 |
 |
    |
|
|
Aforizmi 
Od starta je sve krenulo naopačke. U početku je bila reč, a tek kasnije je javila misao.
U početku beše reč. Uvek se više pričalo, nego što se radilo.
Bog je najpre sebi stvorio bradu. Nije mislio na rodnu ravnopravnost.
- Bog sve zna. - U redu, ispitaćemo ga.
Ko je video svog Boga, u njega više ne veruje.
Bog je tako hteo. Da bude kako ja odlučim.
Ako Bog sve vidi, onda smo svi u rijaliti programu.
Bog može sve, osim da promeni ono što je bilo. Nije dorastao istoričarima.
Kad Bog hoće nekoga da kazni, prvo mu uzme pamet. A kasnije mu da pare.
Mi smo vrlo religiozni. Nama je jedan Bog malo.
Očekujemo pomoć od Hrista, iako nije mogao ni sebi da pomogne.
Živi po Svetom pismu. Uzori su mu Lucifer, Irod, Pilat i Juda.
Kad odrasli veruju u bajke, one postaju religija.
Od vernika se traži da ne veruje svojim očima.
A kojoj neveri vi pripadate?
Ne ubij, ne čini preljube, ne kradi... A nigde ne piše šta treba da radimo.
Imam veru u institucije sistema. U crkvu, na prvom mestu.
Kada sam svešteniku ispovedio grehove, predložio mi je da budemo partneri.
Sveštenik je za višegodišnje zasluge dobio viši čin. Sada je pukovnik državne bezbednosti.
Kada dospete u pakao, onda ne vredi pozivanje na to da ste ateista.
Kad su sva zvona zazvonila na uzbunu, odmah smo reagovali. Počeli smo da se krstimo.
Noću tražimo razloge za život. a danju sredstva za život.
Moj život je tužna priča. Večito ponavljam istu pesmu.
Sve što nam se dešava je neverovatno, ali moramo da prihvatimo realnost.
Kad narodu neko drugi donese slobodu, odnese mu se sve ostalo.
Mi znamo ko smo, šta smo i odakle smo. Jedino ne znamo šta ćemo i kako dalje.
U javnim anketama najslabiji rejting ima narod. i narod bez reči.
Ono što je u interesu građana, nije popularno u narodu.
Čovek sam nužno, a Srbin slučajno. Nesrećnim slučajem.
Nosi teške traume iz detinjstva. Odrastao je u Srbiji.
Jugoslavija se raspala. Srbija je njena naslednica.
Zovi me i uža Srbija, samo nemoj da me razbiješ!
Na teritoriji Srbije sva prava imaju nacije, vere i države.
Odustali smo od Srbije do Tokija jer imamo neke probleme u okolini Beograda.
Srbija ne samo da nema izlaz na more, nego nema izlaz uopšte.
Srbija će biti lider u regionu. Šumadijskom.
Akademski je kasniti petnaest minuta. A srpski je kasniti decenijama.
Kad su se Srbi otreznili, shvatili su da se svet ne vrti oko njih.
Mi smo istok na zapadu, i zapad na istoku. Ukratko, ne zna se gde smo!
Za neke su Srbi lud, a za neke nebeski narod. U čemu je razlika?
Mi smo zemlja bogata energijom. Nažalost, negativnom.
Bivši veliki Srbi, postali su veliki Crnogorci. Njima je bitna jedino veličina.
Tokom svoje uspešne karijere bio je policajac, bankar, direktor, ambasador, Srbin i Crnogorac.
Završen je prelazni rok. Ostao sam Srbin.
Ja jedino mogu da budem Srbin. U tome i jeste moja nevolja.
Potpuno se razlikuje od drugih. Po tome je tipičan Srbin.
Srbi su najpoznatiji srpski brend. Najbolje i najlakše se prodaju.
Za sledeći popis stanovništva neće biti potrebni kompjuteri. Prebrojaćemo se na prste.
Ne damo Srbiju! Ne može da se da ono što se nema.
Za otadžbinu smo spremni sve da damo, pa i državu.
Kad imate državuu državi, nemate državu.
Živimo u najboljem od svih mogućih svetova. I u najgoroj od svih mogućih država.
Kod nas i država vodi antidržavnu politiku.
Kad bi svako dobio svoju otetu imovinu, država bi ostala bez ičega.
Ta životinja koja je počela da radi da bi postala čovek stvarno je bila majmun.
Najveća nezaposlenost je u zemljama u kojima ima najviše da se radi.
Dokoni ljudi svašta rade.
Oni još nisu videli s kim imaju posla. Kod nas niko ništa ne radi.
Kod nas bi svako hteo da radi tamo gde ne mora da se radi.
U našoj zemlji nema radno sposobnog stanovništva. Ko je sposoban,taj sigurno ne radi.
Ko radi za dvojicu, nije sam!
Mogu slobodno da pričam o poslu koji radim. Meni ni iz džepa, ni u džep.
Moj posao je takav da mogu mirno da spavam.
Kad dođem kući s posla, spava mi se. To mi je profesionalna bolest.
Imamo odličnu marketinšku agenciju, ali nemamo posla zbog slabe reklame.
Nama su potrebni poslovni lideri. Poslovne pratnje ima i previše.
Zaštitna lica naše firme su telohranitelji.
Mi volimo da kupujemo iz fotelje. Kada neko zasedne u nju, kupuje sve redom.
Ne bavi se poljoprivredom! Nema od toga hleba!
Kad sve prodamo, svega ćemo imati.
Postoji sigurnost ulaganja u našu zemlju. Uloženo će sigurno da propadne.
Mi svetsku ekonomsku krizu nismo ni osetili. Od domaće.
Mi smo najgostoljubiviji narod. Zato se kriza kod nas najduže zadrži.
U našoj zemlji milion ljudi živi na ivici siromaštva. Ostali žive u siromaštvu.
Kod nas nestaje srednja klasa. Dosta nam je mediokriteta!
Moja plata je strogo čuvana tajna. Nikome, od sramote ne mogu da kažem kolika je.
Kad su mi uplatili mesečnu zaradu, shvatio sam da je to gruba šala na moj račun.
Toliko brzo radimo da nam plate kasne pola godine.
Žena i ja nemamo decu. Roditelji jedva i nas izdržavaju.
Prosjaci zarađuju više od radnika. Nad radnicima nema ko da se sažali.
Nas ne brine što narod traži samo hleb. Zamislite da traži jastoge i kavijar!
Naši građani izvoljevaju, pa preko hleba traže još nešto.
Čovek bez hrane može da preživi sedam dana, a narod godine!
Na sve mere vlade građani reaguju gandijevski. Gladuju.
Kod nas se organski otpaci recikliraju. Kada ih pronađu u kontejnerima, gladni ih pretvaraju u hranu.
Nećemo nikome služiti kao topovsko meso. Mi smo kost i koža.
Mi ručamo svakoga dana. Ima se, može se!
Jeste da je koka nosila zlatna jaja, ali meso je meso...
Nisam asketa! Ja sam prosečan građanin Srbije!
Kada sam u gostima, jedem vrlo malo. To je stvar kućnog vaspitanja.
Milostinju ne primamo. Udelite nam neku veću pomoć!
Nekada je narod političare gađao jajima i paradajzom. Bilo je to u srećno vreme kada je hrane bilo za bacanje.
Robovlasništvo - feudalizam - kapitalizam - socijalizam - dužničko ropstvo.
Uzeo sam kredit za kola i tako hipotetički ostao bez stana.
Reformisali smo penzioni sistem. U penziju će se ići odmah posle smrti.
Penzije su tolike, da penzioneri sitno broje.
Penzije su nedovoljne, jer od prošlosti ne može da se živi.
Srbi voze dobre automobile, idu na skupa turistička putovanja, kupuju stanove i vile... Nema se, može se!
U našem gradu ima puno zatvorenih bazena. Zatvoreni su već godinama.
Otkad su nam uzeli Kosovo, mi više nismo čitavi.
Izdajnik je onaj koji kaže da je Kosovo izgubljeno, a patriota je onaj koji ga je izgubio.
Izbor između Evrope i Kosova je lak. U Evropu možemo da idemo, a na Kosovo ne.
Srbi na Kosovu su činjenica koja ne može da se pobije.
Odlučno branimo Kosovo, jer nemamo šta da izgubimo.
Vlada ne zna šta će s Kosovom, ali hoće to po svaku cenu.
Koalicioni partneri su za podelu Kosova. Otkad su zajedno na vlasti, sve dele.
Ko hoće u Evropu neće daleko stići!
Nikako da uđemo u Evropu. Stalno se neki repovi vuku za nama.
Ulazimo u Evropu. Samo, sa pogrešne strane.
Kad god nam iz Evropske unije kažu da će da nas prime, mi se primimo.
Srbija će u Evropsku uniju ući zajedno sa Kosovom. I Makedonijom, i Bosnom, i Crnom Gorom...
Da bi Srbija bila primljena u evropske integracije, mora dase dezintegriše.
Kad neka država uđe u evropski voz, onda poništi svoju kartu.
Najvažnija evropska vrednost koja nas interesuje jeste evro.
Savremena civilna društva su uniformna.
Američka demokratija razlikuje se od diktature po tome što ima jednu partiju više!
Ima naftu, a neće da nam je prepusti. To je klasičan primer diktatora koga treba svrgnuti.
Kad Amerika nekome donese demokratiju, ima i preživelih.
Nemački doprinos svetskoj istoriji su i Gete i geto!
Ceo svet je postao jedno selo. Samo seljaci to ne znaju.
Najnoviji grčki mit: Grčka će da vrati kredite.
Na Zapadu je revolucija kada naprave nešto novo, a kod nas kada nešto srušimo.
Negde prvo pukne, pa bude revolucija. Kod nas se prvo desi revolucija, pa posle puknemo.
To jeste u našem interesu, ali nećemo da nam to neko sa strane nameće.
I ovaj kamen zemlje Srbije... razbiće prozor na stranoj ambasadi.
Tek kada su nas gurnuli u provaliju, postalo je jasno ko stoji iza nas.
Postoje istok, zapad, sever i jug... I Srbija!
Kod nas se ne oseća svetska kriza. Mi smo u svom svetu.
U svetu se više grade putevi. Ali se kod nas više otvaraju.
Patrioti vole svoj narod. Osim polovine, koju smatraju izdajničkom.
Srbi su spremniji da poginu za himnu, nego da nauče njen tekst.
Kad patriotski blok brani otadžbinu, ona se svede na nekoliko stambenih blokova.
Ima i salonskih rodoljuba. To su oni koji nikoga nisu ubili.
Zemlja koja se zaliva krvlju pretvara se u pustinju.
Eskimi nemaju reč za rat. Oni ne pripadaju civilizovanim narodima.
Kad sa susedima zategnemo odnose, oni počnu da pucaju.
Razgovor gluvih doveo je do buke topova.
Mi smo za mirno i diplomatsko rešenje. Samo, sklonite prethodno žene i decu!
Rado ide Srbin u vojnike. Lep primer nadrealizma u našoj poeziji.
Nije sramota izgubiti od jačega. Zato za protivnike biramo samo najjače.
Nama ni pametne bombe ništa ne mogu. Toliko smo ludi.
Zveckamo oružjem. Tresemo se od straha.
Nismo postupali po Ženevskoj konvenciji. Ko usred rata čita međunarodne sporazume?!
Kad smo čuli da će iz sveta da pošalju istražitelje masovnih zločina, potrudili smo se da ne dolaze uzalud.
Nisam namerno činio ratne zločine. Samo sam nasumice gađao po civilima.
Naši vojnici jesu palili njihova sela, ali samo na požarnoj dužnosti.
Prvo nas je zvala domovina, pa nas je zvala otadžbina, pa međunarodni sud za ratne zločine.
Razmenili smo teritorije i stanovništvo. Mi smo njima dali naše zemlje, a oni nama naše ljude.
Samo jedna strana je činila zločine. Druga je pobedila.
Pošto NATO nije mogao da nas pobedi, odlučio je da mu se priključimo.
Bila je to Pirova pobeda, jer smo posle pobede priredili pir.
Neprijatelja smo potukli do nogu. A on nas do glave.
Neprestano slavimo poraze. Šta bi drugo?!
Reč kapitulacija ne postoji u srpskom jeziku. Mi koristimo izraz mirovni sporazum.
Sve sukobe rešavamo mirnim putem. Predajom.
Kadviše nemamo kud, mi se razbežimo na sve strane.
Nismo poraženi u poslednjem ratu. To vi mislite da je poslednji.
Mi vam nudimo iskreno pomirenje. Ako nećete da ga prihvatite, za nas ste mrtvi!
Nismo se pomirili sa sudbinom. Mi protiv nje i dalje ratujemo.
Možemo da razgovaramo i o građanskom ratu koji je vođen na ovim prostorima, ali vas molimo da ne idemo u sitna crevca!
Um caruje. Neće da vlada demokratski.
Demokratija je kada je sve isto kao i u autokratiji, ali možeš da biraš.
Naši građani se plaše demokratije. To je strah od nepoznatog.
U komunizmu su najgori uzurpirali funkcije. U demokratiji ih na ta mesta bira narod.
Demokratija je pustila duboke korene. Njene pobornike treba tražiti u dubljim slojevima zemlje.
On je bio prvi demokratski premijer. I poslednji.
Građani mogu da čuju šta političari iznose, ali ne mogu to da vide.
Političari u kampanji obilaze i birače, ali mnogočešće obilaze istinu.
Nekada su za mene glasale stotine hiljada birača. Baš me zanima šta se tim ljudima u međuvremenu dogodilo?!
Mi smo po svim našim istraživanjima najjača stranka, ali birači to nikako da shvate.
Podelili smo članovima stranke stanove, lokale i kredite. Tako smo naš politički program potpuno ispunili.
Šta ako gubimo neke krajeve Srbije? Našu stranku interesuje novi početak.
Neki glasaju za nas, jer misle da smo za, a neki, jer smatraju da smo protiv. Dakle, potpuno je jasno zašto imamo tako veliku podršku.
Razmišljam u koju partiju sada da se učlanim da biračima ponudim nešto novo.
Kada nezavisni politički analitičar nešto rastumači, onda jedino razumete koja ga stranka plaća.
Pametno smo investirali u nekoliko kvalitetnih poslanika i akcije naše stranke naglo su skočile.
Politika je borilačka veština mogućeg.
Rat je nastavak politike. A kod nas je politika nastavak rata.
Bilo mi je veoma neprijatno što sam kao političar morao povremeno da lažem. Zato sam odlučio da to činim stalno.
Moj portparol će vam objasniti šta sam ja rekao.
Normalno je što vam danas nije dobro. Mi smo vam obećali bolje sutra.
Možda bismo im i oprostili što su slagali da će biti bolje, ali ne možemo što nas lažu da nam jeste bolje.
Vodimo računa o potrebama građana. Sve što požele, mi im obećamo.
Od obećanja može da se živi. Oni koji su ih dali, najbolji su dokaz.
Najbolje žive oni koji uspeju druge da ubede da dobro žive.
Poverite nam i drugi mandat, jer nismo uspeli da ostvarimo to što smo vam obećali.
Ne bežimo od onoga što smo obećali. Zato stojimo u mestu.
Divim se hrabrosti naših političara. Da se, posle svega, ponovo kandiduju.
On jedini sme da nas pogleda u oči. On je najdrskiji.
U svetu prednost imaju političari sa brojnom porodicom. Kod nas takve ne vole, jer kad dođu na vlast zapošljavaju rodbinu.
Na visokim su položajima, ali nisu na visini zadatka.
Političarima sve polazi za rukom. A ruku stalno drže u džepu.
Mi imamo dane žalosti zbog živih i zdravih političara.
Političari su ljudi velikih mogućnosti. Sve im se može.
Taj političar nije sam. Zato s njim neće niko.
Našim političarima su najzahvalniji oni kojima nisu pomagali.
Za mudrosti pisaca rezervisane su poslednje stranice novina. A za gluposti političara naslovne stranice.
Narod se okuplja ispred skupštine zbog dva povoda: da dočeka sportiste i da isprati političare!
U diplomatiji je malo žena. Ne znaju da ćute.
Diplomata mora da govori strane jezike i da ćuti na maternjem.
Govorio je šta misli. Nema diplomatsko iskustvo.
Smenjen je zbog nediplomatskog ponašanja. Govorio je iskreno i konkretno.
Pesnici odgovaraju diplomatskom pozivu. Niko ne razume šta kažu.
- Šta će nam vanredni izbori? - pita predsednik vladajuće partije. - Znate li koliko to može da nas košta?!
Kad je na izborima samo jedan kandidat, gubitnik je narod.
Posle izbora biće promenjen sastav vlade i zatvora.
Posle izbora ne očekujem ništa. Pre izbora očekujem litar ulja i kilogram brašna.
Ne znamo ko će da pobedi na izborima. Ali, znamo ko sigurno gubi.
Imaju veliko biračko telo. Ali malu glavu.
Iz vladajućih stranaka puštaju probne balone. A kad dođu izbori, oni će da puknu.
Interesovanje za izbore je ogromno. U spiskovima ima više birača, nego što ima građana.
Država će da izađe u susret nepismenima, pa će štampati zaokružene glasačke listiće.
Rezultate naših izbora ne treba da tumače analitičari, već psihijatri.
Vreme je za ozbiljne reforme. Trebalo bi da promenimo reformatore.
Poslanici su vlasnici svog mandata, ali nisu svog mišljenja.
Poslanik prima platu za petoro. Toliko ljudi i predstavlja u parlamentu.
U našoj poslaničkoj grupi vlada omerta. Zakon ćutanja.
Govorio bi taj poslanik sve što mu padne na pamet, ali nema na šta da mu padne.
Narodne poslovice su mudre i poučne. Za razliku od narodnih poslanika.
Ljude više ne interesuje politika. Sve je manje poslanika na sednicama parlamenta.
Poslanici nisu za ukidanje skupštinskih TV prenosa. Da bi mogli da prate šta se dešava na njihovim radnim mestima.
Odluke parlamentarne većine obavezujuće su za sve. Osim za parlamentarnu većinu.
Sreća je što je parlament samo pričaonica. Zamislite da oni koji se svađaju, počnu i nešto da rade!
Teškom mukom smo usvojili evropske zakone. Nemojte nas primoravati da ih primenjujemo!
Današnji faraoni su na vrhu piramide.
Vladari su uvek u senci. Na suncu su oni koji za njih rade.
Sve se promenilo nagore, jer se gore ništa ne menja.
Ja sam čovek budućnosti. Stalno mi govore: Dođi sutra!
Nije ovo bezlična vlast. Liči na prethodnu.
Vredelo je ovakvu vladu čekati decenijama. Svaka godina čekanja bila je čist dobitak.
Pošto nismo znali ništa o njemu, dali smo mu vlast da vidimo kakav je.
Nemam mišljenje o premijeru, jer ljude cenim po delima.
Vlada je imenovala dvadeset direktora javnih preduzeća. Strahuje se da to nije konačan broj.
Otkad je uvedena transparentnost u radu vlade, poslovi se nameštaju isključivo na tenderima.
Udarili su na ministrovu čast. Bio je to vrlo nizak udarac.
Pojedini ministri su smenjeni, jer su lagali. Brukali su one koji kradu.
Ministrima koji su uhvaćeni u laži pružena je nova šansa. Da smisle bolja opravdanja.
Sve aktivnosti vlade su u kontinuitetu. Od slučaja, do slučaja.
Stigla ih je kazna za sve što su radili u bivšem režimu. Moraju s nama da dele vlast.
Vlada se bavi egzistencijalnim problemima. Kako da preživi.
Vlast je sklona padu. Zbog nakrivo nasađenih.
Ko sedi na više stolica, misli samo o zadnjici.
Čelni ljudi najavili su da će i ova godina da bude teška. Oni, dakle, nameravaju da ostanu na vlasti.
Gradonačelnik je bio na otvaranju nove deponije, ali je izostao državni vrh. Iako je i njima tamo bilo mesto.
Borimo se za lokalnu vlast! Da pobedimo, pa da delimo lokale!
Zdrav čovek ima hiljadu želja, a kad se povede reč o vladi, ima samo jednu.
Predsednik se u sve meša, tako da niko ne zna šta on radi.
Predsednik ozbiljno brine o građanima. A i oni ozbiljno brinu za njega.
Vlada i parlament imaju svoje jasno definisane nadležnosti, odlukama predsednikovog kabineta.
A kada je pred izbore uvideo da je opozicija popularnija, predsednik je počeo da kritikuje vladu.
On je čovek pun ljubavi. Vlastoljubiv je, samoljubiv je i koristoljubiv je.
Vladajuću većinu čini mala grupa oko predsednika.
Učinak vladavine Kralja Sunca podanici su najbolje osetili na svojoj koži.
Predsedniku ne samo da su potrebni savetnici, nego mu je potrebna i stručna pomoć.
Vlast garantuje prava opoziciji. Da će uvek biti opozicija.
Ako ne pređeš opoziciju, prelaziš u opoziciju.
Lider opozicije kaže da se vlast bogati krađom i bez rada i da zato želi što pre da postane vlast.
Vlast je kriva što nam je ovako loše. A opozicija što nam neće biti bolje.
Balkanske zemlje nikada neće sarađivati kao balkansko podzemlje.
Mi smo miroljubiv narod. Kada je u pitanju borba protiv kriminala i korupcije.
Pljačka veka kod nas traje sto godina.
U zemlju je ušlo sto milijardi evra. Ali kao da su u zemlju propale.
Kriminal se prikrio u državnim institucijama. Srodio se sa okolinom.
Najviše državnih tajni odnosi se na javne nabavke.
Slobodno ispitajte poreklo moje imovine! I mene zanima odakle mi sve ovo.
Državni funkcioner je nenamenski trošio sredstva. Ništa nije davao u stranačku kasu.
Ministar je odgovarao za počinjeni kriminal. Osuđen je na zaborav.
Svima je jasno da je ministar umešan u korupciju i zato nema potrebe da se o tome otvara istraga.
Taj kriminalac je višestruki povratnik. U parlament.
Najčešće trljaju ruke oni kojima su prljave.
Kad im izađe delo na videlo, vidi se nedelo.
Najveći kriminalci su najveće patriote. Ko ne bi voleo zemlju, koja mu je omogućila da se na taj način obogati?!
Ljudi iz podzemlja izborili su se za najbolja mesta pod suncem.
Traži se sekretarica koja govori strane jezike, radi na kompjuteru, vozi auto, lepo izgleda... I koja je pobegla iz firme s novcem iz sefa.
Koliko ja ljudi treba da ubijem da bih dobio policijsku zaštitu?
Sačekuše su dokaz da još uvek imamo dovoljno vremena jedni za druge.
Policija je obezbedila mesto zločina, tako da je počiniocu preostao lakši deo posla.
Saobraćajna policija je postala finansijska. Njoj dajemo najviše novca.
Policiji je sve dozvoljeno. I opet prekoračuje ovlašćenja.
Otkad sam saznao da me policija prisluškuje, pričam glasnije. Da im ne budem sumnjiv.
Više se isplati biti dopisni član Službe državne bezbednosti, nego redovni član Akademije nauka i umetnosti.
Dve su poluge održanja vlasti: Javni servis i tajna policija!
Kad su otvoreni dosijei, neki su saznali da su ceo život bili u rijaliti programu.
S obzirom na to šta su doušnici radili, trebalo bi da se pokriju ušima.
Ministar policije vodi kadrovsku politiku. On određuje ko će da bude na slobodi.
Staljin je zaista bio veliki državnik. Koliko ih je samo izašlo iz njegovog šinjela!
Ako je on tiranin, gde su te njegove žrtve? Ni za grob im se ne zna!
Komunisti u našoj zemlji nisu organizovali montirana suđenja. Oni su streljali bez suđenja.
Kad komunisti oduzimaju imovinu, ona kasnije nema kome da bude vraćena.
Komunisti nisu kršili ljudska prava, jer ona u njihovo vreme nisu postojala.
Sva prava su vam garantovana. Samo im je istekao garantni rok.
Dosad niste imali nikakva prava, a sad imate sva prava da ih tražite.
Mi uvažavamo one koji misle drukčije. O pokojnicima sve najlepše.
Otkako su čuli drugu stranu, ne žele da je vide.
Vi mislite potpuno drugačije od nas! O čemu onda imamo da razgovaramo?!
Ne primenjujem autocenzuru. Ja znam o čemu ne smem ni da mislim.
Danas protiv vlasti sve može da se kaže i napiše. Ali nigde ne može da se čuje i pročita.
Slobodna reč je dozvoljena. Ali nije rečenica.
Kopao je po predsednikovoj biografiji, pa mu je omogućeno da karijeru nastavi u rudniku.
Ne znamo šta je pisac hteo da kaže, ali znamo šta je napisao.
Pošto je smeh zarazan, vlast humoriste drži u izolaciji.
Pošto nije po bontonu pokazivati prstom, napravio je spiskove za streljanje.
Gajimo iskrena osećanja jedni prema drugima. Mrzimo se!
Mi ispoljavamo prema drugimatakve emocije, da moramo da ih kanališemo.
Joj, uh, jao, au, kuku, lele...! Konačno smo uspeli da artikulišemo narodno nezadovoljstvo!
Oni su veoma dobro plaćeni, da bi bili nezadovoljni stanjem u zemlji.
Ako u Srbiji hoćete do cilja, morate da blokirate put!
Ne znamo kuda idemo, pa ćemo tamo i da stignemo.
Kad je zemlja na pogrešnom putu, ulica je rešenje.
Demonstranti su blokirali ulice nezadovoljni saobraćajnim kolapsom u gradu.
Štrajkač je sebi odsekao prst. I to onaj kojim je glasao za stranku na vlasti.
Neće nam pomoći stezanje kaiša. Trebalo bi da stisnemo petlju!
Nema hleba bez motike! I kuke!
Kad je narod go k'o pištolj, možeda zapuca!
Kad te udarim krošeom, videćeš ti šta je ekstremna desnica!
Nismo pogazili ustav. Zaobišli smo ga.
Ustav mora da se menja, jer se kosi sa programom naše stranke.
Otkako je za njim raspisana poternica, deluje nekako odsutno.
Dobili smo efikasno sudstvo. Presude se izriču već u predistražnom postupku.
Pristaću da se suočim sa istinom, ali mi recite za šta je optužena?!
Svedok ćuti kao zaliven. Negašenim krečom.
Ako optuženi dobro plati sudiju, jeftino prođe.
Vreme je najbolji sudija! - reče delilac pravde i osudi optuženog na dugogodišnju zatvorsku kaznu.
Suđenje je bilo javno. Optuženom je svako mogao da presudi.
Suđenja pred međunarodnim sudom traju i po deset godina. Da se slučajno ne ogreše o pritvorenog.
Zatvorenici imaju najviše slobodnog vremena.
Izašao je iz zatvora kroz rupu u zakonu.
Neke stranke za pojavljivanje na televiziji kupuju termine, a neke televizije.
Kad novinar ima književne ambicije, počne da izmišlja.
Najčešći gosti televizija su oni koji mogu da pričaju svašta o ničemu.
Ono što na pomirenju naroda urade muzički i dramski program, to pokvare informativni i sportski.
Gledamo rijaliti programe. To je najbolji način za beg od realnosti.
Ne mogu da vam kažem zašto sam se prijavio u rijaliti program, jer čuvam svoju privatnost.
Šteta je što naši građani ne znaju da nikada nisu živeli bolje, jer ne gledaju televiziju koja o tome informiše, pošto nemaju novca za struju i pretplatu.
Javnost će blagovremeno biti obaveštena o svim događajima od pre nekoliko decenija.
Mediji me optužuju za neke moje sporne izjave, ali neću da komentarišem gluposti.
Novine čitam ležeći. Da se ne bih srušio.
Razgovarajte sa svojom decom! Bolje je da neke stvari čujete od njih, nego da to saznate iz novina!
Naš list je prestao da izlazi zbog finansijskih problema. Nismo se prodali.
Novine žive jedan dan, ali mogu da vassahrane za sva vremena.
Kad vam novine presude, možete da se žalite. Na svoju sudbinu.
Svi mediji su otvoreni, slobodni i nezavisni. I svi su moji.
Oni koji mnogo pitaju, nisu pravilno informisani.
Svi volimo istinu. Osim o sebi.
Istina je tako trivijalna. Laž traži dovitljivost, imaginaciju i kreativnost.
U laži su kratke noge, ali nisu kratki rukavi.
Razoružao me je svojom iskrenošću. Priznao mi je da ima dva pištolja i jednu pušku više od mene.
Nije lako napraviti ovakvu tragediju. Za to zaista treba biti veliki umetnik.
Ne pratim zbivanja u našoj kulturi, jer sam apolitičan.
Pozorišna premijera je uspela. Najzapaženiju ulogu ostvarili su oni koji su glumili publiku.
Lako je katastrofičarima. Pišu o onome što vide.
U socijalizmu su pisci bili angažovaniji. Radili su i u logorima.
Nije istina da su u Srbiji pisci slabo plaćeni. Oni uopšte nisu plaćeni.
Kad nema dvorskih luda, mogu da posluže i dvorski pisci.
U našem književnom životu su zamenjene uloge: pisci kritikuju kritičare!
Kod nas se knjige ne prodaju. Niko neće da trguje najboljim prijateljem.
Napravio je štamparsku grešku. Štampao je knjigu.
Najviše je skribomana koji pišu kratko.
Neki autori misle da suozbiljni pisci, zato što nisu duhoviti.
On se druži s knjigom, a neki sumnjaju da tu ima i nešto više.
Knjiga mi je najbolji drug. Zato je nikada neću izdati.
U mojim knjigama najviše mi se sviđa to što sam ih ja napisao.
Moje knjige su u nekim zemljama čitanije od Biblije. U Iranu, na primer.
Svaka roba ima svoga kupca. Ali, moje knjige nisu roba.
Ne bih da se poredim s najvećim piscima, ali ni Tolstoj nije dobio Nobelovu nagradu.
On je hrabar pisac. Takvo smeće od knjiga, malo ko bi se usudio da objavi.
Njemu ne smem da poklonim svoju knjigu. On čita.
Pronašao sam sponzora za knjigu satire. Jediniuslov je da se ime njegove firme nigde ne pominje.
Ne prođe dan da ne napišem Aforizam ili pesmu. A kada sam raspoloženiji, napišem i poneki roman.
Kakvi radovi stižu na književne konkurse, nagrade bi trebalo dodeljivati članovima žirija.
Prijatno ste me iznenadili nagradom za satiru, jer ja satiru niti čitam, niti pišem.
Od honorara isplaćenog za misao za sva vremena, može da se živi jedan dan.
Primili su me u društvo književnika. Družimo se u kafani.
Opravdao sam status člana udruženja književnika. Redovno plaćam članarinu.
Kako da srpskim piscima otvaramo spomen-kuće, kada ih za života nisu imali?
Konačno su jedan akademik i jedan pisac gostovali na najgledanijoj televiziji. Komentarisali su aktuelni rijaliti serijal.
Pošto sam dobio nacionalnu penziju, nastojaću da je opravdam.
Nacionalna penzija koju sam dobio kao književnik prilika je da za mene saznaju i čitaoci.
Taj pisac poseduje visoko zanatsko umeće. Zato sam ga i zvao da mi zameni pločice u kupatilu.
Slušamo domaću zabavnu muziku. O svom jadu se zabavljamo.
U svakoj šali ima pola istine. A u satiri je istina i po.
Satiru je teško ne pisati. Zato se mnogi pisci odlučuju za teži put.
Bavi se kriminalcima, a nije policajac. Bavi se ludacima, a nije psihijatar. Bavi se političarima, a nije analitičar. To je satiričar!
Smešno je kakve argumente satiričari iznose protiv vlasti.
Što je meta viša, satiričar je precizniji.
Pesnici pišu kada ih inspiriše voljena osoba. Satiričare inspirišu osobe koje oni ne vole.
Satiričar se koristio hiperbolama, pa će mu zato i kazna biti preuveličana.
tu je situacija ozbiljna.
O čemu god da pišem u Srbiji, to je crni humor.
Deset Božjih zapovesti su kratke, jasne i misaone rečenice. Dakle, prvi aforističar bio je Bog!
Aforizam je dosetka do koje se dolazi posle dugog razmišljanja.
Aforizam je tragikomedija u jednoj rečenici.
Aforizam je tona težine u pakovanju od jednog grama.
Aforizam je ono što bi svako od nas mogao da kaže. Kada bi imao talenta, duhovitosti i hrabrosti.
Aforizam je kratka forma. Zato ga kritičari lako obilaze.
Aforizam je igra reči. A gde je igra, tu je i sudija.
Aforizam je najsličniji životu. Kratak je.
Dobar aforizam može da razume svako, ali ne može da napiše svako.
Aforističari ubeđuju u dve reči.
Rad na jednom aforizmu bio je vrlo zahtevan, pa su ga potpisala četvorica autora.
Žene retko pišu aforizme. U ovoj formi nema raspričanosti.
Moji aforizmi su univerzalni. Pisao sam o Srbima, a njima se bavi ceo svet.
Demokratija, laž, vlada, mafija, obećanja, prevare... Čuli ste izabrane odlomke iz mojih najboljih aforizama.
Korupcija, izborne krađe, beda stanovništva, politički sukobi... Pišem samo o neprolaznim temama.
Otkada su mi poželeli svu sreću ovog sveta, ja sam nesrećan čovek.
Imali smo više sreće nego pameti. Dakle, nismo imali sreće.
Tamo gde svi igraju na sreću, nema sreće.
Oni jesu moralne nakaze, ali zato je njihov život izuzetno lep.
On ne da na sebe. Zato je go i bos.
Najviše se gleda kroz prste onima koji imaju dugačke prste.
Kad je neko svestran, napadaju ga sa svih strana.
Što nas ne ubije, to nas ojača. Pa mi ubijemo njega.
Ko ljude pretvara u brojeve, ima veliki bankovni saldo.
Onima koji imaju previše, nešto fali.
Hvali me pola sata. Umesto da odmah kaže šta mu treba.
Pitali poltrona, kako se proveo kod pretpostavljenog. A on odgovara: - Mrak!
Voleo bih da grešim. Grešnici tako lepo žive.
Svako ima pravo na svoje mišljenje. A obavezu na zvanično.
Ko ovde hoće da misli, neka misli šta će i kako će.
Samo mrtav ne menja svoje mišljenje. A mrtav je zato što nije hteo da ga promeni.
Mi ne govorimo danas jedno, a sutra drugo. Mi menjamo stavove u toku dana.
Ko se izražava dvosmisleno, misli samo na jedno.
Ko drži liniju, uzdržava se od hrane. Ko drži političku liniju, uzdržava se od mišljenja.
Unapred se izvinjavam. Govoriću šta mislim.
Stojim iza svake svoje reči, ali na bezbednoj udaljenosti.
Da biste čuli moje skromno mišljenje, morate dobro da mi platite!
Tada nas je izdala pamet. A mi sa izdajnicima raskrstimo jednom zauvek.
Pametniji od mene vređaju moju inteligenciju.
Bavim se umnim radom. Pametujem.
Nema više poštene inteligencije. Ko je pametan, i ne pomišlja da bude pošten.
USrbiji mnogo bolje prolaze oni koji govore gluposti, nego oni koji pišu misli.
Od onih koji se prave ludi, gori su samo oni koji se prave pametni.
Glup je kao točak, ali okreće milione.
Ko je bez duše, nema psihičke probleme.
Ništa mu ne fali. On je kompletan idiot.
Uspešno sam rešio Roršahov test, pa sam primljen na psihijatrijsko odeljenje s najvećim brojem poena.
Znanje je moć. To može da tvrdi samo neko ko ništa ne zna.
Da nisam skupo platio diplomu, imao bih bezvredno parče papira.
On ima fakultetsko obrazovanje. Ali nema osnovno.
Zašto školovani i pametni napuštaju Srbiju? Zato što su školovani i pametni!
Naša istorija? Ne ponovilo se!
I decenijama posle rata traga se za nestalima. Takva su bespuća naše istorije.
Ako nam sruše sve nacionalne mitove, mi više nećemo znati istorijsku istinu!
Naše NE je istorijsko. Sada govorimo DA!
Planeta se ne oseća dobro. Ima sve višu temperaturu.
Posle nas potop - rekoše lednici na polovima.
Štampali smo nekoliko miliona papirnih plakata i letaka o značaju čuvanja šuma.
Investitor je ispunio ekološke standarde. Oprao je pare.
Mi smo im poslali poruku ohrabrenja. Rekli smo da ne računaju na nas!
U se i u svoje kljuse! Ali pod uslovom da kljuse nosi sav teret!
Ako nameravate da sačuvate glavu, korisitite je samo za klimanje!
Ko večito pazi da drugome ne stane na senku, neće pronaći svoje mesto pod suncem.
Neka bude što biti ne može! Pa šta bude!
Pljeskajte, da vas ne bi spljeskali!
Pričajte vi to nekom drugom! Ja vam sve verujem!
Ko ovde misli, neka misli šta će i kako će!
Da biste videli profil društva, potrebno je da ga posmatrate iskošeno!
Niko ne sme da ga pomeri, jer je značajna figura.
Od drveta ne vide šumu. Zato što je to drvo za vešanje.
- Ja sam čovek od reči! - Odmah sam video da si od lošeg materijala.
On na najbolji način predstavlja raspoloženje naroda. Neraspoložen je.
Mnogi su se udavili što nisu hteli da talasaju.
Ko god podigne glavu, već se izdigao iznad situacije.
On je dobar čovek. Njega je lako prevariti.
Naša prednost je nedostižna. Odmah smo pobegli.
Koje fleksibilan, on iskoči.
Ko se sa svima slaže, posvađan je sa sobom.
Ništa ljudsko nije mi strano. Naročito ako je tuđe.
Ćutao sam. I na to nemam šta da dodam.
Svi argumenti su na mojoj strani, ali to nemam čime da dokažem.
Ako vam je to ljubimac, zašto ga držite na lancu?
Zaigrala je mečka i pred našim vratima. Kod nas je stalno veselo.
Sadili smo tikve s đavolom. I urodilo je plodom.
Kad imate mnogo godina, nemate mnogo vremena.
Sredstva protiv starenja postojala su i ranije. Samo su se zvala lapot.
Ne bih da prejudiciram, ali svaki čovek će da umre.
Pružamo kompletne pogrebne usluge. Uključujući i profesionalnog ubicu.
Završio je školu života. Umro je.
O pokojniku sve najlepše. Ali treba izdržati do tada.
U početku nam je išlo kao pesma. Kasnije je postalo prozaično. Sada se situacija ubrzano dramatizuje.
Na kraju ćemo pobediti. Mi sve okrenemo na vic.
Naša izlazna strategija je, kud koji, mili moji!
Najgore je iza nas. Mi smo na pretposlednjem mestu.
Kad nama pukne film, neće biti hepienda.
Beleška o autoru
Aleksandar Čotrić rođen je 1966. godine u Loznici. Objavio je knjige satiričnih priča: Obeležene priče (2006); Priče pred buđenje (2007); Pričinjavanje (2011).
Priredio je antologije i zbornike: Razdeljak, antologija srpskog aforizma za decu (2012); Dribling duha, zbornik aforizama o sportu(2012).
Prevođen je na strane jezike: engleski, poljski, nemački, francuski, slovenački, mađarski, rumunski, španski, makedonski, ruski, albanski, slovački, češki, švedski, bugarski, rusinski, italijanski, beloruski, portugalski, katalonski i arapski jezik. Dobitnik je domaćih i stranih nagrada i priznanja, među kojima: Radoje Domanović (1993 i 2004); Dragiša Kašiković (1995); Vibova nagrada (2003); Jovan Hadži-Kostić (2006); Stevan Sremac (2007); ExcellenceAward u Rumuniji (2007); Zlatna plaketa u Makedoniji (2009); Zlatna značka (2008); Zlatna kaciga (2009); Zlatni beočug (2009); Đorđe Fišer (2009); Nadži Naman u Libanu (2011); Dositejevo pero (2011) i Aleko u Bugarskoj (2012).
«TEŠKE MISLI», Beograd, «Srpska reč», 2016.
Tragična istorija Srbije nije škrtarila događajima koji nisu dozvolili njenom mudrom, odvažnom i veselom narodu da ćuti. Sposobnost Srba da se smeju svojoj nesreći, da se odnose prema sebi sa humorom i ironijom najupečatljivije je ispoljena u tako velikom fenomenu kulture, kao što je srpski aforizam. Tome je, takođe, doprinela povoljne politička klima u bivšoj Jugoslaviji. Autori aforizama poklanjaju pažnju i daljoj, i bližoj prošlosti, i onome što se svakog časa može desiti: Neki od najboljih srpskih aforizama pripadaju peru jednog od najistaknutijih autora Aleksandru Čotriću. S velikim zadovoljstvom čitam i prevodim sjajne aforizme Aleksandra, mog starog prijatelja, koji izvrsno ume u nekoliko reči da razjasni osnovne protivrečnosti našega vremena. Pored mnogih drugih stvari, moje interesovanje za njegovo stvaralaštvo, očigledno, se može objasniti skladnošću naših misli, a i situacijom u našim zemljama - Rusiji i Srbiji. Siguran sam da će čitalac po zasluzi oceniti mudrost i suptilan humor aforizama Aleksandra Čotrića. Vladimir Šojher Moskva, Rusija
Već godinama pratim satirično stvaralaštvo Aleksandra Čotrića i smatram da nema potrebe da bude posebno promovisano, jer je zauzelo svoje čvrsto mesto u oštroumnoj i kritičkoj srpskoj književnosti. I ne samo njoj. Dobilo je popularnost, zahvaljujući svojoj nesumnjivoj vrednosti, i među čitaocima u drugim zemljama. Čotrićeva nova zbirka aforizama zove se „Teške misli“. Po čemu, pitamo se mi, njegovi čitaoci? I odmah se pojavljuje niz odgovora; najvažniji od njih – zbog toga što sve ono što izaziva njegovo oštro pero je povorka teških životnih činjenica koje nas potiskuju sa svih strana – od vere, preko društva, do politike. A sve to Čotrić parodira izuzetno tačno i snalažljivo. Iz svih teškoća Aleksandar Čotrić pokušava da nas izvuče na čistinu pomoću svoje oslobađajuće misli. To su, s jedne strane, sintetički zaključci koje mi zovemo aforizmi, a, s druge strane – to je izazov za razmišljanje koji sadrže baš ti aforizmi. Meni se, ponekad, čini da Čotrićev aforizam daje teme za eseje i filozofska razmišljanja. To ga, zapravo, čini posebnim i razlikuje ga od drugih srpskih satiričnih stvaralaca.
Gančo SAVOV Sofija, Bugarska PODELITE OVAJ TEKST NA:   
|
2024 © Književna radionica "Kordun"   |