detalj slike: KRK Art dizajn

JORGOVAN

Plavi, beli il' crveni, svejedno je. Važno je da lepo miriše. Ono kadgoda, svuda ga je bilo. Po šorovima i avlijama, po bašticama i momačkim šeširima, a danas ga ima još samo u špic-nametima i na groblju.

Na grobu deda Lazara Panića, baš čelo glave, iznik'o je veliki beli jorgovan. Kako kogod pored njega prođe tako se i prekrsti:

- Sačuvaj bože...

Šta je tako strašno u tako lepom jorgovanu sa' ćete čuti.

Deda Lazar je rano udovcem ost'o i nikad se više nije ni ženio. Prvo on nije 'teo, pa posle nisu njega 'tele, al' život ti je čudo. U njegov šor, onomad, doselila se mlada udovica, Bosanka. Ćaća je njen zakart'o, pa da l' je lepša, da l' je jedrija... K'o jabuka petrovača. Kako ovaj pored nje prođe, tako nešto kroz njega prostruji, bože me 'prosti, k'o da je golišav u koprive leg'o. Nije zgodno, al' nije to ni jedini problem. Postoje tu još tri ozbiljnija problema.

Prvi je taj što on ima više godina udovičkog staža, nego ona života. Kad pametno razmisliš, nije to u redu, ali ima tu i jedno pametnije razmišljanje. Kad on bude im'o sto godina, ona će imati šezdeset, pa neće se tol'ko ni primetiti.

Drugi je 'lebac. Kako će pored nje proći ako ne ide po 'lebac. A kako će ići po 'lebac, kad njemu jedna vekna po pet dana traje. Trajala je. Ne može on tol'ko čekati, pa kol'ko danas pojede, po'jo je, a ono što osta­ ne, u pominje ubaci. Najela se krmača friškor 'leba, da je bog vidi.

Treći problem je najzaguljeniji i teško da ga može rešiti.

- Dobro j'tro, mlada! Jesi l' uranila?

Ljubazno se on njojzi onomad javlja, a ova samo ćuti. Jednostavno i ne primećuje ga. Nije ni on primetio da se jorgovan u baštici rascvet'o. A rascvet'o se, ovaj, k'o nikad. Što ga više gledi, sve se više žalosti, pa na posletku, ubraće jedan stručak, da ga na Svetog Nikolu zadene.

Tako je pokojna Kata svakog proleća radila. Onaj drugi, niti je on ubr'o, niti ga je za šešir zaden'o. Đavolja posla, al' ako ćemo pravo, on je švaleraciju i izmislio.

- Ajme, đede, alaj ti je lijep jorgovan. - Utoliko ga ova primetila.

- Počekaj da ga zeru pomirišem. Miriše ova jorgovan, a on miriše nju.

- Đe si ga ubr'o?

- Kod mene u avliji. Dođi pa naberi, kol'ko 'oćeš.

Nabrala ova jedared, nabrala i drugi put, a treći put neće više ni brati. Preseliće se kod njega, al' pod uslovom da se registruju, da zna žena na čemu je.

- Da li Vi, Lazare Paniću, prihvatate ovde prisutnu Anđeliju Milić za svoju venčanu suprugu?

Tijo matičar divani, a deda Lazar je tvrd na ušima, pa teško da će ga štogod razumeti.

- Pita te čovek 'oćeš uzeti Anđu za ženu - tu je kum Panta, da pomogne.

- 'Oću brate! Pa je l' ti ne bi?

Neće njima matičar sve bračne dužnosti ni čitati, a za onu najvažniju čeka se pomrčina. Zarana je mlada pun veš lonac na šporet stavila, pa sad zove mladoženju, da ga sa šporeta skinu.

- Moreš li?

More.

More i ona sama 'aljinu i kombinezon skinuti, al' kod brushaltera, nešto zapelo.

- Otkopčaj ga, jeba' ga Kinez, što ga tako kilavog zdjel' o!

Otkopč'o bi ovaj, da otkopčati ume i da mu se ruke tako gadno ne tresu. K'o da ih je na vrašalicu stavio. Kad se mlada onako golišava okrenula, biće tu i ringišpila. Cela mu se kuj'na tri puta oko glave okrenula.

-Pipni bolan, slobodno. Šta se bojiš? E jebeš mu mater! Da je u struju pipn'o, možda bi i preživio, al' ovo neće. Jedan šlog, pa drugi, pa uven'o pre jorgovana

PODELITE OVAJ TEKST NA: