detalj slike: KRK Art dizajn

Zorica Mišić: Poezija je moj izraz, emocija, temperament,

to sam ja

Zorica D. Mišić rođena je u Baču, 1966.godine. Živi i radi u Torontu, a rad u poslovnom svetu nikada nije joj ugušio ljubav prema poeziji. Član je „Matice srpske" u Novom Sadu, srpsko-kanadskog Udružena pisaca „Desanka Maksimović", „Srpske nacionalne Akademije" u Torontu i Udvuženja knjžnevnika Srbije u Beogradu. Povremeno slika i aktivno sarađuje sa medijima. Poezija joj je prevođena na engleski, ruski i grčki, zastupljena je u domaćim i međunarodnim zbornicima i antologijama. Autor je nekoliko knjiga poezije. 

Trenutno je vršilac dužnosti predsednika SKUP “Desanka Maksimović” u Torontu, do saziva nove izborne skupštine.

Književna radionica „Kordun“

Neda Gavrić, Banja Luka – Toronto, 19.04.2024.

Šta Vas je inspirisalo da se posvetite pisanju? Da li ste oduvek znali da je to ono što želite da radite?

Polazište je Vajska, mesto mog detinjstva i odrastanja, gde sam već u ranim školskim danima pokazivala interesovanje za lepu reč. Počela sam  da pišem  za školske novine i kroz učenje i druženje nastavila do danas. Profesor Radoslav Babić  nas je upoznao sa Mikom Antićem koji je bio čest gost  , kao i mnogi drugi pisci, tako da smo mi poeziju pili sa izvora i ne možemo više bez nje.

Kako biste opisali tematske i stilističke karakteristike Vaše poezije? Šta želite da prenesete čitaocima kroz svoje stihove?

Moja poezija je okarakterisana kao pozitivna nota nesvakidašnjeg kazivanja svakidašnjih događaja. Takođe, priroda i voda  su ideali u potrazi mira i spokoja  čoveka, kosmičke čestice u marini pesništva. Ponekad su moje pesme raspevane opservacije modernog načina života, planetarnih zbivanja, prostranstva univerzuma, a nekada nostalgične, lapidarne pesme ili čak samo nagoveštaji suštine za kojom težimo. Nastaju i  kao refleks nadahnutog trenutka, ad hok.

Kada govorimo o  SKUP Desanka Maksimović iz Toronta, nedavno je obeležen značajan jubilej. Tom prilikom je potpisan isto tako značajan Ugovor, o čemu je reč?

Prošle godine je Srpsko - kanadsko udruženje pisaca DESANKA MAKSIMOVIĆ proslavilo 45 godina od kako je osnovano . Pre 45 godina, lično je naša velika poetesa dala pristanak da udruženje nosi njeno ime. Proslava velikog jubileja je održana 11.11.2023. godine u Torontu , uz bogat kulturno-umetnički program, uz prisustvo mnogobrojnih uvaženih gostiju i prijatelja našeg Udruženja.

Najznačajniji momenat te večeri je bio potpisivanje Ugovora o saradnje između Udruženja književnika Srbije i SKUP DESANKA MAKSIMOVIĆ .

Na osnovu ovog  Ugovora o saradnji  koji su potpisali predsednik UKS  Miloš Janković i predsednica SKUP DM, Zorica D. Mišić, već 25.11.2023. naše Udruženje je dobilo zvaničan status Podružnice (filijale) UKS.

Sada smo jedno od tri udruženja na svetu koje ima taj status, i to je ono za šta sam se ja zalagala . Učvrstili smo temelje našeg Udruženja, nastavljamo sa radom i druženjem u divnoj kreativnoj atmosferi.

Da li je teško biti književnik u zemljama izvan Matice? Koliko se glas naših ljudi u rasejanju čuje?

Kada sam došla u Kanadu jedno vreme sam volonterski radila za naš TV program, koji se prikazivao na zvaničnim frekvencijama kanadske televizije.Tada se  nametnula potreba za lirskim momenatima u programu tako da se  i moj poetski talenat sve intenzivnije iskazivao.

Koliko Vam je važna podrška porodice za to što radite?

Imam apsolutnu podršku porodice i prijatelja za moj umetnički rad .

Pronalazite li često vreme za sebe i kako se brinete o svom unutrašnjem miru ?

Nema ništa vrednije od unutrašnjeg mira. To jeste blagostanje i moramo se truditi da ga steknemo, a kasnije , kao takvo i sačuvamo. To možemo samo dobrom voljom, čistom ljubavlju i razumevanjem za sva iskušenja i nepogode koje susrećemo na životnom putu od strane ljudi ili okolnosti. Unutrašnji mir nekako dolazi s godinama i ekvivalent je mudrosti, koji takođe dobijamo zrenjem.

Koja je to najveća lekcija koju ste naučili tokom dosadašnjeg životnog putovanja?

Negovati stvaralački duh bez obzira na intenzitet turbulentnosti vremena kroz koje prolazimo i ne odricati se svojih normi. Ima nešto veličanstveno i uzvišeno u tome .

Kada govorimo o književnom radu, koja je Vaša najveća nada i želja koju želite da ostvarite u bliskoj budućnosti?

Moje želje se približavaju ostvarenju, polako se smanjuje obim profesionalnih obaveza, dobijam više slobodnog vremena , tako da se mogu više posvetiti pisanju.

Poezija je moj izraz, emocija, temperament, to sam ja.

Živimo u jako teškim, izazovnim vremenima, ma gde bili. Kakav je Vaš pogled na celokupnu situaciju danas?

Mi pesnici sve mnogo  intenzivnije proživljavamo . Bilo da je dobro ili loše. Svi bolujemo zbog sveukupnih zbivanja i haosa. Senzibilitet nam je istančan, tako da nije lako nositi se sa tolikom količinom negativnosti  u toj nimalo lepoj,  celokupnoj situaciji.

Na čemu trenutno radite? Spremate li neku novu knjigu, promocije?

Redovan sam dopisnik časopisa SLOVO , ali nisam zanemarila pisanje poezije, što  će rezultirati novom knjigom u neko dogledno vreme . Za detalje je još rano, tako da imam još vremena da uživam u procesu stvaranja.

PODELITE OVAJ TEKST NA: