detalj slike: KRK Art dizajn

           SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI - GRČKA

Dr SIMO JELAČA

Predgovor

Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među hrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.

Bilo bi previše uključiti svaku zemlju, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak vredi i za latinske narode, i među sobom.

Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.

Ova knjiga se podjednako može koristiti i za putnike, bilo kao turiste ili poslovne ljude, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.

Namera mi je bila da pronađem što više dobrih informacija. Koliko sam uspeo, proceniće čitaoci.

Autor

GRČKA

KULTURA I NARODNI OBIČAJI

Činjenice i statistika

Stanovništvo: 11,2 miliona

Glavni grad: Atina, 665.000 stanovnika

Klima: Klima u Grčkoj je tipična za mediteransku klimu: blage i kišovite zime, relativno topla i suva leta i, generalno, produženi sunčani periodi tokom većeg dela godine.

Geografska lokacija:

Grčka se nalazi na jugoistočnom kraju Evrope i najjužnija je država Balkanskog poluostrva.

Minojska kultura Krita i Kikladska kultura Egejskih ostrva bile su prve napredne kulture koje su se naselile u geografskoj Evropi.

Rana heladska civilizacija (mikenska) se široko smatra prvom naprednom civilizacijom Evrope otkako se na kraju razvila u klasičnu grčku kulturu.

Klasične grčke ideale usvojilo je Rimsko carstvo, postavši tako temelj onoga što danas prepoznajemo kao „zapadnu kulturu“.

Na severu se graniči sa Albanijom, Makedonijom i Bugarskom Na istoku Grčka graniči sa Turskom (i Egejskim morem) Na jugu i zapadu Grčka je okružena Sredozemnim morem (Jonsko more je na zapadu, a Libijsko more na jugu ).

Obala Grčke: 13.676 km, Površina zemljišta: (kopno) 130.647 kvadratnih kilometara, (voda) 1.310 kvadratnih kilometara (ukupno) 131.957 kvadratnih kilometara.

Grčko Stanovništvo:

Stanovništvo Grčke je oko 11,13 miliona, uz blagi pad.

Od sredine devetnaestog veka postoji i kontinuirana emigracija etničkih Grka koji traže posao i prilike u inostranstvu. Ova emigracija je prvobitno bila usmerena na istočni Mediteran, ali je preusmerena ka Sjedinjenim Državama, Kanadi i Australiji krajem devetnaestog veka. Industrijske zemlje zapadne Evrope pridružile su se listi destinacija šezdesetih godina prošlog veka.

Vlada Grčke: je parlamentarna republika.

Jezička pripadnost:

Grčki je službeni jezik i govore ga skoro svi građani. To je indoevropski jezik koji se na ovim prostorima koristi od drugog milenijuma p.n.e. Postoji velika podela između običnog govornog jezika poznatog kao demotski i formalne verzije poznate kao katharevousa. Pisci su to u početku prihvatili, iako se većina vratila demotičnosti. Katharevousa je korišćena za većinu državnih dokumenata, u mnogim novinama i u nastavi u srednjoj školi sve do 1970-ih, ali je od tog vremena zamenjena demotičkim grčkim jezikom.

Simbolizam:

Nekoliko široko priznatih slika i proslava pozivaju se na identitet republike. Na zemlju se gleda kao na obnovu nezavisne grčke civilizacije, a mnogi simboli uspostavljaju snažnu vezu između prošlosti i sadašnjosti. Državna himna "Himna slobodi" hvali one koji su se borili u ratu za nezavisnost. Zastava prikazuje krst koji simbolizuje grčku pravoslavnu religiju na polju plavo-belih pruga koje prikazuju suncem obasjane talase mora koje okružuju naciju. Statue ratnih heroja obiluju, kao i umetnički motivi antike i pravoslavnog hrišćanstva.

Nacionalni identitet:

Snažan osećaj etničkog samoopredeljenja u početku je podstakao izgradnju države, izbrisao regionalne razlike i doveo do građanstva koje se uglavnom sastoji od etničkih Grka. Nacija-država i etničke grupe smatrane su zajedničkim. Nacionalni identitet se generalno smatra pitanjem kulturnog kontinuiteta, sa jezikom, religijom, demokratijom, analitičkim pristupom životu, putovanjima, preduzetništvom, pametom, ličnom časti i odgovornošću kao osnovnim vrednostima koje povezuju savremene Grke sa prošlošću. Intenzivan odnos prema mediteranskom pejzažu takođe igra ulogu.

Etnički odnosi:

Balkansko poluostrvo i anadolska obala bili su multietnički na početku devetnaestog veka. Različite grupe živele su jedna pored druge, a bilo je značajnog mešanja, pa čak i mešovitih brakova. Težnja za etničkim nacionalizmom u poslednja dva veka, međutim, rezultirala je sve većim etničkim razdvajanjem. Uspostavljanje etnički zasnovanih nacionalnih država dovelo je do ratova, teritorijalnih sporova i masovnih migracija. Grčka je postajala sve više monoetnička jer su pripadnici određenih etničkih grupa odlazili dok su ulazili Grci izvan nacije.

Pravni sistem je zasnovan na modifikovanom rimskom pravu, sa snažnom zaštitom prava optuženih.

Urbanizam i arhitektura:

Gradovi na pijaci kao što su Korint i Atina su postojali milenijumima, ali su se manja naselja pojavljivala i nestajala. Tokom prošlog veka, unutrašnje migracije su uglavnom bile sa planina u ravnice, iz unutrašnjosti u priobalna područja i iz ruralnih u urbana naselja. U ovom procesu, osnovane su stotine novih sela dok su druga napuštena, a neki gradovi su u velikoj meri porasli, dok su drugi propali. Snažno centralizovani sistem naselja koji se vrti oko glavnog grada, Atine je proizašao iz ovih poteza. Atina je imala 3,1 milion ljudi, trećinu stanovništva, dok je sledeći najveći grad, Solun, imao 396.000. Seoska naselja i dalje karakterišu porodične kuće, ali urbana naselja sadrže stambene zgrade od pet do deset spratova. Kuće se smatraju privatnim porodičnim prostorima.

Hrana u svakodnevnom životu:

Žitarice, grožđe i masline su centralni u ishrani, dopunjeni jajima, sirom, jogurtom, ribom, jagnjetinom, kozom, piletinom, pirinčem i voćem i povrćem. Određene namirnice su simbol nacionalnog identiteta, uključujući musaku, baklavu, gustu kafu i vino (recinu).

Običaji hrane u svečanim prilikama:

Gostima se uvek mora ponuditi osveženje, a sve veće ceremonije uključuju hranu. Na sahrani ožalošćenima se daju koliva (kuvano žito, šećer i cimet), peče se poseban kolač na Novu godinu, a posle ponoćne uskršnje službe sledi gozba, uglavnom jagnjetina.

Bazna Ekonomija:

Poljoprivreda, stočarstvo, ribolov, pomorstvo, trgovina i zanatstvo bili su istorijski oslonci privrede. Nakon revolucije, nacija je bila duboko dužna stranim kreditorima. Porodice su proizvodile većinu svojih potreba za život, od hrane do stanovanja, dok su se bavile raznim preduzetničkim aktivnostima, proizvodeći sve od sunđera i ribizle do duvana i pamuka. Trenutni ekonomski napori su usmereni na industrijski razvoj, efektivnu naplatu poreza, smanjenje državne službe, držanje inflacije pod kontrolom i rešavanje nacionalnog duga i zavisnosti od plaćanja Evropske unije.

Zemljište i imovina:

Kroz zakonodavstvo koje je raspodelilo velika poljoprivredna imanja seljačkim porodicama, većina poljoprivrednog zemljišta je dospela u vlasništvo ljudi koji su ga obrađivali početkom dvadesetog veka. Porodične ekonomske strategije bile su integrisane u tržišnu ekonomiju, a aktivnosti za preživljavanje su se smanjile tokom dvadesetog veka. Ručni zanati su uglavnom namenjeni turističkoj trgovini, poljoprivreda je orijentisana na prodaju, a neke osnovne životne namirnice se uvoze. Najzastupljenije komercijalne delatnosti su građevinarstvo, turizam, saobraćaj i držanje malih radnji. Glavne gotovinske kulture uključuju duvan, pamuk, šećernu repu, žitarice, povrće, voće, masline i grožđe. Stočari proizvode meso, mlečne proizvode, vunu i balegu za prodaju. Ribarstvo malo doprinosi BDP-u.

Turizam:

Grčka je poznata kao zemlja sa visoko razvijenim turizmom, što se tiče prelepog mora. Većina Evropljana svakog leta odlazi u Grčku i druge južne zemlje.

Socijalna zaštita:

Postoji nacionalizovan sistem zdravstvene zaštite i sistem invalidskih penzija koji je vođen od strane države. Vlada takođe ima sistem kompenzacije za zemljotrese i druge katastrofe. Banke su osnovane za podršku određenim sektorima privrede. Briga o ličnim potrebama starih, nemoćnih i siročadi smatra se porodičnom odgovornošću.

Rad prema polu:

Seoski muškarci i žene tradicionalno su delili poljoprivredne poslove, obavljajući neke zajedno, a druge dele po polu. Zemljište i imovina su dugo bili u vlasništvu i muškaraca i žena, a muževi i žene su davali polja porodici. Rodne uloge su donedavno bile relativno diferencirane i dominantne muške. Tradicionalno, muškarci su bili povezani sa javnim prostorima, a žene sa privatnim prostorima, sa velikim izuzetkom uloge koju su imale žene u posećivanju, čišćenju i održavanju crkava.

Brak i nasleđe:

Porodice su osnovne jedinice podrške i identiteta, a brak se smatra normalnim uslovom odraslog doba. Ugovoreni brakovi u kojima su roditelji dogovarali supružnike, miraz i nasledstvo za svoju decu nekada su bili uobičajeni, ali su odbili. Jednako nasleđe je norma i po zakonu i po običaju. 

Sinovi i ćerke dobijaju otprilike jednak deo bogatstva svojih roditelja u obliku polja, stanovanja, novca, visokog obrazovanja i kućnih stvari. Kćerke su uglavnom dobijale svoj deo u braku, ali je Porodični zakon iz 1983. učinio formalnu instituciju miraza nezakonitom. Međutim, i dalje postoji značajan prenos imovine sa roditelja na decu kada se deca venčaju.

Briga i obrazovanje odojčadi:

Većina beba se sada rađa u bolnicama. Bebe su obasute otvorenim ispoljavanjem naklonosti od strane muških i ženskih rođaka. Postoji posebna zabrinutost zbog hranjenja i verovanja da decu treba nagovoriti da jedu. Centralna ceremonija detinjstva je krštenje, koje se idealno dešava između četrdeset dana i godinu dana nakon rođenja. Ova ceremonija uvodi bebu u pravoslavnu zajednicu i predstavlja trenutak kada se bebi zvanično dodeljuje ime.

Roditelji se voljno žrtvuju za svoju decu. Oba roditelja su aktivno uključena u vaspitanje dece, zajedno sa bakom i dedom i drugim rođacima. Roditelji takođe naglašavaju vrednost obrazovanja. Školovanje je obavezno i besplatno prvih devet godina, a fakultativno i besplatno u naredne tri. Preko 90 odsto učenika pohađa državne škole.

Visoko obrazovanje je veoma cenjeno. Postoji državni univerzitetski, tehnički i stručni školski sistem čiji kapaciteti su nedovoljni.

Etiketa:

Veliki deo društvenog života odvija se u bliskom krugu porodice i prijatelja. Grupne aktivnosti se vrte oko jela, pića, igranja igrica, slušanja muzike, plesa i animiranih debata i razgovora. Ovi skupovi često imaju za cilj postizanje kefija. Na gostoprimstvo se gleda i kao na zadovoljstvo i kao odgovornost. Domaćini su velikodušni, a od gostiju se očekuje da prihvate ono što im se nudi samo uz simbolične proteste.

Verska uverenja:

Blizu 98 posto ljudi su pravoslavni hrišćani, nešto više od 1 posto su muslimani, a mali je broj Jevreja, adventista sedmog dana, rimokatolika i pripadnika protestantskih denominacija. Grčku pravoslavnu crkvu nadgleda Sveti sinod, čiji je predsednik atinski arhiepiskop. Pravoslavlje obuhvata niz dnevnih, nedeljnih i godišnjih obreda, uključujući nedeljnu liturgiju i dvanaest velikih praznika. Veće pravoslavne crkve se često grade u obliku krsta u kvadratu. U pravoslavnom verovanju, u trenutku smrti, čovekova duša kreće na put ka sudu Božijem.

Medicina i zdravstvena zaštita:

Državna Nacionalna zdravstvena služba, mreža bolnica, klinika i osiguravajućih organizacija, osnovana je 1983. godine. Služba pruža osnovnu zdravstvenu zaštitu čak iu udaljenim područjima, ali postoji prevelika koncentracija bolničkih ustanova, lekara i medicinskih sestara u Atina i drugi veći gradovi. Privatne zdravstvene ustanove koriste oni koji to mogu da priušte.

Umetnost:

Ministarstvo kulture podržava sve umetnosti u smislu produkcije, obrazovanja, publiciteta, festivala i nacionalnih centara, kao što je Grčki filmski centar. Postoje pokrajinska i opštinska pozorišta, zavodi za folklor, orkestri, konzervatorijumi, plesni centri, umetničke radionice, književne grupe.

Pesnici i romanopisci su uskladili savremene nacionalne teme sa glavnim pokretima u zapadnoj književnosti. Bila su dva grčka nobelovca: Džordž Seferis i Odiseja Elitis.

Muzika i ples su glavni oblici grupnog i samoizražavanja. Grčke stilove muzike, plesa i instrumentacije nije zamenila popularnost zapadnoevropske i američke muzike.

Fizičke i društvene nauke

Atinski univerzitet je osnovan 1837. godine, sa fakultetima iz teologije, prava, medicine i umetnosti (koji su uključivali primenjene nauke i matematiku). Nacionalni sistem se proširio na skoro dvadeset javnih univerziteta i tehničkih škola koje nude čitav niz akademskih i primenjenih predmeta. Postoji nekoliko istraživačkih centara koje finansira država, kao što su Nacionalni centar za naučna istraživanja, Nacionalni centar za društvena istraživanja i Centar za programiranje i ekonomska istraživanja.                      

Etikete pri susretu:

. Grci su topli i gostoljubivi.

. Kada se sa nekim sretnu po prvi put, čvrsto se rukuju, osmehuju i održavaju direktan kontakt očima.

. Dobri prijatelji se često grle; mogu se i poljubiti u svaki obraz. Muški prijatelji često udaraju jedan drugog po ramenu.

Etiketa davanja poklona

. U principu, Grci razmenjuju poklone sa porodicom i prijateljima za 'imendane' (datum rođenja sveca po kome su nazvani) i Božić.

. Neki Grci slave rođendane, ali generalno je verovatnije slavljenje imendana

. Pokloni ne moraju biti skupi. Pošto su pokloni generalno uzvraćeni, davanje nečega velike vrednosti moglo bi da optereti primaoca jer bi se osećao obaveznim da vam da nešto ekvivalentne vrednosti.

. Kada vas pozovu na večeru u grčki dom, ponesite nešto malo.

. Cvetni aranžman se može poslati pre samog događaja.

. Pokloni treba da budu umotani.

. Pokloni se obično otvaraju kada se dobiju.

Dining Etikuette

Ako ste pozvani u grčki dom:

. Dolazak 30 minuta zakašnjenja smatra se tačnim!

. Obucite se dobro. Ovo pokazuje poštovanje prema vašim domaćinima.

. Ponudite da pomognete domaćici u pripremi ili raščišćavanju nakon serviranja obroka. Vaša ponuda možda neće biti prihvaćena, ali će biti cenjena.

. Očekujte da će vas tretirati kao kraljevsku porodicu!

. Pohvalite kuću.

Ponašanje za stolom

. Ostanite stajati dok vas ne pozovu da sednete. Možda vam se pokaže određeno sedište.

. Ponašanje za stolom je kontinentalno - viljuška se drži u levoj ruci, a nož u desnoj dok jedete.

. Najstarija osoba se obično prvi služi.

  . Ne počinjite da jedete dok domaćica ne počne.

. Dok jedete, držite laktove od stola, a ruke iznad stola.

. Prihvatanje druge pomoći daje kompliment domaćinu.

. Očekujte veliku diskusiju. Obroci su vreme za druženje.

. Smatra se ljubaznim upijati sos ili sos sa komadom hleba.

  . Ljudi često dele hranu iz svog tanjira.

. Završite sve na svom tanjiru.

. Stavite salvetu pored tanjira kada završite sa jelom.

. Označite da ste završili sa jelom tako što ćete položiti nož i viljušku paralelno na tanjir sa drškama okrenutim udesno.

. Domaćin daje prvu zdravicu.

  . Počasni gost treba da vrati tost kasnije u obroku.

  . Najčešća zdravica je "za vaše zdravlje", što je "stinigiasou" u neformalnim situacijama i "eis igian sas" na formalnim funkcijama.

Odnosi i komunikacija

. Odnosi su osnova poslovnih odnosa jer Grci više vole da posluju sa onima koje poznaju i kojima veruju.

. Oni održavaju zamršenu mrežu porodice i prijatelja kojima se mogu obratiti za poslovnu pomoć jer mogu biti sigurni u svoju pouzdanost.

. Nepotizam se ne posmatra negativno i vrlo je uobičajeno da rođaci rade za istu firmu.

. Grci više vole sastanke licem u lice nego da posluju telefonom ili pismeno, što se smatra previše bezličnim.

. Potrebno je vreme da se razviju odnosi: to se može uraditi u kancelariji, tokom produženih ručkova, večera i društvenih izlazaka.

. Nikada nemojte govoriti ili činiti bilo šta što se može protumačiti kao osporavanje časti ili integriteta poslovnog kolege.

. Ni u kom slučaju ne treba javno dovoditi u pitanje nečije izjave.

. Grci ne vole pretenciozne i nepokolebljive ljude.. Iako je posao opušten, ali je i ozbiljan. Ponašanje neformalno pre nego što se veza razvije smatra se neljubaznim.

. Ako vaše grčke poslovne kolege postanu tihe i povučene, možda ste rekli ili uradili nešto da ih uznemirite.

Etiketa poslovnih sastanaka

. Zakazivanje je neophodno i trebalo bi da se zakaže 1 do 2 nedelje unapred, iako je često moguće zakazati ih u kratkom roku.

  . Potvrdite sastanke jedan dan unapred telefonom.

. Mnogi poslovni ljudi ručaju između 13 i 15 časova, tako da ovo nije optimalno vreme za sastanak.

. Često se posao zapravo obavlja tek na trećem sastanku. Tokom prvog sastanka vaše grčke poslovne kolege će želeti da saznaju nešto o vama kao osobi. Drugi sastanak se koristi za razvijanje poverenja i međusobnog poštovanja. Do trećeg sastanka posao može da počne.

. Neka štampani materijal bude dostupan na engleskom i grčkom jeziku.

. Sastanci se često prekidaju. Nekoliko ljudi može govoriti u isto vreme.

. Grci će odstupiti od planova. Oni gledaju na dnevne redove kao na polazne tačke za diskusiju, a zatim će diskusiju pratiti do sledećeg logičnog mesta.

. Iako neki poslovni ljudi govore engleski, dobro je unajmiti prevodioca.

Poslovni pregovori

. Formiranje ličnog odnosa je ključno za razvoj uspešnog poslovnog odnosa.

  . Kompanije su hijerarhijske. Grci poštuju godine i položaj.

. Poslovi se odvijaju sporo. Moraćete da budete strpljivi i da ne izgledate uznemireno.

. Pokažite kako vaš proizvod ili usluga poboljšavaju reputaciju vašeg kolege.

. Nemojte gubiti živce ili izgledati iritirano tokom poslovnih razgovora.

. Grci su vešti pregovarači. Prilično uživaju u cenjkanju.

  . Donošenje odluka se održava u vrhu kompanije.

  . Određivanje roka za donošenje odluke može prekinuti pregovore.

. Ugovori su često prilično jednostavni jer lični odnos nalaže da će se prilagoditi obe strane ako se ukaže potreba.

Poslovna haljina

. Poslovna odeća je kao u većini Evrope.

. Muškarci treba da nose tamna, konzervativna poslovna odela.

. Žene bi trebalo da nose ili poslovna odela ili ukusne haljine, po mogućnosti u tamnim ili suptilnim bojama.

  Vizit karte

. Vizit karte se razmenjuju bez formalnog rituala.

. Neka vam jedna strana vizitkarte bude prevedena na grčki.

. Predstavite svoju karticu tako da grčka strana bude okrenuta prema primaocu.

Nastaviće se

PODELITE OVAJ TEKST NA: