 | Nebojša Đurđević | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Uzdah plamena
Svu tamu
donesem samoći
kad tišina zakorači
u moje oči
zapalim jednu sveću
da se iskri divim
suzu da zabranim
da sliku ne muti
dok te ne oživim
Plamičak blago
fitilju se otimajući
sluti na glasove
naših razgovora
katkad kao koraci
naših želja
što beže na krilima
uspomena
Leluja se plamen
kao telo tvoje
kad prilazi i odlazi
bezbroj lepota
kao toplina se širi
obodima svesti
tišina vrisne
a krv počinje da vri
Kasno ovo vreme
plamen gasi
dok je sveća na izdisaju
ništa nije stalo
plamen je u meni
taj požar pod grudima
podmetnuše uzdasi
Orden kukavice
Mogu da ruke
u čeljusti zveri stavim
i vatru nogama bosim
smelo da gazim,
otrove razne piti –
ma mogu sve
ali kukavica ću biti,
da te volim
od svih i od tebe
uvek ću kriti
U ratove mogu ići
prsa u prsa
da se krv na sve strane
uz krike lije,
tražiću izvore
munje i groma
razbiti oblak što ih krije
neka biju neka udare
i ja ću udariti,
da te volim
nikom reći neću
uvek ću kriti
Sve ću gledati u lice
dok me trgom grada
lancima budu vodili
sa orednom kukavice,
samo pred tobom
pogled ću spustiti –
mogu me na lomači
uz poklike peći
ni suzu ni reč
neću pustiti,
da te volim jako
nikom neću reći
Ne odustaješ
Zastane glas negde
na dnu tišine
njihove reči te zaokupe
lažima koje zubima
grizu razum tvoj –
onda pognute glave
žele sažaljnjem
da te kupe
odvuk si to znala
Sve ruke pružene
nisu tu da daju
ni da pružaju
dok te natučenom
rukavicom miluju
iz zadrhtalih grudi
srce ti čupaju
oduvek praštaš
Ne smeš da očima
san sklopiš
jer njihove su želje
tvoje noćne more –
i svaki put misliš
proćiće
dok svoju dušu pustošiš
njihovim gradiš dvore
strahuješ, ne odustaješ
Svaka ružna reč
što si rekla
njima pristaje
a ti se opet kaješ
boriš se sa sobom
i ne odustaješ
U nastavku video prilog sa poezijom Nebojše Đurđevića Nece koju govori autor
