detalj slike: KRK Art dizajn

Jovica Đurđić: Vredna književna dela razgaliće dušu svakog čoveka

Јовица Ђурђић, лауреат књижевне награде Растко Петровић за децу, 2023.год.

JOVICA ĐURĐIĆ rođen je 3. 10. 1949. u Glogovici blizu Dervente i Doboja, Republika Srpska. Prozni pisac i pesnik. Diplomirao na Pedagoškom fakultetu u Rijeci. Član udruženja književnika Srbije i Uduženja književnika Srpske.Autor knjiga poezije i proze za decu i odrasle čitaoce. Objavljivao u mnogim listovima i časopisima. Pojedini radovi su mu prevođeni na strane jezike kao što su engleski, ruski, francuski, španski, italijanski, poljski, češki, slovenački, makedonski itd. Izbor poezije ”Zvezde na uzglavlju” objavljen je kao bibliofilsko izdanje sa dvanaest pesama prevedenih na dvadeset stranih jezika i slikama Olje Ivanjicki.Jovica Đurđić ulazi u zgradu naše literature posve tiho sa skromnošću i dostojanstvom pesnika kome je stalo do te zgrade u kojoj se, pored nebrojenih eksperimentatora i plitkoumnih škrabala, nalaze i osvedočeni stvaraoci kojima je stalo do umetnosti i života, do čoveka u životu koji tu umetnost inspiriše. Poštovalac reči i jasnog izraza, čiste misli i nenatrunjenog osećanja, Đurđić (…) nudi poeziju mladosti u kojoj ljubav zauzima prvo i prevashodno mesto (Tode Čolak).

Objavljene knjige:

USNULA DEVOJKA, pesme, Svjetlost, Sarajevo, 1974,

LARISA, pesme, Riječko književno društvo, Rijeka, 1974,

LjUBIČASTO GORJE, pesme, Svjetlost, Sarajevo, 1976,

SANAK SKLOPIOČIĆ, priče za decu, Otokar Keršovani, Rijeka, 1983,

KAKO VOLIM ANU, pesme za decu, Izdavački centar Rijeka, 1983,

RUKE VEČERNjIH LjUBAVNIKA, pesme, Izdavački centar Rijeka, Rijeka, 1984,

LjUPKO TELO, pesme, Partizanska knjiga, Ljubljana, 1985,

KOŠUTA I LOPOČI, (THE ROE AND WATER LILIES), dvojezično srpski i engleski, pesme, Vikend knjiga, Beograd, 2000,

ISTRGNUTI RUKOPIS, pesme, Interpress, Beograd, 2004,

NjENE OČI MORE, pesme, bibliofilsko izdanje (21 primerak), Književni atelje Art, Malinska, 2004),

ŽIRAFA ŽERALDINA, pesme za decu, prvo izdanje Ars Poetica, Beograd, 2005., a drugo 2006. godine,

SIMONINE OČI, priče za decu, prvo izdanje, Bookland, Beograd, 2006., drugo izdanje Ars Poetica, Beograd, 2006. godine,

LEPO JE BITI KOD KUĆE, pesme za decu, Bookland, Beograd, 2008 (ćirilično izdanje) Ars Poetica, Beograd, 2008. g., drugo, latinično izdanje),

ZVEZDE NA UZGLAVLjU, dvanaest pesama na dvadeset stranih jezika obogaćenih slikama Olje Ivanjicki, Ars Poetica, Beograd, 2009,

KALINA I MORSKI KONjIC, priče za decu, Ars Poetica, Beograd, 2010,

LETO BEZ VERONIKE, priče i pesme za decu, Bookland, Beograd, 2011,

KIŠA I VLATI (DESZCZ I ŹDŹBŁA), izabrane i nove pesme na srpskom i poljskom jeziku, Oficyna Wydawnicza „Agawa“ Warszawa, 2012,

PEPEO ZGASLOG LETA, zbirka od dvadeset pet soneta, Prometej, Novi Sad, 2012,

OPOJNI MIRIS GREHA, priče za odrasle čitaoce, Prometej, Novi Sad, 2012,

UKUS PRVIH POLjUBACA, roman za decu, Bookland, Beograd, 2014.,

KAJSIJE ZA HANU, roman za decu, Bookland, Beograd, 2015.,

NEŽNE GODINE, priče za decu, Bookland, Beograd, 2016.,

SAN, priče, Prosveta, Beograd 2017.,

SREBRNA UKOSNICA, priče i pesme za decu, Bookland, Beograd, 2017. i

KRČAG, priče, Štampar Makarije, Beograd, 2019.

IZABRANA DELA, Bookland, Beograd, 2020: Ukus prvih poljubaca, Kajsije za Hanu, Leto bez Veronike, Nežne godine, Lepo je biti kod kuće, Srebrna ukosnica, Simonine oči, Sanak Sklopiočić, Vrh tišine, Lekovita svetlost, Pregršt vetra, Šopenove etide i Trag.

KO TI JE UKRAO ZVEZDE IZ OČIJU, izabrane ljubavne pesme, Književni atelje ”Ars Poetica”, Beograd, 2022.

AGOSTINA POD KOŠĆELOM, priče, Književni atelje Ars Poetica, Beograd, 2023.

OSAM SLIKOVNICA ZA DECU: Ježurko Kostja, Vragolanka, Plovidba foteljom, Pužić, Poderanko, Književni atelje Ars Poetica, Beograd, 2023. i Alonso i njegova barka, Cipelice kućica za dva miša i Cvetni kutak za Anutak, Institut za dečju književnost, Beograd, 2023.

ŠAPAT VODE, pesme, Prometej, Novi Sad, 2023.

Dvostruki dobitnik nagrade „Drago Gervais“ (Žerve),  Zlatne značke KPZ Srbije, Pečata varoši sremskokarlovačke, Pjesma nad pjesmama, Rastko Petrović kao i drugih nagrada na književnim konkursima. Zastupljen je u mnogim antologijama i izborima poezije i proze.

 Književna radionica "Kordun"

Neda Gavrić, Banja Luka, 12.04.2024

Dobitnik ste nagrade Rastko Pertović za stvaralaštvo za decu, Matice iseljenika i Srba u regionu za 2023. godinu. Koliko Vam to daje podsticaj za daljnje stvaralaštvo?

Tu nagradu, koja me je iskreno i prijatno iznenadila, tek treba da primim na Međunarodnom književnom festivalu ”Inđija pro poet” od 31. maja do 3. juna u Inđiji, mada je vest već objavljena u medijima. Eto, neko se setio i mene, na kraju sveta, usamljenog i zaboravljenog, skrajnutog, van književnih centara kao što su Beograd i Banja Luka. Naravno da je to podsticaj za dalje stvaranje za decu, meni najdraže, jer su deca moje nadanje u bolje sutra.

Možete li nam reći nešto više o svom iskustvu u radu sa decom i kako se to odražava u Vašim knjigama?

Uvek su me deca oduševljavala svojom neposrednošću i iskrenošću. Počeo sam s poezijom za odrasle čitaoce, kasnije s kratkim pričama, a u jednom trebnutku odlučio da se okušam u pisanju i za decu. Prvu knjigu pesama za decu objavio sam pod naslovom ”Kako volim Anu”, zatim je sledila knjiga priča ”Sanak Sklopiočić”, da bi se to kasnije nastavilo s niz drugih naslova. Bilo je na tom putu divnih trenutaka i navešću ovde dva. Jednom, dok sam se vraćao s posla pešice kući, na dugom stepeništu koje je povezivalo dve ulice, primetio sam tri devojčice koje drže knjigu, čitaju nešto iz nje i glasno se smeju. Kada sam im prišao sasvim blizu video sam da drže moju knjigu ”Kako volim Anu”. Tada sam shvatio da treba da nastavim i na tom polju pisanja. Prošle jeseni bio sam u Tršiću s Milutinom Đuričkovićem na ”Vukovom saboru” gde smo imali susret s decom. Kako sam bio objavio osam slikovnica za decu, poneo sam primerke da im ih poklonim. Jedna malena Nina je uzimajući jednu od njih rekla: ”Ovo ću čuvati celog života.” Šta ćete više. Kakve nagrade, kakva priznanja, nema veće. Ako sam počeo s poezijom za odrasle, nastavio s prozom, ispostavilo se da sam više knjiga napisao za decu.

Vaši radovi prevođeni su na različite strane jezike. Kako je to uticalo na Vašu percepciju književnosti i vlastiti kulturni identitet?

Moja bibliofilska knjiga pesama ”Zvezde na uzglavlju” je kraći izbor od dvanaest pesama prevedenih na dvadeset stranih jezika, sa prekrasnim slikama Olje Ivanjicki i mojim portretom, objavljena mi je i knjiga pesama na poljskom jeziku, kao i više pojedinačnih radova prevedenih na strane jezike. Iskreno, nije mi to značilo mnogo na spisateljskom putu. Na neki način sve to prođe nezapaženo.

Kako vidite ulogu umetnosti i književnosti u širenju svesti o ljudskosti i empatiji u današnjem svetu, a kako  ulogu književnosti za decu u današnjem, digitalnom dobu?

Umetnost, s tim i književnost, jedina može u ovom sumornom i naopakom svetu da u ljudskim dušama probudi empatiju i osećanje za lepotu i dobrotu. Ja sam dobro uplašen dok stojim ovde uz more i osluškujem i vidim kuda svet ide. Kao da smo došli do kraja od zla koje je zavladalo svetom. A šta nam drugo ostaje, nama malim, sićušnim stvorenjima, nego da se zadubimo u neku dobru knjigu i ćutimo.

Što se tiče digitalnog doba, koliko god je ono donelo dobra, isto toliko je i udaljilo decu od čitanja. Da li ima i jedno jedino dete koje zna da čita a da nema mobilni telefon ili tablet? Neprestano i vešto kuckaju prstićima po njima i sve manje čitaju, ali, ne treba gubiti nadu, ima i dalje dosta dece koja čitaju. Sve je to do roditelja i škole.

Kakav je Vaš stav prema tehnologiji, koliko je to uticalo na kreativni proces i način na koji se povezujete s publikom? Kako se prilagođavate njihovim interesima i potrebama?

I sam sam davno ostavio svoju pisaću mašinu Olympiai sve više se služim računarom. Ima tu dosta prednosti i uštede. Otkrio sam da ništa ne gubim ako ostavim olovku i pišem direktno putem računara. Lakše ispravljam greške, menjam pojedine stvari, često, nakon više čitanja. Putem javnih mreža mogu da podelim ono što napišem, pa možda neko i pročita.

Kako se nosite s izazovima savremene književnosti, kao što je promena  navika čitalaca?

Ne podilazim čitaocima. Pišem onako kako mislim da treba, da me čitalac razume. Možda nisam savremen, ali ne marim. Često mi do ruku dođe knjiga od nekih naših ”modernih” pesnika. Pročitam pesmu, vidim da je na mom jeziku, razumem svaku reč, poneki stih, ali i ne pesmu. Ne znam šta je pesnik hteo reći. Ostajem hladan. Bez emocije, osećaja za lepotu ili jasnu misao.

Kada govrimo o veštačkoj inteligenciji koja je sve više prisutna, da li mislite da ona može pozitivno uticati na ljudsko društvo?

Ja se pomalo bojim veštačke intelegencije. Ne znam kuda to vodi. Da li kraju? Ovde sam baš prava neznalica.

Na koji način vidite ulogu književnosti u očuvanju ljudskosti u današnjem vremenu? Da li mislite da poezija može preneti važne poruke u ovom vremenu?

Vidim je kao veoma važnu, jer je ona oblikovala mene kao ličnost i čoveka, pa se nadam da može i mnoge druge. Vredna književna dela razgaliće dušu svakog čoveka koji to zaslužuje i koji je spreman da im se posveti. Kada pročitam nešto dobro napisano, kada se oduševim time, zažalim što i sam nisam to stvorio i da mogu da se potpišem ispod. I srećniji sam što sam imao priliku da to pročitam. Poezija je izgubila tu moć, umnogome zahvanjujući i mnogim pesnicima koji pišu nerazumljivu poeziju i njima samim. Beskorisno arčenje hartije.

Kakva je vaša poruka za ljude u današnjem, ubrzanom svetu?

Usporite, ako bih i sam to mogao. Vratite se lepim malim stvarima, knjizi u svakom času, u autobusu, vozu, na plaži. Kada pogledam oko sebe, vidim mnogo stvari koje sam nabavio, nepotrebne su mi, ali ne znam zašto ih ne bacim. Zato sam najsrećniji u mom voćnjaku među maslinama, drugim voćem, bašti, ružama koje gajim.

I, naravno, uvek uz dobru knjigu.

PODELITE OVAJ TEKST NA: