detalj slike: KRK Art dizajn

Prvi deo možete pročitati OVDE

KOBOJAGI

- roman na sremačkom dijalektu, donosimo u nastavcima,

autor: Đoka Filipović

II deo

MAJSTOR BORA

3.

Ka'te Glišić išiba dve su stvari po sredi... Il'si ti štogod dobro zasrô il'je njega njegova gospođa Melanija zdravo najedila... Oštrokonđa, mater joj jebem brezobraznu, znaš kako je to lepo umela...Uletijo jedared Sovra poslu-žitelj,pa ne može čovek ljucki ni da divani kol'ko se zadikô:

"Moliću lepo,gospodine,po'itajte sofort... Gospoja zdravo jako zapomaže u klozetu,a ne umem vam kasti šta je snašlo."

Otrčô ovaj... Poplašijo se čovek da je nije 'nako debelu šlog strefijo, al' kaki šlog... Neće grom u koprive. Zaglavila joj se guzica u rupu na daski pa ne može ni da mrdne. Na jed'ite je jade ovi isčupali,a ka'su je iščupali ko će biti kriv ako nećeSovra:

"Nesrećo paorska, tri te groma spržila. Jesam ti lepo kaz'la da ne praviš tol'ku rupu, provlačili te kroz nju dabogda…"

Bilo kako bilo, navek sam se ija provlačijo kô šarov kroz tarabu, al' čim štogod zabrljam,evo ti uče u vizitu. Uz dva-tri bokala sve se to očas izgladi,al' nešto ti sad moj uča učestô,pa malo koji dan da će proći,a da ne svrne.

Da mu se vino zdravo dopalo, to stoji, al' kanda da štogod iškripi. Škripi račun, on ga jebô, baš koonaj to-čak na koli'kad ostane brez kolomasti.

"Valjalo bi to s deranom malko proraditi."Kaže Glišić.

Sve je to u redu,al' ko će se na tako štogod usuditi kad niko u kući računu nije vičan.Bába imati s ono malo što umedu da sabiradu ioduzimadu mogu proći na pijaci,a škola je škola.Tu ti nema cenkanja.Ako dva više dva nisu čet'ri,obrô si bostan…

Na pijaci je već druga stvar. Ako dva više dva nisu pet,ondak su dva puta dva…

Al',dobro... Nit'je učin račun Sveto pismo, nit'je celo selo glupavo…Setila se majka nekog deda Laze,pintera, pa sa'će on, kobojagi, uzeti stvar u svoje ruke. Nije on imôod škole ni dva dana u skamiji,al' taki mu je zanat zaguljen bijo,pa kako će utrefiti da spoji bure ako ne zna račun.

Di ćemo imati čas?Di bi drugde neg'pod orajom. Tudekana su se mloge važne stvari rešile,pa,daće Bog,neće se ni ova oteti.Moj ti učitelj zaseo na 'oklicu,a meneka posadili na šamlicu. Mala je isniska, zgodna materi kad muze kravu, al' pazi ti sad situacije…On 'nako krakat ibuljav sedi na visokom,a ja mali na šamlici,pa cela stvar još strašnija.

"Ajde,Mito,da mi prvo vidimo šta ti znaš. Da se ne vrtimo u krug kô guske u magli.Kaži ti meneka, kol'ko je triput sedam?"

"Osamnajst."

"Dobro…. A kol'ko je triput šest?"

"Dva'es'i tri."

"Aha,dobro…Pa vi'š,čedo,da znaš. Šta 'oće taj Gli-šić koji očin?"

Znam ja kol'ko znam…Od onol'ke tablice samo sam ono upamtijo: dvaput čet'ri osam, 'aj'pogodi ko sam.

"Otrči ti, blago meneka, i otkini onu granu na dudu,da mi to još malko utvdimo."

On ga jebôidud… Biće da ga je još pokojni deda Milan tudekana zasadijo,a natrćijo ga zagula nasred avlije. Znaš kol'ko puti tako sedim u bircuzu,a Cigani zasviradu ono:

                    Peva peto na dudu jalovcu

                         Dopala se devojka udovcu

Jase o'ma'setim mog duda ikol'ko su mu samo grana na meneka pokidali.Sad eto i ovaj matori keša. Dve tri pro-zborijo,pa o'ma'za dud.

Polagano kida lišće, pravi prut…Drkće prut, drkćem ja. Čekam samo ka'će me ošinuti,al' nešto mu se baš ine žuri. Vidi čovek da sam se zdravo poplašijo,pa računa:za početak ito je nešto.

"Slušaj,derane, ja sad imam nekog posla pa se moram vrnuti kući. Evo tebi ova teka pa ti malko utvrdi. Ka'se vratim,vidićemo šta si uradijo."

Ka'se čovek vratijo, naćulijo one klempave uši,pa kô da ne veruje u ono što čuje. Vezem ja kô singerica. Ako baš digodaipogrešim,sam se ispravljam. Krste se majka imati,a krstijo se iGlišić u školi. Ne zna čovek kako,al' najedared kumrija postô jaki matematičar.

4.

Ka'sam dospô do zanata,nisam se puno ni premišljô šta bi zapravo volo da budem,al' jednog dana čujem ja moju Danicu kako se fali na šoru:

"Mi ćemo našeg Mitu dati na šnajderaj. Šta'š lepše od toga?"

Jebô šnajderaj…Da je kaz'la za kolara,il'ćurčiju, ni po reči nebi kazô, al' moliću lepo…Nije se popadija uda-la za popu da bude crkvenjak!

" Kaži ti meni, sestro slatka, šta fali majstor Bori? Navek i u čistom iu toplom,a novaca kô pleve…Da se Lepa za kakog doktora udala,ne bi tol'ka gospoja bila."

Polako čedo…Sa'š čuti iko je majstor Bora iko je gospoja Lepa.

Majstor Bora ti je bijo čuveni rumski šnajder.Za sve je, da kažeš, na dobrom glasu bijo,a za muška odela obaška. Kol'ko je udavača po Sremu u njima isprošeno ikol'ko je oni', bože me prosti, što su u njima otputovali, to niko ne zna…

Umô je nekako svima da ugodi.I mladom svetu ionim starijim kicošima što su pogubili krštenice,pa da vidiš ionim mučenicima štoi' jeGospod po 'čemuuskra-tijo.

Bijo ti je kod naske u selu neki Trivun,krivošijan…Jedno mu rame oskočilo,a drugo spušteno pa mu vrat  nakrivljen kô da vazdan štogod zaviruje.Po duši je on mučenik zdravo dobar bijo,al' šta to vredi kad udavače slabo za dušu mare. Neće ga tak'og ni jedna,a njegovi rešili da ga ožene, pošto-poto.

Dobro su oni stajali,pa očas dobrog provodadžiju nađual' nije ni to, da kažeš, neka siguracija…Neće on mesto Trivuna na viđenje ići,a zaguljena falinka, ne mo'š je sakriti.

Ono što mogu, to će i uraditi. Lepo će ga doterati da vidi mlada da nisu oni makar ko.

"Gazda Stevane,ja držim da bi našem Trivunu obaška lepo pristali puniji rukavi. To se sad iu Beogradu nosi, znaš kol'ko…."

"Idi,majstor Boro,s milim Bogom,iti itvoji rukavi"…Misli se ovaj…"Da njemu štogod pristaje,ne bi ja sad za provodadžiju najboljeg brava iz obora isterô."

Neka,gazda Stevane…Čekaj samo da vidiš…Bora u ono spušteno rame natrpô fate,pa ka'su Trifuna obukli, sin ga materin, kô da mu se išija malko ispravila. Ko ga ne zna,kazo bi:momak i po…

I meneka je on lepo odelo za svatove sašijo, od oni'ingliski'štofova. Ako sam dobro upamtijo, prodô je bába za njega dva metera žita, sedam meteri kuruza inije sve ni doteklo.

'Aj'sad, nek ide u očin i Bora i njegova odela! Kol'ko sam ti ga nafalijo, da je živ, o'šô bi ti kod njega da ti uzme meru.

Pomenuta gospoja Lepa je Bori druga žena bila…Dal'je s onom prvom dvoje il'troje dece imô, ne umem ti pravo kasti. Bijo sam derište pa nisam baš svaku ni upamtijo, al'  kol'ko god da i' jebilo, kad je on ovu dovô,'ajd'da je za koju godinu starija od najstarijeg mu deteta.

Danaske je to kô dobar dan,al' u ono doba zlo inaopako. Pukla bruka po celom Sremu….Njegovi kunu nju,a njeni njega.Ovi prete da će mladi masnu sodu u oči  baciti isvu kosu počupati,a njena braća još poganija:

"Kad uvatimo mladoženju za dud ćemo ga zavezati išivatkama bosti,dok dušu poganu ne ispusti."

Oćeš, vraga…Da su ćutali,pametnije bi im bilo. Ka'se stari panj upali zdravo ga je teško ugasiti,a kad ga na-posletku iugasiš,koju će ti materinu takav sagorô….

Za ovu isto tako: di si jedareda mladu voćku zasadijo,tudekana mora iostati…

Kako su noćom u beli svet utekli,tako se jedne noći u Rumu ivratili. Tu je Bora lepu kuću ozidô, i novi verštet u njojotvorijo. Tu mu je i Lepa dve lepe ćeri rodila a svet kô svet…Očas zaboravijo šta je juče bilo.Da pitaš koga dal'ga više poštivadu kô domaćina il'kô majstora, niko ti ne umekasti.

Moja mati i Lepa su kuća uz kuću odrasle,pa se vazdan kô svoje idržale,a znaš i sam kako ti je to u životu…Tamo di su žene bliske,tu je iprijateljstvo međufamilijama jako. Ne bi ti Bora kroz Putince prošô a da kod šogor Miloša ne svrne pa taman da ga sam precednik Opštine u verštetu čeka.

Kad je moja Danica sve na kantar metnula, računica prosta da prostija ne može biti…Di ćeš veće sreće neg'da ti dete kod dobrog majstora dobar zanat izučiti, al' bože moj…Kak'a bi to špekulacija bila da i od boljeg nema bolje…

"Iju,Miloše,bog te ubijo…Pa nije ni Bora mutav. Dve 'ćeri za udaju ima,a di će naći bolje prilike od našega Mite."

Elem, bilo kako bilo, jednog jutra eto ti meneka ibábe u Borinoj avliji.

"Šogore moj,ne umem ti kasti kol'ko si me obradovô što si došô.U,brat ga jebo iposô, 'oćel'biti da se od Đurđica nismo vid'li?"

Nasred avlije lepa čardaklija,a ispod nje veliki astal i one 'oklice od vrbovog pruća.Sa'ćemo mi, kobojagi, tudekana i zaseti,al' ka'ki…Neće Lepa ni da čuje:

"Taman posla,šogore…Nisu vas još 'tice zasrale. Izvoljevajte u gostinsku sobu,tu je i ladovinije."

Kak'e 'tice, kak'a ladovina…Znam ja šta je po sredi. Čim se kući vratimo,o svemu će nas Danica triput propi-tati,a kako je kod Lepe, obaška….E,pa kad je tako, što se žena ne bi malko ipofalila.Da ima sučim da se fali, ima…Soba do sobe, ne znaš koja od koje veća i punija, a ova di nas je sad uvela ako da je štogod manja od fiskul-turne sale u sokolskom domu.

Dobri su je majstori molovali,pa utrefili mustru da ti pamet stane. Velike zimske ruže, kogod da sii'ovog momenta u baštici uzbrô i na zid okačijo, a između nji'sitno cveće…Ljubičice ilepa kata.

U nameštaj se, pravo da ti kažem, nisam puno ni zagledô,al' upô mi u oči jedan veliki kredenac. Do vrška je,s koje kak'im dandrmoljama natrpan,a kol'ko redi ima,tol'ko je ivrstaporculancki'tanjira…Da je moja Danica samo nji'vid'la, ništa joj više ine treba. Mi smo se u kući još naveliko iz plekani'tanjira 'ranili a oni nekol'ko porculanski'što je u svatovimadobila čuvala je kô oči u glavi kad dođedu gosti da se ne bruka.

Reč o ovom, reč o onom i bába polako predje na stvar:

"Šogor Boro,da ja tebeka pošteno kažem što smo mi zapravo došli…Mita nam je, fala milom Bogu, dorastô do zanata,pa smo radi dati ga digod da šegrtuje.Ja bi volô da ide za kolara,al' neće Danica ni da čuje.Il'za šnajdera,il'umreti,a znaš ti,brate,kak'e su Šašinčanke kad štogod navru. Idi kod šogor Bore pa idi kod šogor Bore…"

Slušô ga Bora pažljivo, ne mogu kasti da nije, al' svo vreme kô da se nešto mršti.Vidim ja potom da od našeg poslanema ništa,samo ne znam još šta je po sredi.

"Jesil'šogore,završijo?"

"Jesam"….Kaže bába. On je svoj deo izdeklemovô,pa mu sad grešniku kô nešto ilakše.

"Slušaj me,šogore,šta ću ti sad kasti…To što te moja šogorica ubedila da daš malog na šnajderaj,ne'š se kajati…Ja ti garantujem…S ovom mojom singericom dva sam kapitala stekô,a da me zdravlje posluži ni treći mi ne bi umakô…Jesi razumô šta 'oću da ti kažem?"

"Jesam,šogore, kako te ne bi razumô."

"Tvog bi Mitu primijo kô rođeno dete, verovô ti meneka il'ne verovô, al' vidi šta je greda…Teradu me u penziju… 'Teli su oni još proletos da me zatvore,al' ja nisam dao. Odem lepo kod advokata Jovanovića. Gospon Mile,tak'a itak'a stvar, šta da radim?….Ništa majstor Boro,radi ono što si i dosad radijo. Ti si porez za ovu godinu platijo iniko ti ništa ne može do Nove godine…"

Zdravo se Bora najedijo pa ka'se tog slučaja seti, na-mak mu se grlo osuši…

"Živijo ti meneka,šogore…"

"I ti meneka…"

"Pazi sad… Mogu ja njega uzeti pa do Nove godine što nauči-nauči,al' koja mu je vajda od toga kad mu ne mogu dati ćage? I sam znaš šta danaske značidu ćage. Ne mo'š brez nji'ni prdnuti."

Kad je Bora iznô, to što je iznô, moj ti se bába otrom-besijo kogod ono kiselo testo kad ne utrefiš na frišak kvasac. Nije njemu tol'ko do šnajderaja, jebo šnajderaj…Muči njega kako će sad pred Danicu izići. Šta god da joj kaže,isto mu se vata. On će biti kriv išto majstor Boru teradu u penziju išto svi tražidu ćage.

Pročitô ga majstor Bora. Žao mu šogora, pa 'aj'sad, da se malko izvadi:

"Ne jedi se,šogore, svoji smo, snaćemo se. Evo sad sam se setijo majstor Vojkana iz Iriga…Jesil'čuo za njega ?"

"Nisam brate niodkog."

"Otskoro je on idošô iz Srbije…Nisam čuo da ga kogod kudi za šnajderaj,al' kaže svet da je 'vako malko teži.Namćor, kako bi ti kazô, al' ništa tine mari.Ka'se ja zauzmem, tu me seci ako ne primi malog."

Nastaviće se...

PODELITE OVAJ TEKST NA: