detalj slike: KRK Art dizajn

PISMO  DRAGOM POPI

Mnogo  je  godina prošlo  odkada  ste  otišli od nas, a mi Vas se  još  uvek  sa velikom  radošću  sećamo, i često  Vas spomonjemo. Međusobom  prepričavamo  Vaše mudre, savete, reči i besede posebno o praznicima.  Kao mala i bezumna deca  verujemo da će se desiti neko čudo  i da ćete  nam se vratiti.  Bez  imalo želje da Vas opteretimo,  stvorimo krivicu, ili  da preterujemo   reći ćemo da su raspevane, male ptice neposredno posle Vašeg odlaska   napustile staru šumu koja se nalazi  iznad naše crkve  i  više se  njihov cvrkut ne čuje,  valjda su navikle na Vaš glas. A korito potoka  koji protiče  u dnu dvorišta često je prazno i suvo preko cele godine.  I jedan stoletni  bor  davno   više ne zeleni.  Tužno je oborio svoje staračke brkove, i dopustio  da postanu uveli i braon  boje kao da se predao sudbini i samo čeka da ga poseku. Zaključili  smo da kao što  blagatvorna  priroda i sunčan  dan utiču na to da se raspoloženje  jednog  čoveka popravi i  da se on oseća  dobro,  tako isto blagotvoran i dobar  čovek  može  uticati  na prirodu i okolinu.  Mnoge porodice u našem selu su ugašene ili pred  gašenjenjm  a neki ljudi  za koje  se verovvalo da su jaki i zdravi  poput čelika davno su napustili ovaj svet, oboleli od  najtežih bolesti . Prijatnu  seosku  tišinu  zamenili su buka i rad   kamijona i mašina . Bogati se  u lice  smeju i rugaju  siromašnima, ili ih gledaju popreko  što ne donose  nedeljom đakonije i posluženja.   Sve se nekako ubrzalo i užurbalo.  Čak i sunce zalazi  i leti  ranije nego što je nekada, posle nastupaju kišne i hladne večeri.  Ljudi su postali tmurni i bezvoljni. Niko da zastane, sasluša, uteši, našali se, posavetuje ili pak izgrdi. Svako žuri negde  ne pazeći. Postali su svadljivi i drski jedni  prema drugima kao da je molitva napustila njihova srca.  Žale se na vlast, zatrovan vezduh,  a mi bezumni  međutim  osećamo  i znamo da nije tako. Govore  nam  da smo nezahvalni, psihički oboleli. Prete  raznim ustanovama  .  Ipak mi ubogi znamo,    čistiji   je  bio vazduh,    plavlje i jasnije nebo, i sunce prijatnije  -  misli bistrije i razboritije  onih godina  dok  su nas  čuvale  Vaše molitve i Vaša  ljubav .   

Uprkos svemu tome mi  smo  beskrajno srećni.   Raduju nas neke sitne   stvari koje  koje su ''pamenima''  katastrofa i besmislene. Čekamo leto, i  neke nove   radosne  susrete  sa Vama   voljeni naš oče.   Voleli bi smo  da nam jednom  dođete  bar na jedno popodne  da budemo srećni kao pre.

Vaši  nekadašnji parohijani

Kolja,  Mata, i  Jelenko.

PODELITE OVAJ TEKST NA: