detalj slike: KRK Art dizajn

Još jedno pismo na adresi u nepovratu

Moram ti reći jednu zlatnu reč

od milion sitnih delova,

sad, kada te više nema...

Sasvim sam sama u beznađu svoje duše

i tražim svoje gnezdo.

Možda ću se sasvim slučajno sviti

na nečijem ramenu ili…

pasti krhka na tuđe grudi,

u gorkoj i jasnoj promisli da nisu tvoje.

Jednom sam sanjala tvoj odlazak

u sivom košmaru,

kako mi te vreme iz zagrljaja otima.

Ali, jutro je učinilo da ti opet

u radosti oči vidim.

Neko mi je nedavno pričao o nitima

po kojima smo krojeni, u jedno.

Neko mi te nedavno pominjao,

kao da odveć

iza nekih naših uglova

srećan izlaziš,

dok te evo i sad

u sećanju krišom posmatram.

Ja se samo plašim

da mi ne izblediš u mislima,

koje sam čvorovima za srce vezala.

A noćas...

Pričinih se sebi

na vrhuncu sreće,

dok naglas u suzama izgovaram:

- "Pa.. eto te... opet pred mojim grudima",

kojima ćeš, sad već svesno, zauvek faliti.

Volim te

U sasvim običnom danu,

u sasvim običnom satu,

u jednoj prolaznoj minuti,

u ko zna kojim mimoilaženjima,

očima tvojim izazvan

i sasvim bezrazložno,

ja te volim.

Čedo miruje

Jednom, doći ćeš i ti, čedo, ispod srca,

da tihujemo i da nam misli u ljubavi ćute.

Ti oduvek dušu prepoznaješ,

pa joj na ramenu spavaš,

i krv moju, i mene celu znaš.

A miruješ...

Dok za Blagoslovom ti i ja žudimo,

najvrednije se čekamo.

I vreme u kojem ćeš doći,

jednako čeka te koliko i ruke.

Jedine ruke kao krila raširena,

za naručje prvo i golo.

Spremam ti snove od svile i pera,

i za glas tvoj živim.

Suština

Naćutah se svega.

I pravih reči i onih teških zareza,

i njenog imena...

I dok sam ćutanjem u njenim očima

dobro odglumio sve znakove interpukcije,

shvatio sam suštinu.

Na kraju se svede na to

da jedino onaj što iskreno grli,

najbolji je čovek.

Posle mene

Ja sam u tvom vremenu,

i ti si u mom.

Čudno, zar ne?

A ako odem putem nekim,

niz neke doline svoje neizbežne,

ti znaj da sam i sam tako smeo i hteo.

Božije je naše sve, i ja idem tamo gde sam ceo.

Budi srećna što sam drag,

i blesav,

bio tvog života deo.

Videćeš kad odeš kroz doline lepe,

da je ova koža stvarno bila tesna.

Da se sada lepše leti kroz oblake i kroz vreme.

Nikad neću zaboraviti jednu, jednog tebe,

nikad nemoj ni ti mene.

I ako se u snu tvome vratim,

to je samo moja silueta,

ja sad srećan u svom gnezdu pevam,

na nekom drugom kraju sveta.

Znaj da ovde živi lepša rujna zora,

ti ne tuguj,

živeti se mora.

Ja sam tu dok jednim ritmom dišeš,

kada me pevušiš,

kad me negde pišeš...

Ja sam sve što ovde s tobom živi,

i kad Sunce obasjava,

i kad mrak posivi.

Kad je hladno srcu,

tu sam da ga grejem,

kad zažmuriš,

tu sam da se smejem.

A kad svratim kroz sećanje,

Nečija je volja tebi data...

E, takvog me u mislima čuvaj,

pa poljubi krstić oko vrata.

Sad se samo raduj, budnoj, o tom, svesti...

da ćemo se opet jednom hteti,

da ćemo se opet jednom sresti.

PODELITE OVAJ TEKST NA: