detalj slike: KRK Art dizajn

Poslanica prijatelju

Mileni Stanojević

Bez tebe sam beznadežno usamljena,

sićušna pred velikim očima u nepreglednom opijajućem.

Moje misli vibriraju u ritmu tvog herca,

ti hvatašbledi trzaj bića

i u svojoj slici nazivaš ga svojim.

Ti si odjek moje nesačuvane celine,

zalutalo slovo iz nedostižnih maglina;

hodočasno putuješ do ivica mojih krivina

i boraviš na mestima u kojima sam sebe izgubila.

Krepiš me, voljena, tragom nepreplivanih širina

i utiskuješ u mene daroveretkih ptica.

Kalim se na tvojim ramenima;

prećutkuješ što je veće od mene

blagorečiva u strpljenju, mudra u poznanju.

Mi smo najjače među najtežima,

kad gorimo, mi rađamo

sinove i kćeri postanja,

neprebrinute,

tonemo u šapat,

hladne plačemo.

Blagodarim na vremenima

u kojima si me nosila lako

i na onima kad si mi praštajući prkosila.

Gladnu si me čeličila mrvama

i iz mene izvlačila gordost.

Bez tebe  ne bih umela da povučem

liniju oko svojih obrisa,

razlikujem sebe od sebe

i ne bih sanjala da se zemlja poda mnom smanjuje.

Sa tobom sam kosmična,

varijacija na putanji zvezda,

čak i otisak u kamenu,

tvoja sam amajlija.

Osušena, oživljena,

u rečima koje si dotakla suzom

proživljena.

A kad zaćutim,

ispustiš me ponekad

da shvatim da nije tvoje nebo

istim oblacima oblepljeno.

Zabodeš se kao trn

i puštaš mastilo u srce

dok ne pusti prvi plač,

dok ne počne kiša.

U danima te ovim pišem, rođena,

da me ne zaboraviš

izvan belina,

u izmaglici, sumraku

gde putujem kao tvoja dvojnica

presečena srpom,

zasenjena veličinom sunca

u orbiti tvoga lika.

Bez tebe sam beznadežno usamljena,

sićušna pred velikim očima u nepreglednom opijajućem.

Aleksandra Đorđević 

———— *** ———--

PODELITE OVAJ TEKST NA: