U susret buđenju″

Kazao je da Ilija Šaula živi u Filadelfiji, u Sjedinjenim Američkim Državama i da su stoga iskoristili njegov boravak u Srbiji radi predstavljanja ove nove knjige, nedavno objavljene u okviru simpatične biblioteke „Reč i smisao″, osmišljene po uzoru na nekadašnja izdanja edicije „Reč i misao″. Zatim je predstavio večerašnjeg gosta

Ilija Šaula je značajan autor iz Sjedinjenih Američkih Država, veoma poznat i popularan u našoj dijaspori, urednik književnog portala „Književna radionica Kordun″, koji na internetu okuplja više od petsto srpskih autora iz celog sveta i gde se objavljuju njihovi radovi i prati njihovo stvaralaštvo. Važna ostvarenja Ilija Šaula postiže i kao slikar, jer je likovna umetnost njegova velika pasija koju upražnjava već pet do šest godina. Održao je nekoliko značajnih izložbi, ne samo u Srbiji, već i u inostranstvu. Aktivan je u očuvanju srpskog jezika i kulture u dijaspori i okuplja autore širom sveta. Član je Matice srpske, Udruženja književnika Srbije i srpsko – kanadskog udruženja pisaca.

Potom je predstavio uglednu književnu kritičarku, književnicu i recenzenta knjige „U susret buđenju″ Milicu Jeftimijević Lilić, i prepustio reč autoru.

Ilija Šaula je, nakon ljubaznog obraćanja svim posetiocima, kazao da mu izuzetnu čast i zadovoljstvo čini što je promocija njegove nove knjige upriličena u okviru „Dana Đure Jakšića″, tronedeljnog događaja koji će okupiti veliki broj domaćih i stranih autora u sedam gradova u Srbiji, u susret buđenju lepe umetnosti, primetivši da se intencija manifestacije poklapa s naslovom njegove nove knjige.

Napomenuo je kako je, konsultovavši se sa recenzentom Milicom Jeftimijević Lilić, odlučio da predstavljanje knjige započne čitanjem jednog kratkog fragmenta.

U eseju pod zanimljivim naslovom „Neko kod nas ili mi kod nekoga″, Ilija Šaula je na primeru sveobuhvatne i stvaralačke prirode govorio o činjenici da čovek u životu često primeti neprijatnosti i surovosti, a ne uviđa da on sadrži i toliko lepih trenutaka nežnosti, brige, poverenja.

Prirodu je personifikovao razmatrajući je kroz sve njene pojave, što su blagotvorne za opstanak živih bića. Ono što drži kosmos u ravnoteži jeste ljubav, koju čovek nije izmenio, već samo prepoznao.

Ljubav postoji u našim mislima, nezavisno od našeg razumevanja, razvija se sa našom svešću, i ima svoju evoluciju, raste, menja se, dobija nove oblike kroz vreme.

Naveo je stihove pesnika Halila Džubrana koji kaže da su staze ljubavi tegobne i strme, što znači da ona nije uvek laka, ali je uvek vredna, i da ova metafora znači da čovek na putu ljubavi živi istinski, raste i uči, ona ga oblikuje i čini onim što jeste

Ljubav čoveka vodi razumevanju, iskrenijim vezama, transformiše ga, i uči da razume sebe i druge na nove načine, i pruža beskrajne mogućnosti emotivne samospoznaje. Završio je esej divnom osećajnom rečenicom ispunjenom svetlošću duše, da ljubav možda ne vodi nikuda, osim u još više ljubavi.

Milica Jeftimijević Lilić je svoje izlaganje započela završnom rečenicom upravo pročitanog fragmenta eseja Ilije Šaule da nas ljubav može odvesti samo u veći nivo ljubavi, veću ljubav, širi prostor koji ona obuhvata i tako nas ispunjava i sve ono što nam je neprijatno i neugodno potiskuje u drugi plan

Ljubav čini da osetimo njeno blagosloveno dejstvo koje nas čini preporođenima, kako se i osećao Ilija Šaula dok je pisao ovu knjigu.

Dodala je da je o njegovim prethodnim knjigama, među kojima ima i poezije i proze, pisala sa velikim zadovoljstvom.

Međutim, kada joj je stigao ovaj rukopis bila je potpuno ozarena merom koju je Ilija Šaula pronašao za svaki esej.

Navela je da u knjizi ima deset eseja i da su teme raznolike i ilustruju autorovo mišljenje o značaju ljubavi i pažnje, njegov odnos prema umetnosti, hrani, prema sebi samome, i nadasve predstavlja potragu za sobom, jedno dubinsko razumevanje sebe kroz tekst i suočavanje sa stvarnošću koju živimo nasuprot onoj koja bi nam zaista prijala i činila nas produktivnijim i življim. To je unutrašnji dodir sa sobom, susret koji se dešava posredno, preko nekog drugog, kada se neko drugi pojavi i u nama probudi želju za ljubavlju. Odjednom počinjemo sebe da doživljavamo u drugom svetu, na višem nivou, kao biće koje želi da raste i da se razvija, da bude bolje, da pruži više ljubavi, i da, naposletku, preispita sebe i vidi šta bi u sebi volelo da promeni i da unapredi.

Divno je uvek govoriti o temi ljubavi, u vremenima kada se ljubav potiskuje i ne vrednuje, jer se neke druge forme ponašanja među ljudima favorizuju. Često nakon kratkih susreta i usputnih dodira dolazi do rastanka, jer se ljubav shvata kao površna i prolazna i ljudi nemaju potrebu da o njoj produbljenije razmišljaju.

Napomenula je da se u nekim drugim vremenima ljubav negovala kao čista emocija, koja je bila potrebna i muškarcu i ženi, jer su kroz tu emociju upućenu drugoj osobi dospevali do sebe.

Ilija nas vraća tom buđenju, potrebi da izađemo iz sebe, da bismo se oplemenjeni opet vratili sebi.

Vreme da je počnemo da se budimo iznutra, da pogledamo u sebe, pa da se tek okrenemo svakodnevnim aktivnostima

Ilija nas podseća da u nama bitiše nešto tiho i lepo, naša duša, kao neko lepo mirno jezero, koja traži napajanje, svetlost i nečije prisustvo. Zato nas poziva da prepoznajemo u sebi dodire te duhovne ljubavi, one susrete koji u nama nešto pokrenu, da nas podstaknu na stvaralaštvo, saznanje, i potrebu da budemo bolji ljudi.

Uvek je svrsishodno da se zapitamo šta još možemo da damo u umetnosti?

Ilija, koji je i slikar i romanopisac, razmišlja i o bojama. On je i postao likovni umetnik iz unutrašnje potrebe da prepozna boje u sebi, da svakom danu da drugačiju boju, da ga okarakteriše.

Kroz boje je počela da se ovaploćuje njegova unutrašnja svetlosna priroda, njegovo biće koje prima puno svetlosti i koje je kroz te slike nama dostupno. To su lepi podsticaji i za pisanje. On se opredelio za jednu vrstu eseja koju Milica naziva beletrizovanim esejom, pod čime podrazumeva jedno divno sažeto razmišljanje na određene umetničke teme, ali koje se odlikuje literarnom potkom. Ovde se vidi da su eseji potekli iz pera pesnika i pisca koji je pročistio svoj stil.

Nema ničeg suvišnog u njegovim rečenicama, u njima se oseća koncentrovana, čista misao, natopljena lepom emocijom i lirskim slikama.

Dodala je da nju ovakve knjige podsećaju na ono što je Andrić pisao u „Znakovima pored puta″, „Ex- pontu″ i „Nemirima″ ili na eseje Emila Siorana i drugih velikih umova. Knjigu Ilije Šaule, pored te suptilne emocije, odlikuje izraz koji je sveden, a opet topao, nežan i pun lirizma koji prija čoveku. On je svestan da vreme u kome živimo potiskuje ljubav, jer smo zaokupljeni brzinom bitisanja, pa nemamo prostora ni u sebe da se zagledamo, a kamoli da vidimo šta je sa drugim. Stoga nam skreće pažnju da se ne udaljavamo jedni od drugih i poziva nas na bliskost u vremenu otuđenosti.

Uloga umetnika jeste da nas vraćaju sebi, da nas podsećaju da nismo mehanizmi sa unapred definisanom funkcijom, već ljudska bića sa unutrašnjim potencijalom kroz koji možemo da potvrdimo svoju ličnost i pronađemo našu najbolju i najveću šansu, i da vidimo šta nam je priroda dala da ostvarimo.

Primetila je da Ilija Šaula ostvaruje velike zadatke i pokazuje se kao raznovrsna i plodna ličnost, i da dolazi sa Korduna, iz sredine velikih pisaca kao što su bili Ranko Marinković, Vladan Desnica i Vesna Parun, sa kojom se lično poznavao.

Pred nam je ličnost koja mnogo zna i koja je spremna da se uhvati u koštac sa bilo kojom temom.

Napomenula je važnost pažnje, o kojoj Ilija ovde isto piše, i koja je veoma bitna u današnje vreme.

Moderne tehnologije nam pružaju raznovrsne mogućnosti povezivanja sa celim svetom i tako nas obogaćuju, ali istovremeno, imaju i negativan aspekt ukoliko se prekomerno koriste, jer se naša pažnja raslojava i nemamo vremena da produbimo svoje uvide i misli.

On nas upozorava da budemo svesni kako i gde trošimo svoju pažnju. Veoma je informisan, duboko proučava teme o kojima piše i podseća nas kako su različiti filozofi razmišljali o određenim temama, pa tako i o pažnji.

Već je Aristotel bio svestan toga da od pažnje zavisi ishod svakog preduzetog posla i ličnosti koja se u njemu ostvaruje.

Dodala je da svaki čovek ima mogućnost da bude u isto vreme na jednom mestu i na više drugih mesta, putem misli kojima nesvesno prizivamo druge.

Ilija je otvorio vrata svoje duše, pa se tu pojavilo poneko divno, milo biće koje je ostavilo traga i zato se on oseća probuđenim, oseća se pozvanim da govori o susretima posebne vrste, o ljubavima koje daju smisao životu, vedrinu i vrednost.

Ilija Šaula je, nakon zahvalnosti Milici Jeftimijević Lilić na izuzetnom izlaganju, napomenuo da ne treba bežati od novih stvari u životu, nego im se naprotiv, treba približiti, razotkriti ih i upoznati.

Dodao je da se on nikada nije plašio nečega novog što dolazi, već je to prihvatao i gledao kako da ga na najlepši i najjednostavniji način spozna i da razmišlja o tome. Tek kada je počeo da koristi internet i sva ostala tehnološka pomagala koja danas posedujemo, osvedočio se koliko je čovek svojom racionalnošću i sposobnošću imaginacije iznad svega.

Naglasio je da se ne boji delovanja veštačke inteligencije niti spekulacija o prevlasti tehnologije nad čovekom, već smatra da sve novo što se stvara, kao što se dešavalo kroz vekove, nas angažuje da budemo bolji i savršeniji i da se čovek neprestano razvija i stiče nova saznanja, što je shvatio kroz dugogodišnji književni rad.

Miodrag Jakšić je dodao da postoji još jedan element umetničkog trojstva Ilije Šaule, što je i Milica Jeftimijević Lilić suptilno navela u svom izlaganju.

Pored reči, materije pisanja, i boja, slikarske građe, postoji još jedan element gde se pokazuje njegova kreativnost - hrana, kao supstanca kulinarstva, jer je Ilija Šaula naširoko poznat i kao vrhunski kulinar.

Ilija Šaula je potom govorio o svom bavljenju gastronomijom, naglasivši da je i hrana umetnost.

Dodao je da je stekao svetsko iskustvo spremajući hranu na nekoliko kontinenata među najvrsnijim majstorima kulinarstva i u tome je postigao veliki uspeh

Napomenuo je da se istinsko kulinarstvo ni u kom slučaju ne odmiče od umetnosti, i da su naše majke i bake u spremanju hrane prave umetnice, zapazivši da je mnoge stvari u kulinarstvu naučio od svoje majke i bake. Sve to šarenilo, taj kaleidoskop boja u pripremanju jela je neverovatno bogatstvo, koje stvara jedan novi svet i kada pomisli na biološke funkcije i značaj hrane za čoveka, smatra da bi ovaj svet trebalo da bude najlepše mesto u kosmosu.

Na čoveku je samo da uči i da napreduje svakim danom.

Naša svest ima nivoe, i mi poznajemo četiri dimenzije od njihovog sveukupnog mnoštva, koje još nije razotkriveno. Ti nivoi su nalik na piramidu kojom se postepeno uspinjemo.

Život je jedna piramida gde obitavamo i napredujemo kroz umetnost, stoga svakom umetniku treba da budemo zahvalni za njegovo stvaralaštvo.

Primetio je da ima osećaj da će u budućnosti sve više ljudi pribegavati umetnosti, jer je mnogo lepši način izražavanja i kroz reč, i kroz sliku i kroz hranu, i sve ostalo što može da ispuni čoveka.

Napomenuo je da u svemu i uvek težimo lepom, obrazloživši misao kroz gradaciju pojedinačnih primera. Zato je želeo da knjigu posveti nekom novom pogledu, koji se izražava putem reči i slobode da spoznamo sebe.

Iako je doza straha prisutna, on nepokolebljivo veruje da će čovek kroz tehnološku evoluciju da postigne još više.

Naglasio je da mladost i period života u kome smo kadri da stvaramo, treba da iskoristimo na pravi način. Stoga je odabrao deset eseja koji govore o ovim temama.

Napomenuo je da ima još petnaest pripremljenih eseja. Objasnio je da je knjiga nastala jer je zajedno sa članovima redakcije došao na ideju da pokrene ediciju „Reč i smisao″, osmišljenu po uzoru na ediciju „Reč i misao″ koju je nekada objavljivala izdavačka kuća „Rad″, jer su te male crvene džepne knjige ostale svima u srcu i dragim uspomenama, te im se vrlo rado vraćamo

Istakao je da mu je želja da ove male ljubičaste knjige iz edicije „Reč i smisao″ zažive na takav način.

Dodao je da u izdavačkom programu za narednu godinu planira da objavi sto novih naslova, od kojih će neki biti odabrani na konkursu koji je u toku.

Kazao je da su objavljene još tri knjige naših savremenika, roman „Zlatni krst″ Nebojše Krljara iz Vrnjačke Banje, koji živi u Floridi, na Majamiju, zbirku priča Nede Gavrić iz Banjaluke, „Kakav princ, takva i bajka″ i zbirku priča „Nakraj sveta kuća″ naše vrsne književnice Aleksandre Đorđević, rodom iz Sremske Mitrovice, koja živi u Dizeldorfu. Cilj edicije je objavljivanje knjiga autora savremene srpske proze koji veoma ozbiljno i posvećeno prilaze književnosti, i čija će imena sigurno biti u kanonu srpske književnosti.

Prema njegovom mišljenju, svaki čovek treba da napiše knjigu, da bi sačuvao uspomene iz prethodnih vremena koje su veliko i neprocenjivo bogatstvo i da bi taj princip doneo mnogo više razumevanja među ljudima i mnogo više istine, zabeležene kao autobiografija ili crtice iz života čoveka, ili neka fikcija što obogaćuje stvarne događaje i povesne knjige.

Istakao je da se uvek i svuda obraćao biblioteci kao utočištu misli, i istinskoj duhovnoj hrani, i da je prihvatio kao načelo bitisanja.

Pročitao je i kratak odlomak iz eseja „Moje trojstvo, hrana, reči i boje″ gde govori o procvatu umetnosti u zajednici koja razmenjuje maštovite i kreativne ideje i novim shvatanjima i pogledima na svet koje donose mladi naraštaji

Važno je za čoveka da neguje humanistički princip, koji potpuno ostvarenje zadobija u relaciji sa drugim ljudima, koji međusobno podržavaju i ohrabruju jedni druge i podstiču međusobni stvaralački rast.

Istinska umetnost ostaje samo ona koja ima dušu, nezavisno od trenutne mode i privremenosti dominantnih pravaca, a neminovno se menja s vremenom, jer svaka generacija donosi nova shvatanja i uči prethodne drugačijim načinima razmišljanja. Uloga prethodnih naraštaja nije da im nametnu stare okvire i vlastite principe, već da im da prostor kroz koji će nadograditi ličnost i kroz sopstvenu iskustvo otkriti šta zaista znači biti umetnik.

Miodrag Jakšić je potom najavio nove promocije, rekavši da će u nedelju ovde biti održan program unutar programa „Đurini sledbenici″, druženje sa članovima književnog kluba „Đura Jakšić″ iz Jagodine, koji ove godine obeležavaju sedamdesetogodišnjicu postojanja, i članicama ženskog književnog kluba „Vlat″ iz Zaječara, izuzetno kvalitetnih stvaralaca, aktivnih i na polju prevođenja i objavljivanja kod nas i u inostranstvu, dodavši da će kroz čitavu manifestaciju nastojati da afirmišu stvaralaštvo književnih i srodnih umetničkih društava i klubova. U utorak će biti upriličeno otvaranje izložbe velike slikarke iz Paraćina Marije Komarac, a u sredu veliko međunarodno književno veče, gde će učestovati mnogi stvaraoci iz Srbije i inostranstva i dodeli književne nagrade Grand Prix Pro Poet.

Ilija Šaula je na svršetku večeri još jednom zahvalio svima prisutnima, i pozvao posetioce da svoje biblioteke obogate njegovom novom knjigom „U susret buđenju″, dodavši da će sav prihod od prodatih primeraka ići za štampanje časopisa „Književni esnaf″ koji će biti objavljen do kraja godine.

Potom je upriličen koktel i mala zakuska za goste.

Ljubav je glavni sastojak umetnosti, jer je iskreno stvaralaštvo u materiji reči, boja i hrane prožeto prosijavanjem svetlosti duše.

Budimo zahvalni na svakom koraku, na svakoj spoznaji i svakoj emociji koju ljubav donosi, jer ona nas oblikuje i čini nas onim što jesmo i podstiče nas da rastemo i da uzajamno razmenjujemo lepe i iskrene zamisli, unutar zajednice nesebičnih stvaralaca koji podstiču jedni druge na svom umetničkom putu, što vodi razumevanju i poverenju, kao osnovnim humanističkim vrednostima

Književno delo napisano sa tajnim sastojkom ljubavi, koji daje rečima toplinu i osećajnost, ostaje u pamćenju čitaoca, a svaka biblioteka što postoji na svetu je riznica znanja i najveće bogatstvo

Buđenje se odvija kroz obilje reči, tonova i raznovrsnih ukusa, i neprestano samousavršavanje i otvaranje ka horizontima novih saznanja. Umetnost se preobražava i menja u skladu sa vremenom i društvenim okolnostima, ali ono što je istinski vredno nadilazi sve privremene orijentacije i prolaznost popularnih usmerenja. Vredna dela su ona koja, prevashodno, imaju dušu, podstiču ljude na razmišljanje o brojnim temama, introspekciju, samospoznaju, ali i međusobno poverenje i poštovanje, susret sa sobom i drugima i sa vlastitim potencijalima i interesovanjima. Sigurna sam da će odlična zbirka Ilije Šaule „U susret buđenju″, steći mnogo posvećenih i pažljivih čitalaca, jer je prožeta najlepšim sastojkom ljubavi, koji budi ono plemenito u čoveku i vodi ga unutrašnjem rastu i neprestanom učenju na stazi života. Uz najlepše čestitke i poštovanje, želim gospodinu Šauli od srca mnogo uspeha u svim predstojećim kulturnim aktivnostima i zahvaljujem mu na poverenju, velika mi je čast i zadovoljstvo.

GALERIJA

PODELITE OVAJ TEKST NA: