 | Dragoslav Bato Babić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
AKO NEKAD SEDNETE
U AUTOBUS ZA SANATORIJUM
Ukrcao sam se u autobus
U kome su svi dobrovoljno krenuli
Za neke sitne pare
Većina je prvi put pošla
Znajući samo za neka pitanja
Ta ispitivanja su često vršena
Naravno bez priče
I bez mnogo razgovora
Ubijanje intelekta
I presipanje uma
Iz jedne posude u drugu
U polutamnim sobama
Ceo aranžman bi trajao
Nekoliko dana
Sa bezbroj mračnih hodnika i tunela
U glavi su se povremeno čule eksplozije
Još mi nije jasno šta se to desilo
Pošao sam zbog Veronike
Ali se ne sećam
Da sam je sreo
ZAŽMURI
Tim jezikom
Pričale su ptice
I vetrovi odnosili
Zadnje liske sa suvih grana
Tu gde sam rođen
Nema više međa
Zalazak sunca je uvek
Preko ramena
Negde daleko iza leđa
Ne postoji
Ogromna suza
Ni papir iscrtan snovima
Tih jutara
Prestala je kiša
I talasi su
Bez obale
Drhtali do jutra
Zažmuri
Dok jezero
Crtaš
Da ti njegova svežina
Ne otme
Splavare sa Tare
Dok čekaš
Autobus za snove
Zažmuri
PTICE SA SNAGOM VOLA
Puklo je dno kaveza
I izleteše zatvorene ptice
Nisu ni znale za krila
Ni za visinu
Ni za jug
Kad zastudi
Nestaju u daljini
Ne staju
Iznad jezera
Kruże visoko
Da ih ne možeš
Dotaći
Zar da zaborave
Toplinu doma
U kljunu su nosile
Snagu vola
U oku bistru reku
A na krilima
Težinu bola
STROFA IZ ARIJE
DA POBEDI LjUBAV
Slučajno sam prosuo
Korpu cveća
Na tvoje obraze
I iskidao lance
Što prema tebi stoje
Niko se nije pomerio
Iz tvoje bajke
A osmeh ti i dalje
Liči na božure
Pukla je
Planeta na kraju
Zadnje strofe
I večnost
Postade stvarna
Oči opet blistaju
Moćno
Duga je zatim
Iza brda iskočila
I na akvarelima
Lom napravila
Jato ptica je proletelo
I ostavilo traga
Baš na nekim bojama
A na mojim dlanovima
Svaka liska je
Svoje ime imala
