|
|
|
 | Aleksandra Grozdanić | |
| |
detalj slike: Tanja Jokić - Art
Svoj među svojima Skoro se po komšiluku pronela glasina da izvesni kapetan, na krovnoj terasi naše zgrade, drži vuka. Ubrzo je priča o vuku, proširivana folklornim elementima, a interpretatori su tuđa svedočenja bojili ličnim impresijama o iskušenjima bliskih susreta sa tom zveri, hiperbolišući njenu moć i snagu. Drugi su, pak, negirali samu okosnicu ove fantastične priče, tvrdeći da se, zapravo, ne radi o vuku, nego o običnom psu... Kako god bilo, urbani telali sa sva četiri ulaza zgrade, kao sa četiri strane sveta, ovaj glas pronosili su dalje po kraju. I ubrzo je grad brujao, da kapetan ima vuka, koji, (dodali su i to), noću zavija kao u preriji. Zbog toga je neophodno da se nešto preduzme. Shvativši ovo, savesni pojedinci pokazali su zadivljujući stepen društvene svesti, upozorivši, na vreme, na moguće širenje i predominaciju divljih zveri u gradskim sredinama. A sve je poteklo, moram s ponosom da primetim, od našeg komšiluka. Komšiluk voli da plete i ispreda pitoreskne priče, i „ništa ljudsko nije mu strano“, ali zato vučje jeste. Njima je prvima palo na pamet da dovedu u pitanje Plautovu izreku: „Homohominilupus“, jer ako je tako, zašto bi ovaj zbunjeni zlosrećnik štrčao među svojima?
|
