detalj slike: KRK Art dizajn

Vratimo glas svetu koji ga gubi

Ilija Šaula 

U vremenu koje slavi površnost, gde se svet meri brzinom pregleda i viralnošću sadržaja, ostaje jedno tiho pitanje koje probija buku: da li još uvek postoji prostor za misao? Za slobodu? Za istinu koja se ne prodaje na rasprodaji pažnje?

Sloboda govora, danas nominalno zagarantovana, često se sudara s nevidljivim preprekama; algoritmima, senzacionalizmom i društvenim pritiscima. Između prava da se kaže i moći da se čuje, sve je veći jaz. Mediji, nekoć bastion istine, sve češće izgledaju kao korporativne ekspoziture, zarobljene između nalogodavaca i uredničke bojaznosti. A nezavisni glasovi, i dalje prisutni, borave na margini digitalne galaksije, tamo gde vetar istine duva, ali ne dopire daleko.

Knjiga, ta stara sablja duha, još se nosi u bitkama, ali često ranjena. Delo koje je nekad menjalo svet sada se mora uklapati u populizam i police bestselera, pratiti algoritme „dobrog naslova“ i čitati se pod neonskim svetlom savremenih trendova. Pa ipak, umetnost ne umire: preoblikuje se. Otkriva pukotine u sistemu i kroz njih piše. Književnost još uvek pokušava da bude oganj, a ne reflektor!

Filozofija, ta drevna umetnost pitanja, danas je često nepozvana gošća. Nema reklamu. Nema efekat. A ipak, kad svet klizi u haos, ona jedina nudi orijentir. Ne nudi spas, ali uči kako da mislimo. A to je već otpor. U svakom čoveku koji se pita “zašto?”, filozofija traje.

Politika, nekad arena državnika, sve više liči na pozornicu menadžera-skorojevića. Ljudi bez vizije, ali sa agendom; bez ideala, ali s PR timom. Umesto da vode društvo, oni se ukrcavaju u brod zvani „dives fieri“ i brode dokle ide. A afere? One više nisu izuzeci, već oblik komunikacije, kao i zavere.

Ipak, nada nije ugašena. Tehnologija, iako dvosekli mač, može biti i saveznik. Transparentnost, obrazovanje, kolektivno znanje, sve to može postati novo oružje građanske svesti. Sve dok su ljudi spremni da gledaju ispod površine.

U svemu ovome, možda najvažnije je sačuvati ono ljudsko, sposobnost da postavimo pravo pitanje, i smelost da tragamo za odgovorom. Da stvaramo umetnost koja ne pravi kompromise. Da govorimo i kada nas ne slušaju. Da čuvamo misao kao vatru u prozebloj noći.

Jer svet se mož(e)da menja, ali potreba za istinom, pravdom i smislom nije nikada bila veća. I dokle god ima ljudi koji se pitaju “da li može drugačije?”, dotle će trajati borba za svet koji misli, oseća i govori slobodno.

Autor kolumne je glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost i teoriju Književni ESNAF

PODELITE OVAJ TEKST NA: