detalj slike: Večernje NOVOSTI

U prostranstvu pesme: metafizička putovanja Nebojše Lapčevića

dr Jana Aleksić 

                 Pesnička knjiga Filatelist Nebojše Lapčevića objedinjuje svekoliko putopisno   is-kustvo i osmišljava mesto čovekove egzistencije na sve razuđenijoj mapi sveta, čije su granice, međutim, sve suženije i dosežnije. Autor sve-doči o transformativnoj moći pesništva da su-bjektivnu unutrašnju predstavu poistoveti sa spoljnim prostorom. Mentalna karta projekto-vana je na geografsku, a intimni uvid u svetsko kulturno blago pretpostavljen podrazumevanim turističkim ili kulturološkim odrednicama.

U poetskoj viziji spojene su žižne tačke, centri kulture i civilizacije, duboko usađeni u našu kulturnu svest. Oni su pesmom dovedeni u jedinstveni poredak u kojem su poništene međe između realija i imaginacije. Oživevši sadržaj poštanskih markica, hipostaziranjem njihovog simboličkog značenja, kolekcionar-pesnik do-zvoljava da apartni pesnički doživljaj prevagne nad odigranim. Tako su zamisli, proistekle iz sakupljačke strasti i posebnog vida njihovog tu-mačenja, u simbiozi sa nanosima dugogodišnjeg čitanja različitih literarnih interpretacija istorije i simbola kulturološki spregnutih destinacija, čitaocu ponuđene kao proživljeni doživljaji. Štaviše, njegova tumačenja su sema-ntički nadređenija stvarnom putovanju.

Lapčević je, prema predlošku poštanske marke ili žiga, uspeo da evocira stožerne ku-lturne karakteristike i istorijska mesta ili markantne figurekonkretnog grada ili zemlje svih meridijana i paralela – Pariza, Londona, Budimpešte, Beča, Italije, Španije, Poljske, Rusije, Argentine, Brazila, Jermenije, Indije, Kine, itd. Selektovani slojevi baštine pesni-čkom subjektu pojašnjavaju njegovo sopstvo. On upija, preispituje i prijatelju piše o svom tra-galačkom poduhvatu. Stavljanjem njegovog glasa u lirski pogon prizvan je arhetip homo viatora – čoveka putnika. Ali, taj glas-subjekt-akter, enti-tet koji doživljava i racionalizuje svoje isku-stvo predstavlja ličnost svuda i svagda nasta-njenu jer pamti. Njemu je svaka kota na planeti kao rodno tle. Lako pronalazi uporišta vlasti-tog identiteta, iznova otkriva pripadnost svetu, ali i legitimizuje potvrdu svoje autentičnosti.

Na planu teksta, fragment se nameće kao celina. Zbog tematsko-motivskog jedinstva Fila-telist je pesnička knjiga, pre nego zbirka pe-sama, vrlo brižljivo je komponovana i na makro i na mikro planu. Makro i mikro plan se među-sobno ogledaju i pojašnjavaju. U tom procesu pe-snik-putnik kristališe svoj izraz, sledstveno tome, i svoje jedinstveno tragalačko bivstvo-vanje. Njegova mistifikacija boravišnih odre-dišta izvedena je kao namerna metapoetičkastrategija, obremenjena intertekstualnim knji-ževnim i umetničkim vezama, kao i kulturnim referencama. Autopoetička svest se konfigu-riše na podlozi blagog ironijskog otklona pre-ma savremenom konceptu putovanja, svedenom na turističku posetu, i u lajtmotivskom pitanju: „Stižu li ti pisma, prijatelju?“, koji nadziđuje epistolarnu formu samih pesama upućenih in-stanci koja transcendira samo iskustvo puto-vanja. Subjekt snishodi taj imperativ i apeluje na slobodni pristup željenim ili zamišljenim lokalitetima i toponimima. Pesma je, s jedne strane, ekstrahovani izraz te slobode (nosećeg aspekta stvaralačke egzistencije), a sa druge, ge-nerator njene dekonstrukcije. Jer, tvorac pesme ujedno je i putnik. Pesnička reč odaje, razotkri-va njegovo neprestano duhovno putešestvije, jer ostavlja ne samo estetski, već i kulturni trag. U tim kulturno fundiranim odzvonima promine-ntnih svetskih pesnika, neumornih putnika, ava-nturista pesme, lutalica radi poezije, Lapčević proverava ishodišta i sopstvene pesničke egzi-stencije. Preko njih, kao palimpsest, ispisuje svoje stihove i upisuje nova značenja. To su du-hovno markirani toposi stvaralačke ličnosti naše epohe, na ovom kraju istorije, ipak, još uvek vrlo aktivno prisutne u golemom nasleđu.

Prepoznate, a iznova ucrtane kote na ima-ginativnoj mapi baštine, u pesmi podležu eru-ptivnom lirskom preispitivanju. Glas prilje-žno domaštava njihov civilizacijski sadržaj i metafizički obremenjeva njihov istorijski smi-sao. Tako postulira vrednosti za samorazumeva-nje ne samo stvaralačke individue-posvećenog filateliste koji obitava u međusvetovima, već i svakog savremenog putnika, čitaoca, entiteta s onu stranu pesme, svevremenog Odiseja tragaoca za svojim, jedinstvenim i neponovljivim locusomsreće, zavičaja i spokoja. To je poziv Drugoliku da papir progovori, punim rečima nadjača ili ispuni belinu i slije se u predvečnu tišinu, kojoj stremi svaki, pa i Lapčevićev homo viator.

Iz Filatelista, Nebojša Lapčević, nagrada Meša Selimović, knjiga godine 2022.

NEDOVRŠENA KOLEKCIJA

Oštrim perom

ispisujem reči,

kao poštar u odelu belom

zrno po zrno kljucam,

kad am je stisnut

i lepljiv o moje grlo.

Dodajem mrlje

s prstiju i pisaćeg stola,

kad na vetru

poslednja markica odleti

ka nebu nepronađenih otisaka,

naš je život

nedovršena kolekcija.

I sve odleti:

cedulje, fotografije, mnoštvo knjiga

tvojih snova nepročitanih,

život prebrzo izrečen

duž svetih grobova.

Oštrim perom

nek soldateska cilja

u jato golih origamija,

Sadako hoće da živi,

mi živimo, ljubavi,

sad tvoj pubis postaje

sav taj varijetetski svet.

I kad na vetru

prva markica odleti,

kao hiljadu osamsto četrdeseta

Penny black, nominalnu vrednost traži,

vrhovi mesečastih dojki, vrhovi kupe,

i baš sve odleti:

fragmenti, eseji, pripovesti,

ka bašti razbokorenog vakuuma.

Kolekcionar je

Onaj Koji drži

krst i zvezdu.

PAPIRNO OGLEDALO

Ti vidiš

očima nebovida,

odseve duša naših

u vremeplovlju,

piše se...

Ti vidiš

simboliku slova

kojim zapisuju

imena plota našeg:

Dete pred ogledalima

približava se!

Ti vidiš

rečnik vasione

i sliku Drveta Života

čije smo iverje samo...

Zašto papir ćuti?

Jer od lika svoga

ne moguse otrgnuti!

Jer dogorevam

lenjo kao fitilj,

poput treperave lune,

dok fagot u uho uvire,

u rožnjači  talože se

kvarcne čestice osane,

u obredu peska koji pretvara se

u milenijumski obelisk sunca.

Zašto papir ćuti?

Dok sam te čekao

naoružan bez odeće,

u dvadesetoj,

u tridesetoj...

Pred brodovljem

naoružanim topovnjačama...

Ni u pedesetoj,

ni u šezdesetoj...

Zato pozivam nultu godinu,

pozivam prvo stoleće,

geometrijske paralele koje uzmiču

kao lestvice ka podnebesju,

kao gradovi koji se stapaju,

čekajući nove seobe,

kao ogledalao koje  za tren

unizi i uzvisi te,

kao  dvozvučje

neuglednih štamparija,

ta  metaforična sprava

s gravira tamomnagriženih...

Kakve je crtice i parabole 

Van Gog posekao oštricom svojom?

Zašto papir ćuti?

O pronalasku nule,

o pronalasku beskonačnosti..

Čekajući da se

razmnožavamo deobom,

jer zvezde su preci naši,

jer mi smo iverje samo...

BRAJEVO PISMO

Ne piši mi nikada

reči i pisma

koje ne mogu

pod jagodicama prstiju

videti...

Ne piši mi nikada

pod svetlom

stare petrolejke

ili pod naletom

jutrosvetla.

Ako mi drugačije

budeš pisao,

ti mi piši na

Brajevu adresu ili

adresu prvog suseda

što u snoplju traži

žito i sanjive ljubavnike,

iako neće otkriti ništa slično,

zrnasto, u boji meda,

ipak pismo šalji

na neko drugo mesto

u susret mesecu,

nesanici bez očiju.

BELEŠKA O PISCU

Nebojša Lapčević rođen je 1966. godine u Kruševcu. Objavio je zbirke pesama: Seme na vetru, (Bagdala, Kruševac, 1999), Strofe u praslikama (Čigoja štampa, Be-ograd, 2003), Dolazak Hrista na Menhetn,. (Eurografika, Zvornik, 2010); prozni tri-ptih Ovaploćavanje (Apostrof, Beograd i Bagdala, Kruševac, 2000); zbirku poezije i proze  Pesnik i njegovi modeli (Apostrof Beograd; Bagdala, Kruševac, 2001);leze dramu Rimska priča;publicističku knjigu iz sportske kulture Srce na teren (Narodna knjiga,Beograd, 2005), promovisanu u me-dijskom centru SD Crvena zvezda; kratke priče Ulaz na južna vrata (Narodna  knjiga, Beograd, 2007), priče za decu Ko je drpio Čarlija? (Eurografika, Zvornik, 2009), po kojoj je izvođena pozorišna predstava za decu (Pozorišni studio KCK);  libreto Krst svetoga cara Konstantina (Istorijski arhiv, Kruševac,2013),po kome je scensku kantatu komoponovao Miroljub Aranđelović Rasinski, a koje je izvedena za Vidovdan 2013, libreto za prvu kruševačku operu Lazarevo obretenije, izvedenu 2014; romane Jezero u ćelijama, (Niški kulturni centar, 2013.); roman Scenario za Vudija Alena (Arte, Beograd. 2014.)          

Objavljivao je u mnogim listovima i časopisima. Pesme su mu uvrštene u više antologija i prevođene na engleski, makedonski, francuski, italijanski, švedski, bu-garski... Dobitnik je sledećih nagrada: Rasinski cvet (dva puta) za2002, Pero SKRF dijaspore, Pri-znanje grada Zvečana za doprinos srpskoj kulturi; nagradeRasinskog sajma knjiga za knjigu godine za roman Jezero u ćelijama; Zlatne značke KPZ Srbije, nagrade za najbolji Avangardni roman godine Srbije i dijaspore 2014. (Scenario za Vudija Alena).

Objavio zbornik poezije za decu Zašto roda nebom hoda (NBK,2014),  sa Momirom Dragićevićem sa kojim je osnivač  RODA FESTA. Za književno stvaralaštvo za decu ovenčan je Nagradom ,,Brana Cvetković“, 2018. i nagradom UKS ,,Radoje Domanović,, i ,,Pečat kneza Lazara,, Za knjeigu Filatelist, dobitnik je nagrade Meša Selimović, knjiga godine 2022.

Objavio sabornik o Prijezdi i Moravi Zavet vojvode Prijezde (Rasinius,2019.), zbirku krAtkih priča Rukopis u terakoti (KOV, 2020.) i  knjigu pesama Berači polena,

 ( Povelja, Kraljevo, 2019.). ovenčanu nagradama ,,Srboljub Mitić,, i nagradom ,,Đura Jakšić,, za najbolju knjigu poezije na srpskom jeziku 2019. 

Član je Udruženja književnika Srbije, predsednik Književnog kluba Bagdala, aktivan je u uredništvu časopisa Bagdala za decu i Putevi kulture, predsednik Udruženja likovnih stvaralaca Rasinskog okruga Rasinius...

               Živi u Kruševcu. Zaposlen u Kulturnom centru Kruševac.Urednik je programa Legata Milića od Mačve.

PODELITE OVAJ TEKST NA: