|
|
|
 | Nebojša Stojoski | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Greh jedne mladosti
Te noći je stigao u Beograd iz Frankfurta. Na put ga je nagnala neumoljiva nostalgija. Želeo je da ponovo vidi rodni grad. Više ništa nije bilo isto-ljudi, parkovi, zgrade...Šetao je dugo ulicama glavnog grada. Nešto mu je strašno nedostajalo. Došao je do ulice Kralja Petra. Zgrada u kojoj je živela njegova prva ljubav, gubljenje cveta mladosti, sve ga je podsećalo na nju. Ušao je polako u zgradu, pozvonio na vrata gde je pisalo Stanisavljević. Otvorila mu je vremešna starica.- Dobar dan, ja sam Slobodan Ristović. Da li je tu Biljana?'' Starica se iznanadila kada je čula to ime. - Gospođo Petra, pa to ste vi. Mnogo vremena je prošlo. Dugo nisam bio u Srbiji. Mogu li znati gde je Biljana?'- Uđi raskomoti se. Hoćeš li kafu? - Hoću, reče Slobodan. Seo je za sto, gospođa Petra mu je donela kafu i kiselu vodu.vLagano ispijajući gutljaje kafe i kisele, Petra mu reče. - To što se desilo sa njom je duga i teška priča. Pala je u veliku depresiju kada si ti otišao u Nemačku. Danima se opijala, nije mogla da te zaboravi. Neizmenično je plakala i histerično se smejala. Sve smo pokušali, ni duševna bolnica nije mogla da joj pomogne. Jednog dana u aprilu 1987-e, polomila je staklo na ogledalu i sebi prerezala vrat. Zvali smo hitnu pomoć, bilo je kasno. Iskrvarila je pre nego što su stigli iz hitne pomoći.Slobodanu je zastao dah. Osetio je grižu savesti. Nije mogao reč da izusti. Suze su mu krenule... - Zar je moralo tako? - Gospođo Petra, suze su mu krenule na oči. - Ja sam za sve kriv. - Nisi ti kriv, ti si otišao svojim putem. Skamenjen od bola pitao je gde je sahranjena. - Sahranjena je na Novom groblju. - Hvala vam. Izašao je polako iz zgrade, zaustavio prvi taksi. - Kuda ćemo? Upita ga taksista. - Na Novo groblje. - Šta je ovo, kada idete na groblje? -Ne pitajte me ništa. - U redu, reče taksista. Slobodan sebi nij,e mogao da oprosti greh iz mladosti. Zašto je otišao u Nemačku? Zar je sve moralo tako da se desi? Napolju je nebo bilo sivo, spremala se kiša. Kišne kapi nisu mogle da speru greh njegovog srca. Stigavši na Novo groblje, platio je taksisti vožnju... zaustavio seispred cvećare da kupi sveću i cveće ...Pitao je dežurnog portira gde je sahranjena Biljna Stanisavljević umrla 1987-e. - Idite gore levo, parcela broj 1. Stigavši do groba, zapalio je sveću za pokoj duše i spustio cveće na njen grob. Dvadeset sedam godina nije bio u Srbiji. Šta je sve propustio Bog sveti će znati. Dugo je stajao pored groba, plačući i moleći da mu bude oprošteno. Sada je znao šta ga je vuklo u Beograd.
|
