detalj slike: KRK Art dizajn

SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI - MEKSIKO 

Dr SIMO JELAČA

Predgovor

Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među hrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.

Bilo bi previše uključiti svaku zemlju, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak vredi i za latinske narode, i među sobom.

Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.

Ova knjiga se podjednako može koristiti i za putnike, bilo kao turiste ili poslovne ljude, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.

Namera mi je bila da pronađem što više dobrih informacija. Koliko sam uspeo, proceniće čitaoci.

Autor

MEKSIKO

KULTURA I NARODNI OBIČAJI

Činjenice i statistika

Lokacija: Srednja Amerika, graniči se sa Karipskim morem i Meksičkim zalivom, između Belizea i SAD i graniči sa severnim Tihim okeanom, između Gvatemale i SAD.

Veličina: 1.972.550 kvadratnih kilometara.

Glavni grad: Meksiko Siti, 21,2 miliona stanovnika.

Klima: Varira od tropske do pustinjske.

Stanovništvo: 105 miliona.

Etnički sastav: Mestizo 60%, Indijanci ili pretežno Amerikanci 30%, belci 9%, ostali 1% .

Religije: Nominalno rimokatolici 89%, protestanti 6%, ostali 5%.

Vlada: Savezna republika

Jezik u Meksiku:

Španska kontrola Meksika dovela je do dominacije španskog, zvaničnog jezika. Čak 100 indijanskih jezika se još uvek govori u Meksiku, ali nijedan alternativni jezik ne preovladava. Osamdeset posto onih Meksikanaca koji govore autohtoni jezik takođe govori španski. Najvažniji indijanski jezik je nahuatl. To je primarni jezik više od milion Meksikanaca i govori ga skoro jedna četvrtina svih Indijanaca u zemlji. Sledi Maja, koju koristi 14 odsto Indijanaca.

Meksičko društvo i kultura

Meksičke porodične vrednosti:

Porodica je u središtu društvene strukture.

Izvan velikih kosmopolitskih gradova, porodice su uglavnom velike.

Proširena porodica je važna kao i nuklearna porodica jer pruža osećaj stabilnosti.

Meksikanci smatraju svojom dužnošću i odgovornošću da pomognu članovima porodice. Na primer, oni će pomoći u pronalaženju posla ili finansiranju kuće ili druge velike kupovine.

Većina meksičkih porodica su izuzetno tradicionalne, sa ocem kao glavom, autoritetom i donosiocem odluka.

Majke su veoma poštovane, ali se njihova uloga može smatrati sporednom u odnosu na ulogu njihovog muža.

Hijerarhijsko društvo:

Meksičko društvo i biznis su visoko stratifikovani i vertikalno strukturisani.

Meksikanci ističu hijerarhijske odnose.

Ljudi poštuju autoritet i traže od onih iznad njih za smernice i donošenje odluka.

Rang je važan, a prema onima iznad vas u rangu uvek se mora postupati s poštovanjem. To čini važnim da se zna koja je osoba nadležna i vodi autoritarnom pristupu donošenju odluka i rešavanju problema.

Meksikanci su veoma svesni kako se svaki pojedinac uklapa u svaku hijerarhiju - bilo da se radi o porodici, prijateljima ili poslu.

Bilo bi nepoštovanje prekinuti lanac hijerarhije.

Običaji u Meksiku

Susretanje:

Kada se pozdravljaju u društvenim situacijama, žene se tapšu po desnoj podlaktici ili ramenu, umesto da se rukuju

Muškarci se rukuju dok nekoga dobro ne upoznaju, a tada prelaze na tradicionalniji zagrljaj i šamaranje po leđima.

Sačekajte dok vas ne pozovu pre nego što upotrebite ime Meksikanca

Etiketa davanja poklona

Ako ste pozvani u kuću Meksikanca, ponesite poklon poput cveća ili slatkiša.

Pakovanje poklona ne prati nikakav poseban protokol.

Ne dajte nevene jer simbolizuju smrt.

Nemojte davati crveno cveće jer ima negativnu konotaciju.

Belo cveće je dobar poklon jer se smatra da podiže.

Pokloni se odmah otvaraju.

Ako dobijete poklon, otvorite ga i reagujte oduševljeno.

Običaji pri jelu:

Ako ste pozvani u dom Meksikanca u većini mesta kasnite 30 minuta.

Dolazak na vreme ili ranije smatra se neprikladnim.

Na velikoj zabavi možete se predstaviti.

Na manjem skupu domaćin obično vodi uvode.

Pazite na ponašanje za stolom!

Uvek držite ruke vidljive kada jedete. Držite zglobove na ivici stola.

Kada završite sa jelom, stavite nož i viljušku preko tanjira sa zupcima okrenutim nadole i drškama udesno.

Ne sedite dok vas ne pozovu i ne kažu gde da sednete.

Ne počinjite da jedete dok domaćica ne počne.

Samo muškarci nazdravljaju.

Uljudno je ostaviti malo hrane na tanjiru posle obroka.

Poslovni bonton i protokol u Meksiku

Odnosi i komunikacija:

Prave veze olakšavaju poslovni uspeh.

Oceniće vas osoba koja vas upozna, a promeniti ovaj prvi utisak je skoro nemoguće.

Pošto je početni sastanak uglavnom sa nekim visokog ranga, važno je da vaša delegacija uključuje rukovodioce višeg nivoa.

Nakon početnog upoznavanja, viši rukovodilac možda neće prisustvovati sastancima ili biti vidljiv.

Ovo ukazuje da sada ulazite u posao i da oni više nisu potrebni za izglađivanje uvoda.

Pokazivanje verodostojnosti, iskrenosti i integriteta ključni su za izgradnju odnosa.

Očekujte da odgovorite na pitanja o svom ličnom porijeklu, porodici i životnim interesima.

Poslovni sastanci:

Poslovni sastanci su obavezni i trebalo bi da budu zakazani najmanje 2 nedelje unapred. Ponovo potvrdite termin nedelju dana pre sastanka.

Ponovo potvrdite sastanak kada stignete u Meksiko i uverite se da sekretar osobe sa kojom ćete se sastati zna kako da vas kontaktira.

Važno je da dođete na vreme na sastanke, iako vaši meksički poslovni saradnici mogu kasniti i do 30 minuta.

Nemojte kasniti iretirano ako se to dogodi jer ljudi često kasne sa rasporedom.

Sastanci mogu biti odloženi uz malo prethodnog upozorenja.

Prvi sastanci su formalni.

Neka je sav pisani materijal dostupan na engleskom i španskom jeziku.

Agende nisu uobičajene. Ako se daju, ne poštuju se uvek.

Poslovni pregovori:

Pošto su Meksikanci svesni statusa, uvek bi trebalo da imate nekoga u svom pregovaračkom timu ko je izvršni direktor.

Ako ne govorite španski, unajmite prevodioca.

Biće potrebno nekoliko sastanaka da se postigne dogovor.

Sastanci licem u lice su poželjniji od telefona, pisama ili e-pošte.

Pregovori i odluke traju dugo. Moraš biti strpljiv.

Rokovi se smatraju fleksibilnim i fluidnim, slično kao i samo vreme.

Pregovori će uključivati dosta cenjkanja. Nemojte prvo davati najbolju ponudu.

Nemojte uključivati advokata u svoj pregovarački tim.

Poslovna odeća:

Obucite se kao u Evropi.

Muškarci treba da nose konzervativna odela tamnih boja.

Žene treba da nose poslovna odela ili konzervativne haljine.

Vizit karte:

Vizit karte se razmenjuju tokom upoznavanja sa svima na sastanku.

Preporučljivo je da jedna strana vaše vizit karte bude na španskom.

Vizit karte treba da sadrže i vaše profesionalne i obrazovne kvalifikacije.

Predstavite svoju vizit kartu sa španskom stranom okrenutom ka primaocu.

Identifikacija:

Reč "Meksiko" potiče iz Meksika (izgovara se "Me-shee-ka"), naziv za starosedelačku grupu koja se naselila u centralnom Meksiku početkom četrnaestog veka i najpoznatija je kao Asteci. U manjem obimu, meksičku naciju tradicionalno karakterišu jaki pokrajinski i lokalni kulturni identiteti.

Lokacija i geografija:

Meksiko se nalazi u Severnoj Americi, iako se u kulturnom smislu bliže identifikuje sa zemljama Centralne i Južne Amerike. Graniči se sa Sjedinjenim Državama na severu, Gvatemalom i Belizeom na jugu, Tihim okeanom na zapadu i Meksičkim zalivom na istoku. Nacionalna teritorija ima skoro dva miliona kvadratnih kilometara.

Simbolizam:

Najvažnija ikona meksičke nacionalne kulture je Bogorodica od Gvadalupe, koja ilustruje prodoran uticaj rimokatolicizma u nacionalnoj kulturi. Na nju se gleda kao na "majku" svih Meksikanaca.

Urbanizam i arhitektura:

Meksički gradovi su izgrađeni od centralnog trga (zocalo) ka spolja. Glavna crkva i opštinska ili državna palata se uvek nalaze na zocalo-u, koji je centar kolonijalne šahovnice na ulicama. Meksička arhitektura je bila pod velikim uticajem španske i francuske tradicije.

Kuće Meksikanaca su okrenute ka unutra, prema terasi. Prednje strane im se sastoje od omalterisanih zidova i prozora sa rešetkama.

  Hrana u svakodnevnom životu:

Meksiko poseduje opsežnu i sofisticiranu kulinarsku kulturu, sa velikim izborom regionalnih jela. Tri proizvoda čine srce većine meksičkih jela: kukuruz, ljute paprike (čili) i pasulj. Kukuruz se konzumira u svim mogućim oblicima.

Meksikanci uglavnom doručkuju kafu i/ili voće pre nego što odu na posao ili u školu. Najvažniji obrok u danu služi se između dva i četiri popodne (komida) i sastoji se od tri ili četiri jela: supa; pirinač ili testenina; meso ili piletina. Večera se služi između osam i deset uveče i sastoji se uglavnom od slatkih rolnica, kafe i mleka.

Osnovna Ekonomija:

Meksiko ima ekonomiju slobodnog tržišta sa mešavinom moderne i tradicionalne industrije i poljoprivrede, kojom sve više dominira privatni sektor.

Glavna Industrieja:

Glavna proizvedena roba bila su motorna vozila, trajna potrošna roba, hrana, pića, duvan, hemikalije, tekstil i odeća.

Socijalna zaštita:

Država obezbeđuje socijalne usluge za većinu Meksikanaca. U urbanim centrima, ali ne i u ruralnim sredinama, zdravstvene ustanove su uglavnom dobro opremljene.

Brak:

Meksikanci su slobodni da biraju svoje bračne partnere. Neformalno, međutim, postoje pravila koja ograničavaju izbore, najvažnije ona koja se odnose na klasu i etničku pripadnost. Ljudi se obično venčavaju nakon perioda formalnog veridbe koji može da traje nekoliko godina.

Briga o deci:

O odojčadi se uglavnom brine u roditeljskom domu. Neki se čuvaju u privatnom vrtiću od trećegd meseca života. Sa četiri godine deca su zvanično obavezna da idu u vrtić dve godine. Muške bebe su obučene u plavo, a ženske u nežno roze.

Najvažnija ceremonija inicijacije za devojčice se održava kada napune petnaest godina. Ova fiesta de kuince anos označava prelazak od devojke do senjorita.

Nasleđe:

Zakoni o nasleđivanju ne prave razliku između muškaraca i žena. Svako dete po zakonu ima pravo na jednak deo, ali u praksi su muški potomci često privilegovani. Na selu se zemlja često deli samo među sinovima.

Više obrazovanje:

U Meksiku se visoko obrazovanje smatra putem ka socioekonomskom napretku i blagostanju. Na početku univerzitetskih kurseva, na univerzitetima je bilo nešto više od 1,5 miliona studenata, od čega 811.000 muškaraca i 704.000 žena. Polovina studenata je studirala društvene i administrativne nauke, a trećina je bila inženjerstvo i tehnologija.

Običaji:

Uopšteno govoreći, Meksikanci se rukuju kada se sretnu ili u slučaju susreta dve žene ili susreta muškarca i žene, jednom se ljube u obraz. U slučaju bliskih prijatelja iu posebnim prilikama, kao što je doček Nove godine, Meksikanci i žene se grle.

Zdravstvena zaštita:

Meksički zdravstveni sistem oštro je podeljen između javnih i privatnih ustanova, od kojih su ove druge dostupne samo dobrostojećim. Ogromna većina stanovništva zavisi od vlade.

PODELITE OVAJ TEKST NA: