detalj slike: KRK Art dizajn

O ČEMU MESEC RAZMIŠLjA

U početku sam mislio kako si lepa i da nemaš naviku da se zaljubljuješ

Nisam znao koliko si pametna dok te nisam bolje upoznao

Nikad nisam čitao nešto što si pisala, upoznali smo se kao pesnici

Nisam znao ni da postojiš, do te noći kad si mi ime u pesmi pomenula.

Ne znaš koliko volim osmeh i poglede, oni me razoružavaju, oni su moji tajni agenti

Sa njima sam uvek u dosluhu i nikad nisam posumnjao u njihovu iskrenost.

Ljudi nisu sebični, vole da se nasmeše i vole da pogledaju, a to meni otvara svet

U osmehu vidim ptice, u pogledu nebesa, dosluh sa anđelima.

Nema veze, pili smo, bili smo srećni, neko je radio na tome, uživali smo...

U jednom životu pre ovoga bio sam pauk, jedva sam čekao da pređem prag neba

Nije to život, pauci nisu za ovu planetu, oni su ovde po kazni, ovo je njihov pakao

Takvo iskustvo u ovom životu  mnogo mi znači, prepoznajem ljude paukove.

Imao sam osećaj da ti je hladno, a nisam umeo da ti pružim toplinu,

Tvoj pogled mi je govorio da se želiš zgrejati, vino je bilo mlado, čaše visoke,

Kada bih te ugledao kroz staklo činilo mi se kao da mrznu i osmeh i pogled

Mreže su krivi izbor da bi se čovek zagrejao, a pauci nemaju ništa drugo da ponude.

Sve znam, samo još ovo ne, pomislila si u trenutku i noć je bila na tvojoj strani

Privid koji si osetila tog trena pretvarao se u očekivanja, nada se zabrinula, verovala si,

Gledao sam pauka sa plenom većim od njega, osmeh mu je skliznuo u očima.

Ja sam imao moju noć, otišao sam mesečinom u svoju zavetrinu.

Boleli su me tvoji jauci, nisam ti stajao na putu da bi ih mogao lečiti

Pauci brzo stare, gube snagu, volju i smisao izdržavajući kaznu

Njima je svejedno kad će umreti oni ili bilo ko drugi, uvek su spremni za smrt.

Označi mesto i vreme, mogu uvek osetiti na mesečini o čemu mesec razmišlja.

Probudi se, poljubi kamen koji si stavila pod glavu umesto jastuka

U njemu je sve tvoje, on će se otvoriti, u njegovom središtu pronaći ćeš iglu

Pokazaće ti smer na koju stranu da kreneš, ali ne sveta nego života

U sve uglove svesti pristaće svetlost s poletelim pticama u nebesko plavo.

PODELITE OVAJ TEKST NA: