detalj slike: KRK Art dizajn

Tri pesme Marka Todorovića

Ljiljana Pavlović Ćirić

Poetski svet Marka Todorovića u zbirci Ljuska izgrađen je na iskustvu gubitka, odsustva i nepovratnosti, pri čemu je intimni bol prenet u kratku, gotovo aforističnu formu. Neke minijature su u svojoj sažetosti bliske modernom lirskom fragmentu, ali se temeljno oslanjaju na arhetipske motive majke, smrti i prirode.

 Pesma ,,Odsustvo majke'' građena je u formi kratkog dijaloga koji na prvi pogled deluje jednostavno, ali u sebi krije snažan egzistencijalni naboj. Pesnik traži od prijatelja ideju za pesmu o majci , ali dobija odgovor. ,,Nemam je''. Taj odgovor nije samo odbijanje stvaralačke saradnje, već otkriva i dublju i tragičnu istinu: prijatelj nema majku, nema iskustvo koje bi bilo preduslov za izražavanje poetske teme. Upravo taj nedostatak postaje ideja pesme. U ovom minimalističkom izrazu ostvarena je višeslojnost: odsustvo majke postaje i lična sudbina, ali i univerzalni simbol praznine, gubitka, nemogućnosti izražavanja. Majka se pojavljuje kao arhetipska figura koja nije samo biološki izvor života, već izvor jezika i pesme. Paradoksalno, nemanje postaje tema i umetnički čin oblikovanja traume.

Odsustvo majke

Od prijatelja sam zatražio

ideju za pesmu o majci.

Nemam je,

Odgovorio je prijatelj.

Pesma ,,Majčina smrt'' predstavlja jedan od najsnažnijih lirskih momenata u ciklusu. Osnovni postupak jeste kontrast: umesto majčine ruke, koja je simbol nežnosti, zaštite i utehe, javljaje ,,ruka Smrti'' kao njena zamena. Kontrast je utoliko snažniji što je u pitanju kolevka, simbol početka života, detinjstva i nevine zaštićenosti. Umesto ljuljanja koje umiruje i unosti sigurnost, javlja se groteskni obrt: smrt prisvaja ulogu majke i postaje figura koja pokreće ljudski život. Pesma je jednostavna u strukturnom smislu, ali sadržinski izuzetno snažna.

Majčina smrt

Umesto majčine ruke

Ruka Smrti

Kolevku mi ljulja.

U pesmi ,,Smrt je velika nepoznanica'' lirsko ja na gubitku gradi filozofsku misao. Posvećena bratu, ova pesma povezuje motiv prirode sa ljudskim životom: drvo koje je dalo svoje stablo za sanduk nastavlja da živi, čovek biva sahranjen. Kontrast između prirodnog ciklusa i ljudske konačnosti naglašava tragičnost ljudske sudbine. Završni stih koji smrt smešta u polje najvećih nepoznanica pruža univerzalni zaključak o granicama ljudskog znanja i iskustva.

Smrt je velika nepoznanica

Bratu

Drvo koje će za sanduk tvoj poseći

Oplakalo je svoje stablo –

I živi dalje sa tim saznanjem.

Kada sa njim u zemlju te polože

Seti se –

Da ga nikada nisi upoznao.

Smrt je velika nepoznanica,

Uvek nas iznenadi.

Ono što povezuje ove pesme jeste snažna simbolika. Marko Todorović gradi poeziju u kojoj nema retoričkog ukrašavanja, već je svaka reč usmerena na dublju egzistencijalnu istinu. Upravo u toj jednostavnosti otkriva se težina i bol, ali i umetnička moć da se lična trauma pretvori u univerzalno iskustvo. Ove pesme svedoče o poetici zbirke Ljuska koja iz krhotina života oblikuje gustu, značenjski slojevitu poeziju. Autor koristi jednostavan, razgovorni jezik, ali iza njega stoji snažnarefleksija. U tom smislu, ove minijature nose elemente moderne lirske meditacije, u kojoj je svaki stih istovremeno lično svedočanstvo i opšti iskaz o ljudskom postojanju.

PODELITE OVAJ TEKST NA: