detalj slike: KRK Art dizajn

dr Milan S. Marković : Književnost je izvor snage i volje za sve što radim

Milan S. Marković Rus, rođen je u Gornjem Milanovcu 24.10.1995. godine. Živi u selu Semedraž. Osnovnu školu završio je u Semedraži prva četiri razreda, ostatak u Gornjem Milanovcu u OŠ „Kralj Aleksandar Prvi“. Srednju medicinsku školu završava u Čačku, a medicinski fakultet u Nišu, smer Stomatologija. Piše rodoljubivu, zavičajnu i ljubavnu poeziju. Svoje selo voli i o njemu najdraže i najčešće piše. Pored pisanja bavi se sviranjem harmonike i frule.

др Милан С. Марковић - песник и чувар исконског

Književna radionica "Kordun"

Neda Gavrić, Banja Luka - Semedraž, 01.03.2024.

Vaša poezija osveženje je na domaćoj književnoj sceni, pogotovo među mladima. Ono što je najinteresantnije, vezano za vas kao mladog čoveka, pišete rodoljuvibu poeziju. Koliko je ona uopšte danas zastupljena?

Kada sam počeo da pišem, bila je to zavičajna poezija. Skoro šest godina sam živeo daleko od svog sela, valjda je ta želja da se vratim bila presudna i probudila u meni zavičajnost. Zaljubljenik sam u istoriju našega naroda i zvaničnu i  nezvaničnu, iako sam završio stomatologiju, aktivno sam vreme provodio učeći i istoriju. Tako je došlo do toga da se moja poezija iz malog sela Semedraži raspline poput reke u rodoljubivu poeziju i da prigli sve srpske zemlje. Mislim da mladi sve više čitaju i da konačno polako i ssigurno dolazimo do toga da čitamo pravu literaturu, da posle dugo godina polako spoznajemo ko smo mi Srbi u stvari, da postajemo svesni naše narodnosti, običaja, života i tradicije, a čini mi se da je najlepše to učiti kroz rodoljubivu poeziju. Ako volimo svoju zemlju, pustimo da nas pesma nosi poput vetra kroz svu ovu lepotu što nas okružuje, da nas uči istoriji, običajima, precima i njihovom životu i žrtvi koju su podneli da bi mi danas bili ovde gde jesmo.

Поетски првенац песника Милана С. Марковића

Kakvu ulogu ima ljubav prema porodici, prijateljima i zemlji u vašoj poeziji?

Porodica je temelj svega, pogotovo u ovo vreme kad sve sve više potenciraju neke besmislene i veri neugodne vrednosti. Majka mi često kaže: „Isti si Čiča“. To je moj pradeda od koga sam mnogo toga naučio i kažu da ličim na njega. Odrastao sam uz babu i dedu i pradedu i ubeđen sam da sam sve ovo o čemu pišem i govorim danas naučio od njih. Naučio sam način na koji treba da doživim porodicu, veru i kulturu.

У друштву колега песника, Јелене Кнежевић, Небојше Крљара и Илије Шауле

Koji su vaši omiljeni načini da se izražavate kroz umetnost ili kreativnost?

Retko sa kim, pogotovo sa svojom generacijom mogu da pričam o temama kojima se bavim. Zato kroz pesme pokušavam da doprem do njih. Još uvek smo daleko od knjige, zato aktivno koristim društvene mreže u te svrhe. Smatram da je u ovo vreme na taj način lakše doći do ljudi. Danas nam je više nego ikada potrebno da aktivno govorimo o svojoj zemlji i svojoj istoriji. Ako sada odustanemo, postaćemo stranci i tuđinci u rođenoj zemlji. Srbija je blago koje moramo čuvati, Srbija je zemlja neotkrivenih lepota koje ne smemo uništiti, zemlja bogate istorije koju ne smemo zaboraviti. Svakom Srbinu danas treba preporučiti da pročita Zavještanja velikog župana srpskog Stefana Nemanje sinu svojemu Svetom Savi, tih nekoliko stranica će vrlo brzo otvoriti oči svima nama.  Želim i pokušavam  da kroz svoju poeziju pokažem i dokažem ljudima da smo mi stvarno bili „nebeski narod“ i da moramo nastojati da to ponovo budemo. Ima nade.

У друштву са Љубивојем Ршумовићем на међународном ПроПоет фестивалу у Инђији

Kakav je vaš lični stav kada govorimo o svakodnevnim promenama u današnjem društvu? Koji sistem vrednosti vi negujete?

Милан С. Марковић

Kad se ruši temelj – ruši se i kuća. To je moje viđenje današnjice. Ne možemo biti sutra bolji i uspešniji ako pre toga ne saznamo kakvi smo bili juče. To se najbolje može naučiti kroz porodične priče. Danas je to retkost. Način života koji nam se nameće sve manje vremena ostavlja čoveku da se bavi sobom, svojim duhom i svojom dušom. Bogatimo se prolaznim stvarima, a prazni smo iznutra. Ako bi svaki pojedinac barem malo zagrebao u život naših predaka, vrlo brzo bi se otvorila vrata koja bi nam proširila vidike, probudila želju za znanjem i spoznanjem prvenstveno sebe, a onda i svih vrednosti na kojima  treba da se temelje životi svih nas.

Koliko su mladi danas zainteresovani da na bilo koji način doprinesu ozdravljenju naše zajednice?

Veći deo mladih danas, što bi naš narod rekao gleda svoja posla. Tu je veliki problem. Ali pojedinac je varnica koja može da upali vatru. Meni je naročito drago što vidim da sve više ima pesnika koji se bave rodoljubivom poezijom, da se snimaju pesme koje bude duh prošlosti i otvaraju kapije budućnosti. Čvrsto verujem da će se srpstvo zasijati poput buktinje. Jedino tako možemo kroz ovaj mrak.

Kako vidite sebe za deset godina iz ove perspektive? Koji su to ciljevi kojima težite?

Глумац и песник увек у добром расположењу, у друштву са Миленком Павловићем

To je za mene vrlo teško pitanje. Kao mlad, ja bih sve i odmah. Shvatam da to tako ne može. Zato se bavim različitim stvarima, ponekad i sa nekoliko stvari istovremeno, naravno uz posao koji obavljam. Često me pitaju kako sve postižem. Jednostavno me sve to što radim ispunjava, nisam navikao da imam slobodno vreme. Kad ne radim – pišem pesme, kad ne pišem pesme – sviram, kad ne sviram- onda šetam, smišljam šta bih mogao da uradim i tako u krug. Smatram da sve što se započne mora se završiti, zato započinjem i više stvari istovremeno. Mislim da je to pravi put ka ostvarenju svega o čemu sanjam. Svoju tvrdoglavost sam kroz srednju školu i fakultet pretvorio u upornost. Bogu hvala, sve što sam zamislio ostvario sam, a ideja imam puno.

Na čemu trenutno radite? Šta se novo sprema vezano za vaše književno stvaralaštvo?

T

Књижевна радионица Кордун гаји поверење у стваралаштво Милана С. Марковића

renutno pripremam zbirku rodoljubive poezije pod nazivom „Predački san“ koju ću posvetiti kući Prokovića, porodici moje majke Mirjane. Cela zbirka poneće naziv po pesmi inspirisanoj jednom tragičnom porodičnom pričom, sa identičnim imenima i događajima koji su u jednoj pesmi obuhvatili ceo jedan vek. Nadam se da će naći put do čitalaca. Uporedo pišem i svoj prvi roman, takođe inspirisan porodičnom tematikom i istorijskim činjenicama s`početka 18. veka.

Književnost je izvor snage i volje za sve što radim.

Čitajmo, da bi se rečju kroz život vodili,

ne bi li se bolji iz pepela izrodili.

- dr Milan S. Marković

PODELITE OVAJ TEKST NA: