detalj slike: KRK Art dizajn

PESMA NA PERGAMENTU PLAVOG PLAČA

Desilo se odjednom, bez najave,

kao ljubičasti bol na palcu noge.

U izmaglici, između sna i jave,

došla je, kao što dolaze utvare mnoge.

Uzalud su bile izbrisane sve njene reči,

ona ponovo krvlju ispisuje svaki stih.

Probudi davno zaspalo i mrtve volšebno leči,

tako što ih skloni od njih...

Na pergamentu plavog plača,

praiskon je ispisan kroz vekovni bol,

snagom molitve i mača.

pesma i d- mol...

NAŠI DANI KAO DISOVI

Vekovne mudrosti rastočismo

na, ispod svakog nivoa, dnevne gluposti.

Šta to od sebe učinismo,

Bože, daj nam milosti?!

Gomila koja tumara i srlja

u propast svoju, šta tu ima da čudi

što najprljaviji od svih sve zaprlja.

Kad nema čoveka, kako da bude ljudi?

U talogu tužnog propadanja

tonemo godinama i eonima.

Ko ima pravo o sreći da sanja,

barem ga dajmo embrionima?!

U KIŠU DA SE PRETVORIM

Ima nešto strašno u crnim oblacima,

što tumaraju nebom iznad Belog Grada.

Uhvate za srce, kao pipcima

nekog čudovišta prispelog iz Ada.

I zato želim u kišu da se pretvorim,

grimizne kapi da čarobno prospem...

Ko će da pokisne, ne marim

ja, ja bih samo tuge da sperem,

do suštine sreće da dospem...

Kad ne znam ništa osim da padam,

barem u kišu da se pretvorim.

Volim, verujem i još se nadam

da san nemogući ostvarim.

U kišu da se pretvorim...

PODELITE OVAJ TEKST NA: