|
|
|
 | Miroslava Milošević | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
OPŠTA NEKULTURA
Zašto dete još ne priča?
Na ulici pita čiča.
U marketu neka mama,
Kaže: “Moja hoda sama,
bez pitanja ništa ne sme,
recituje, piše pesme”.Zašto tvoje još ne hoda?
Donela ga davno roda.
Nekoj teti sad ne godi,
za ručicu što se vodi.
Neka malo hoda sam,
baš je snažan, sposoban!
Što ga ljuljaš svako veče?
Neka komšinica reče.
Navikavaj ga na krevet,
na spavanje čim je devet.
Reče onda neka strina,
da je najbitnija rutina.
Za večeru vruća supa,
onda da se dete kupa.
Jednu tetu mnogo brine,
kad će pelene da skine.
Ma zar ga još uvek dojiš?
Kravljim mlekom da ga pojiš,
jer momčina je prava,
a još uvek s vama spava.
Porastao mali ptić,
kad ćete ga u vrtić?
Pitaju se neke tete,
kad će stići drugo dete.
Nemoj imat’ samo jedno,
jer jedno je ko nijedno.
Drugo možda biće bata,
pa da raduje se tata,
a kad prvo rodiš sina,
neka mama curu ima.
I baš nije neki štos,
da se stalno gura nos.
Svako gleda tuđa posla,
komentara nikad dosta....
Ta se ružna fiskultura,
zove opšta nekultura!
KNjIGE SVAĐALICE
Svađale se moje knjige,
koja ima veće brige.
Bukvar već se dugo muči,
da me slovima nauči.
Matematika se svađa,
brojevima bukvar gađa.
Budi me iz noćnog sna,
da saberem dva i dva.
Muzička im sveska peva,
dok likovno drema, zeva.
Glasno niže svoje note,
sve do melodije stote.
Likovno se stalno buni
i matišu glavu puni,
da ne umem baš da brojim
i da jako loše bojim.
I svaka od mojih knjiga
ima stvarno puno briga.
Jer stvarno je teška muka
nacrtati strašnog vuka.
I zaista ne znam kako
otpevati pesmu lako.
Želeo bih i da brojim,
da naučim i da bojim.
Pa povikah glasno svima,
kako ipak nade ima.
Obećavam, časna reč,
naučiću sutra već!
Naučiću slovo svako,
sabiraću brojke lako,
da otpevam svašta znaću,
vuka strašnog nacrtaću.
Nije moje obećanje,
samo ludom radovanje,
jer ne smeju moje knjige,
imati ni jedne brige!
Jer bukvar se stalno svađa
pa se nova zbrka rađa.
Svako slovo moram znati,
da mi bukvarčić ne pati.
Iz matiša moram znati
oduzeti i sabrati.
Jer matišu jeste hir,
moram znati svaki zbir!
Zapevaću note divne
zbog muzičke sveske kivne.
Ispuniću njene kvote,
sve do melodije stote!
Nacrtaću strašnog vuka,
iako je teška muka,
naučiću i da bojim,
ručicama vrednim svojim.
Samo da je malo mira,
niko nikog da ne dira,
jer stvarno me baš pogađa,
knjiga mojih ružna svađa!
KNjIGA RAZBIBRIGA
Nema bolje razbibrige
od čitanja dobre knjige.
Svaki red je znanja seme,
S leđa skida teško breme.
Ne postoji lepši svet,
knjiga jeste znanja cvet!
A latice knjige, reči,
od neznanja naš um leči!
Svakom rečju bogatiji,
svakom knjigom sve mudriji,
svako dete mora znati,
da se dobre knjige lati!
Svake knjige svako slovo,
donosi nam znanje novo.
Zato čitaj, knjigom plovi...
budi pismen, znanje lovi!
I što više knjiga čitaš,
većem znanju spremno hitaš.
Jer samo je dobra knjiga,
uvek dobra razbibriga!
|
