 |
 |
    |
|
|
Poezija 
detalj slike: KRK Art dizajnVEČERNjI IZLAZAKrđa na prozoru odbačena perutpatrljci dana ispunjavaju mi usnu šupljinuhteo bih da povratimi dok mi se s napuklih ogledala slivaju nesvarene godinerastežem linije na dlanuzaštoagonija ispražnjenih zidova nikako da prestaneotključavam vratanapolju jato svitaca pali svoje fenjerena keju krdo leptira započinje odu svetlupokušavam očovečiti metaforekojim te dozivamiskreno sve mi je teže bez tebeveče se polako kači za tipke goluždravog harmonikašapreko puta ulični svirači zavode lutke u izlogu obližnje robne kućelažem da sam bio s tobomda smo šetali sunčanim stranama ulicalažemteško mi je naći smisao u odustajanjujoš teže u tvojim odlascimalinije na dlanu samo što nisu pukleveče jeuzalud sam obukao svečano odeloMOŽDA ONA ZNAmožda ona ipak zna da ovaj grad miriše na njuna parfem koji joj poklonih za rođendanmožda ona zna da se ova belina jutra rađa samo na njenom prozoruda su je moji prsti teleskopski tražili celu noć pod čaršavommožda ona čeka da dijagnozu mog čekanja pred izlogom robne kućepotvrde rahitični tramvajidok razvlače snažne bokove bulevaramožda moždanadmeno se oglašava crkveno zvonoprosipajući nesvareni poj po krovovima velegradanadmeno leprša koža jutra razapeta između soliterahospitalizacija noći je u tokua ona otvara matericu sobe da se mahovina jutra useliona još uvek svoj otisak u krevetu prepušta mojim jalovim prstimai smeje se smehom deteta na velikom školskom odmorujer ona možda zna ono što ja nikada neću saznatida je nikada baš nikada više neću imatida se preslica ljubavi one noći zauvek polomilada ovaj grad ipak još miriše na nju njuAPRILSKE KIŠEsa mutnog prozorskog stakla kaplje melanholijapo ko zna koji put pred tvojom slikomponavljam banalne fraze da te zadržimne vredinapolju liju aprilske kišedobuju kapi po krovovima velegradakažeš miti uvek imaš izborti obezvređuješ ljubav pretvarajući je u sitnicukoju bezobrazno zaodenjuješ stihovima u tvojoj beležnicikažeš kako još nisam uspeo sebičluk noći da izlečimda moji prsti nikada nisu postojali na tvom teluda je zabluda pepeljare najveća žrtva satai još još mnogo toga si mi reklaamnezija korteksa sobe je potpunauzaludnost mog sećanja proteraću iz kalendaraovu zavesu kiše shvatiću samo kao hir tvojih očijunisam spreman za jutro koje se valja bulevaromza zgrudvanu vodu na tvojim obrazimaza ove aprilske kišeza ponovni tvoj odlazaknisamipak samo bih ti rekao još jednommoj izbor si samo tii niko višeMORAMmoram penu obzorja pomesti arijom crkvenog satahlebom spravljenim od zemlje i rose nahraniti biljkestihove zaključati u metafore nenapisanih pesamanekako doći do tebemoram oproštajni huk noći pesmom jutra izbrisatinebeskim prahom potopiti bulevar velegradsmehom tramvaja opčiniti stajalištai moliti semolitimoram otpatke noći izbeleti zlatnim diskom sa istokaa svice koji cvile osakaćeni odeždom belog dželatasmestiti u dunavsku školjku da u njoj trubljama svojim pozdravenovo jutro i tebesamo da dođešsamo moram izmiriti posvađane izloge robne kućepikavce i trotoarprestati da saplićem senkemumlanje bulevara pretvoriti u dobrodošlicuzevanje gradskih prozora u namigivanje jutrumoramsamo da dođešda napokon i ja bar na trenutak spoznam šta je srećaJER ŠTA ĆE MI BILO ŠTA BEZ TEBEviše se i ne sećam tvog licakičme kreveta koju sam lomio iz noći u noćsebe pokraj tebei čudno uopšte mi nije žaoili mi se činiove belege sa zida ću odbaciti kao kruška u mojoj bašti svoj prezreli plodokončaću jednom za svagda sećanje da više ne drobi ganglije sobejer šta će mi bilo šta bez tebenapolju otežale grane kestena pokušavaju otresti jutarnju izmaglicusa prozora razblažene gravitacijom svetla slivaju se kraste noćinasukano na grane topole jato vrabaca počinje svoju odu suncui da šta još treba da uradimda amputiraću grafite sa betonskog obraza soliterane nije to nemoćnaprotivnije ni afekt ostavljenogveć gašenje orgazma čekanjaorgazma samoćejer šta će mi bilo šta bez tebešta će mi PODELITE OVAJ TEKST NA:   
|
2025 © Književna radionica "Kordun"   |