detalj slike: KRK Art dizajn

Mile Lisica: Pesnici i kad odrastu ostaju deca

Mladi pesnik Mile Lisica, otkriva nam svoje početke u svetu poezije, put koji ga je vodio kroz različite forme i teme, od ljubavne poezije do haikua, kao i uticaje i inspiracije koje ga neprestano pokreću. Njegova posvećenost stvaralaštvu, priznanja koja je primio, kao i planovi za nove knjige, odražavaju njegovu posvećenost umetnosti i želju da svojim rečima dopre do šire publike.

Književni ESNAF, 02.09.2025.
Razgovarala: Neda Gavrić
Tehnički uredio: Ilija Šaula

Mile, od kako ste objavili svoju prvu knjigu  2015. godine, Vaša poezija je doživela značajan od‌jek. Šta Vas je motivisalo da započnete sa pisanjem poezije?

Sve je počelo kao dečija igra još u petom razredu osnovne škole. Jedna Sanja je bila glavni razlog mog pisanja. Prve dečije simpatije, zaljubljivanje i način da se ta osećanja iz srca prenesu na papir. U početku to su bile male crtice, par stihova, posle su to postale pesme.

Vaše knjige „Sedam grama” i „Novembar će završiti pesmu” odaju utisak o Vašoj poetskoj evoluciji. Kako ste se razvijali kao pesnik tokom ovih godina, i šta je to što želite da poručite svojim čitaocima?

Iz stiha u stih, iz knjige u knjigu sam odrastao, ali ne sasvim, pesnici i kad odrastu ostaju deca. Posebno smatram da je knjiga „Novembar će završiti pesmu” trenutno moja najbolja do sad objavljena knjiga. Pesnik uvek nastoji da se nadograđuje tako je i kod mene.

Vaša poezija je pretežno ljubavna, što je veoma često u književnosti, ali i veoma izazovno. Zašto vam je ljubav tema od tolikog značaja?

Ljubav je pokretač svega. Bar ja to tako vidim. Za mene je ljubav sve. Zato kad pišem  na temu ljubavi na taj način olakšam dušu, isplačem se ako treba, galamim, krvarim  nekad od toga nastane pesma, nekad samo zgužvam list i bacim, a srcu bude lakše. Možda je moje pisanje o ljubavi neki vid oslobođenja, beg iz realnosti. Možda mi je suđeno da tako bežim, a da se samo ogolim do kostiju kroz svoje stihove.

Često pišete haiku, koji je forma japanske poezije poznata po svojoj sažetosti i dubokoj simbolici. Šta Vas je privuklo baš toj formi i kako ona doprinosi Vašem celokupnom stvaralaštvu?

Da, obožavam haiku. Za jako kratko vreme sam upoznao jedan vid poezije koji me je očarao. Kad kažem očarao, mislim bukvalno. Znamo šta je haiku, i da za njegovo pisanje treba da se pridržavamo pravila, forme i ograničenja. Kod pisanja haiku stihova to mi ne smeta. Kod ljubavne poezije ne prihvatam nikakva pravila, tu želim potpunu slobodu.

Najveće zasluge za moje pisanje haiku poezije dugujem Mariji Juračić urednici jednog portala “Očaravanje” u Hrvatskoj. Tu sam akrivan još od 2012 godine gde sam uglavnom objavljivao ljubavnu poeziju, sve dok me jednog dana na portalu Marija nije upoznala sa osnovnim saznanjima o tome šta je haiku. Posle sam sam istraživao i čitao sve što je bilo vezano za haiku stihove. Do sad sam objavio pet knjiga haiku poezije. U znak zahvalnosti knjigu “Molitva šume “ posvetio sam Mariji Juračić.

Moja forma pisanja je inače svedena, jasna tako da sam zahvaljujući tome i otkrio haiku poeziju. Naravno, trebalo mi je vremena da naučim šta je haiku, još učim i čitam sve što mi dođe pod ruku vezano za haiku poeziju. Do sad sam objavio šest knjiga haiku poezije : Kas sa zvezdama 2018, Geometrija oka 2020, Molitva šume 2021, Preskočeno nebo 2021, Ne vidim žabu 2022 i najnovija knjiga U praskozorje 2024 godine. Neke od ovih knjiga su prevrdene na strane jezike kao što su : ruski, engleski, italijanski, španski, francuski, japanski, švedski, norveški, njemački jezik.

Vaši haiku radovi objavljuju se u uglednim svetskim i evropskim haiku časopisima. Na koji način to utiče na Vaš rad i ličnu inspiraciju?

Moji haiku stihovi su objavljeni na više od dvadeset jezika, od Srbije, Hrvatske, Slovenije, Velike Britanije, preko Afrike, do Amerike, Kanade, pa sve do Japana.

Dobar je osećaj kad u svetu moj rad prepoznaju i objave. Baš je ova godina jedna od najuspešnijih po tom pitanju, sobzirom da šaljem radove iz države gde na prste jedne ruke možemo nabrojati pisce haiku poezije. A slanje radova i objave u časopisima haiku poezije nemaju uticaj na inspiraciju, za to je zaslužna priroda iz koje crpim inspiraciju.

Učešće na književnim konkursima je značajan segment Vašeg stvaralaštva. Šta Vam donosi učešće na konkursima i zašto smatrate da je važno učestvovati u takvim vrstama takmičenja?

Da, učestvujem na raznim konkursima kako kod nas, tako i van naših prostora. Ponekad proveravam da li sam na pravom putu. Da li je dobro to što pišem. Ponekad iz znatiželje kako će to tamo neko shvatiti.

Dobitnik ste "Pečata varoši sremskokarlovačke", što je značajna nagrada. Kako je ta nagrada uticala na Vašu karijeru i kako se osećate kada dobijete priznanje za svoj rad?

Nagrada "Pečat varoši sremskokarlovačke" je važno književno  priznanje za mene, posebno što je prošle godine bilo 200. godina od rođenja Branka Radičevića. Iskreno još nisam svestan nagrade, još sam pod utiskom. Nagrada je tu da mi pokaže da sam na pravom putu i da nastavim da budem još bolji.

Koje knjige ili autore preporučujete mladim pesnicima? Šta mislite da bi im bilo korisno da pročitaju?

Treba čitati sve i svašta, vremenom će sami prepoznati šta je dobro za njih. Znači, samo čitati, čitati...što više čitanja. Izdvojio bih knjige:

Khaled Hosseini „Gonič zmajeva“, Harper Lee „Ubiti pticu rugalicu“,  Gabriel García Márquez „Ljubav u doba kolere“, „Sto godina samoće“ Markus Zusak „Kradljivica knjiga“, Paulo Coelho „Alhemičar“, J. D. Salinger „Lovac u žitu“, Charles Bukowski „Pošta“,  Matthew McConaughey „Zelena svetla“, Miguel de Cervantes „Don Quijote“, Herman Mellvile „Moby Dick“,Dion Leonard „U potrazi za Gobi“, F. M. Dostojevski „Idiot“, Erich Fromm „Umeće ljubavi“, Walter Isaacson „Steve Jobs“.

Šta Vi trenutno čitate?

U zadnje vreme volim da čitam autobiografije, putopise,  volim da se vratim i pročitam nešto već ranije čitano od naših pisaca. Interesantne su mi knjige iz oblasti psihologije, naravno, poezija je svakodnevno tu za čitanje kao i haiku. Trenutno čitam Nelson Mandela – Duga šetnja do slobode, Keith Richards- Duga šetnja do slobode“ i Walter Isaacson Razbijač šifri.

Da li imate planove ili najave za novo izdanje ili neku novu zbirku poezije?

Uvek radim više stvari istovremeno. Pripremam jedan izbor poezije iz dosad objavljenih šest knjiga ljubavne poezije. Ove godine je tačno deset godina od objave moje prve knjige poezije Dva metra tišine 2015. pa povodom toga.

Završio sam dva rukopisa haiku poezije, i te dve knjige bi trebale izaći iz štampe do novembra ove godine.

Počeo sam da pišem i poeziju za decu, i tu imam planova za knjigu u neko skorije vreme.

Pišem i roman.

PODELITE OVAJ TEKST NA: