detalj slike: KRK Art dizajn

Dan kada je raspored časova rekao – NE

U jednoj srednjoj školi, smeštenoj između kafeterije koja

servira egzistencijalizam na plastičnom poslužavniku 

 i kancelarije psihologa koji češće teši nastavnike nego đake,

postojala je Ona – profesorka engleskog jezika i

nenadmašni borac protiv gramatike,

koja se više menja od rasporeda časova.

Svako jutro je dolazila s torbom punom knjiga i optimizma.

I kad bi kolege u zbornici tiho gunđale gledajući raspored časova,

Ona bi uz blagi osmeh rekla:

„Ma opušteno… život je lep, a svaka ocena samo metafora.

Posle kontrolnog sledi kafa, a može i čaj, a 

posle đačkog eseja – psihičko resetovanje.“

Ali toga dana, kad se školsko zvono oglasilo četiri puta

umesto tri, i niko nije bio siguran da li je završio četvrti čas

ili je alarm oglasio kraj školske godine. Desilo se čudo:

Tabla je sama od sebe ispisala “Enough is Enough.”

Kreda je pala sa police, dnevnik je zamucao, a PowerPoint

prezentacija – inače veoma kooperativna – odbila je da se otvori.

Na ekranu je samo pisalo: “error 404: Nastavna motivacija - Not found.”

I šta je Ona uradila?

Uzela je belu čokoladu iz fioke (onu “za nuždu”),

Pogledala kroz prozor u nepostojeće školsko dvorište i mirno rekla:

„Biće bolje. Ako ništa, bar smo živi. A to znači da možemo

još jedan kontrolni. Ili makar još jednu epizodu španske serije.“

Kolege su je gledale u neverici. A onda su tiho, jedan po

jedan, ostavili dnevnike, skinuli se sa društvenih mreža

i zajedno napravili prvi pravi odmor u poslednjih šest meseci.

I svi su, bar na tren, poverovali

Da će posle kiše stvarno sinuti sunce… ili bar raspust.

PODELITE OVAJ TEKST NA: