detalj slike: KRK Art dizajn

Jovica Ilić: Naše je da sebe popravljamo i da budemo bolji

Jovica Ilić (1975) roćen je u Smederevskoj Palanci (Srbija). Pesnik je i kantautor. „Legitimna opsesija“(knjiga poezije) i „Razoružana strast“ (CD) su prve njegove objave. Član je Društva pisaca Makedonije od 2015 godine. 2018 godine objavio je drugu knjigu poezije „Granici od zemja“ i CD sa istoimenim naslovom. Dobitnik je značajnih književnih nagrada iz oblasti muzike i poezije, kao što su: Treća nagrada na SOFIJA SINGER SONGWRITER FEST 2018, SPECIJALNA POVELjA - INĆIJA PRO-POET FESTIVAL 2018 i druge. Radi kao profesor filozofije u srednjoj školi „Kosta Susinov“ u Radovišu, Makedonija, gde i živi.

Književna radionica Kordun 
Neda Gavrić, Banja Luka, 02.02.2024.

Kada ste prvi put shvatili da želite da se bavite muzikom i poezijom? Da li je nešto posebno inspirisalo tu odluku?

Ne postoji ništa posebno u tom pogledu. No, ovo pitanje je veoma interesantno, jer o tome sam i razmišljao. Ja volim muziku, ali takođe su mi bile zanimljive i reči stihova pesme. Ne samo što sam uživao slušajući muziku i pesme, meni je bilo interesantno kako je sve to tako lepo nastalo, uvek sam se pitao kako je moguće da tako nešto lepo bude sazdano. Kao dete tražio sam taj ključ, i uvek sam mislio da je rešenje u edukacii, uporno sam vežbao gitaru i čitao knjige. No, ipak,  kada sam želeo da nešto napišem, nije mi se dopalo, i imao sam osećaj da je stvaralaštvo jedna velika misterija. Na mene su uticali veliki kantautori kao Arsen Dedić, Džoni Štulić, Leonard Kohen,Tomaž Pengov… Otkrio sam da su  njihove pesme pečat nihovog života, života velikih gradova, malih ljudi, čudnih devojaka i sl. Zato sam tražio u sebi šta mogu da ponudim.Video sam da živim u malom gradu i zato sam pisao pesme o provinciji, događajima koje ja, kako čovek, vidim. To je jedna strana ovog pitanja, a druga strana je možda porodica gde sam odrastao, moj tata koji je bio mašinski inženjer, bio je inovator uvek je radio. U radnoj kondiciji je ostao do kraja svog života, imao je inovacije u delu rudarstva, dok je majka bila veoma muzikalna. Nisam ispunio očekivanja svog oca da produžim sa tehničkim naukama, iako sam u srednjoj školi radio maturski rad iz oblasti fizike. Upisao sam filozofiju, baš zbog estetike i tog čudnovatog u stvaralaštvu koje u meni traje do dan danas.

Radite kao profesor filozofije, kako je Vaša filozofska pozadina uticala na Vaše stvaralaštvo kao kantautora i pesnika?

Filozofija je veoma uticala na moj stvaralački rad. Način mišljenja, zaključivanje i sagledavanje univerzalnih ideja uvek su mi bili orjentir u svemu što sam kreirao. No, uvek sam pazio da sve što radim bude preneseno konkretnom čoveku. Da njemu olakša život, da niz moje pesme vidi sebe i prepozna drugog. To je isto jedna velika zanatska umešnost da iz filozofske metafizike izvučeš jedan pejzaž živog razgovora koji otvara neki horizont. To nije lak put, ali plodovi tog puta su uvek ukusni.

Jedan ste od značajnijih kantautora na našim prostorima. Učesnik ste mnogih festivala, takođe i dobitnik značajnih nagrada. Da li postoji neki nastup ili događaj koji Vam je posebno ostao u sećanju?

Neki ljudi su prepoznali ono što radim, i ja sam im veoma zahvalan. Mislim da su to ljudi koji imaju talenat da naprave velike stvari, NA Miodrag Jakšić je jedan takav čovek. Meni su najdraži nastupi na festivalu u Inđiji koji on organizuje. Tu se okupe pesnici i kantautori iz svih delova  sveta.Tu čovek najbolje upozna sebe, jer vidi da postoje i drugi ljudi, i da rade ono što i ti radiš. Svi događai u vezi sa Inđija Pro Poet-om, meni su najdraži. Svi ljudi, kao što su : Dušica Ivanović,  Predrag Jakšić, kantautori Vedran Ivorek i Peter Andrej, te Neda Gavrić, Ilija Šaula, Nikolaj Miščević i mnogi drugi koje srećem na tom festivalu,  su ljudi koje volim i uvek se osećam dobro među njima.

Pored svega što ste postigli, odišete skromnošću i unutrašnjim mirom. Kako vidite religiju i duhovnost u Vašem životu?

Nisam oduvek bio religiozan,kao student filozofije čitao sam mnogo egzistencijalističke filozofe. U kućnoj biblioteci imam skoro sva dela Kerkegora, Sartra, Jaspersa. Dosta sam čitao i marksističke filozofe, a posebno su mi bili bliski rani radovi Karla Marksa. Zato i moj prvi rad, koji sam objavio 2015. godine ,knjiga poezije (Legitimna Opsesija) i CD (Razoružana strast) imaju neki nemir, neki bunt. No, nisam bio miran, imao sam neki osećaj da postoji nešto više od nas, i da je ceo taj trud i energija uzaludna. Mnogo sam se lomio u sebi i duhovno padao. Pravoslavlje je bilo izlaz iz tog kruga, vera, nada i ljubav. Religiozni osećaj je osećaj da čovek treba da istraje na svom putu i da izdrži sva iskušenja, jer ipak samo Bog zna što će biti, naše je da sebe popravljamo i budemo bolji.

Na koji način biste opisali svoj odnos prema materijalnom?

Materijalistički koncept je ideologija sveta, ljudi daju vrednost u zavisnosti koliko čovek ima a ne šta je čovek. To je dobro uvideo Erih From u njegovom delu „Imati ili Biti“. Primer, kad sam se vratio iz Sofije i doneo treću nagradu na internacionalnom kantfestu 2018. godine, gde je bila seriozna konkurencija, skoro niko nije pitao šta sam radio ili šta sam svirao već koliko sam zaradio, i koliki je honorar treće nagrade. Nisu krivi ljudi već način mišljenja, takav je program, što više imaš onda si veći. Ja sam pak,  imao osećaj da sam dobio SVE, jer sam bio srećan. Nisam doneo novac, ali sam doneo jednu prelepu filigrantsku izradu leptira i uvek kada se setim, znam šta sam radio i šta sam učinio. Hvala Bogu! Inače, ja ne razmišljam mnogo o materijalnim stvarima. Nudili su mi da sviram za novac po kafićima,ali da tezgarim odbijam, jer sebe vidim ili na pozornici ili na ulici.

Postoje li odnosi ili situacije iz Vašeg ličnog života koje su prouzrokovale neku od Vaših pesama?

Sve su moje pesme moj život, pesma Nađo i Koki (CD album Granici od zemja) nastala je kada sam video kako su se sreli dva prijatelja nakon 20 godina rada u inostranstvu, i kako se vole, jer su se setili da je među njima  ostalo prijateljstvo. Pesma Mala ptico (CD album Granici od zemja 2018)  je moj doživljaj da si prevaren i napušten, ali ipak hrabar da sve poneseš i pretočiš u lepotu. Ključ stvaralaštva je uvek u doživljaju sveta oko nas.

Na koji način i koliko ljubav definiše Vaš život i koliko utiče na Vaše emocije i odluke?

Ljubav je princip života, ako ljubavi nemaš ništa nemaš- rekao  je u poslanici Apostol Pavle. Pitanje je dali je to ljubav koja stvara i oplemenjuje svet ili je to strast koja ga zarobi i nosi u propast. Ljubav ne zavidi nikom ona otvara oči, mnogo je pogrešno misliti da je ljubav slepa. Onaj koji ima osećaj ljubavi, on vidi ono što onaj ko nije ponesen tom emocijom nemože da vidi. Zato u svetu vlada destrukcija, jer ljubavi nema ili smo mnogo pali, jer smo zatvorili oči prema Nebu. Moje odluke uvek proverim dali su plod ljubavi, sujete ili mržnje, ništa nije savršeno, ponekad  i padnem.

Porodica Vam je ogromna podrška za sve što radite. Šta ste najvše želeli da prenesete na svoju decu?

Živim u mirnom porodičnom opkruženju, moja supruga Makedonka je moja žena koju volim i koja razume ono što radim. Pazim da održim porodicu u harmoniji i ljubavi. Trudim se da uvek razgovaram. Prema deci želim da prenesem ljubav prema Bogu, jer On je život i smisao. Učim ih da su trpeljivi i da prihvate druge takvi kakvi su. Ostavljam prostor da moja deca sama odrede svoj put, moje je samo da ih pazim da ne napuste ljubav i veru, i molim se za njih. No, istovremeno sam svestan da su vremena puna iskušenja i da je borba mnogo žestoka.

Savremeno društvo donelo nam je mnogo promena. Po Vašem mišljenju, koje su to negativne  a koje pozitivne promene?

Savremeno društvo je u takvim brzim promenama što prosečan čovek nemože da sledi kako i koliko se zapravo sve menja. Tu uvek postoji prostor da se laž proda kao istina. Danas pojam istine ima pazarnu vrednost, i svi su na toj udici kupi – prodaj. To je savremeni totalitarizam gde možda postoji neko ko ima izraženi individualizam, ali nema mogućnost da nešto promeni, jer su pravila igre definisana iz nekoliko centara. Pozitivno je to , da ima još mesta gde se poštuje tradicija, domaćin zna da se prekrsti kada mu je porodična slava. Pozitivno je to, da su u vremenima progona i ratova,postojali ljudi koji su pomogli i bili humani, od njih smo naučili da ima nade i ljudskosti. Pozitivno je i to, da se videlo da savremeni svet nosi mnogo iskušenja, pa tako imamo dosta mladih ljudi koji su počeli verovati u Boga.

Kako vidite ulogu umetnosti i filozofije u društvu danas? Mogu li promeniti svet ili izazvati značajnije promene?

Lepota i dobrota su sinonimi, baviti se filozofijom presvega znači razvijati ljubav prema mudrosti.   Danas je sve dostupno na ekranu, sve informacije no, informacije nisu znanje. Generacije koje dolaze spremne su da daju odgovor i rešenja u jednom delu, ali istina je u celini. Postoji anegdota gde Aristotel kaže o njegovom ucitelju: Prijatelj mi je Platon ali veči prijatelj mi je istina. Iskreno, ova priča zvuči privlačno, ali pitanje je dali je bilo koja istina vrednija ako izgubim prijatelja. Tako da sam ja više okrenut prema Platonu, tvoja istina meni nesmeta. Čovek mora sam u društvu razvijati svoj identitet i tragati za istinom, a on se razvija ako čovek na život gleda kao na  tajnu, ne kaona program. U društvu uvek veliki uticaj ima moć, ona može da bude politička ili ideološka. Nekada je umetnost bila korektiv lošeg vladanja. Ako vidite da se sve manje ulaže u kulturu, znate odgovor. To znači da oni koji vladaju, dobro znaju da im kultura ne ide u prilog i svesno je marginaliziraju, jer su umetnost i filozofija najviši stepenčovekovog sazrevanja. Na tom putu, ne da kasnimo, već smo i pali.

Koji su to noviteti koje možemo očekivati u skorije vreme, šta nam novo spremate?

Radim na albumu duhovnih pesama, to je novo na čemu trenutno radim. Takođe želim da napravim prevod nekih srpskih svetitelja na makedonski jezik da te knjige mogu biti dostupne i u Makedoniji. To je ono što ubuduće mogu da ponudim. Hvala Vam na ovim divnim,  inspirativnim pitanjima.

PODELITE OVAJ TEKST NA: