detalj slike: KRK Art dizajn

Rukostih

Iz uzdaha

što se prolomi

kroz tminu noći

prosu se

crven tepih,

zaigra se ruka

u valcer s perom

i poče da piše

o tebi stih

Omeh tvoj

k`o privezak poče

na srcu da mi se njiše

obuze me polusan

ote mi razum

a grudi se svim

nadošlim rečima

lagano otvoriše

I dogorela sveća

imitira zvuk

po hartiji pera

slova sve svetlija

što je tama veća

pišem ti pesmu

dok ne izgorim

do samog pepela

Zenice misli

se suziše

van vremena i sveta

ne zna gde sam –

upalšen i radostan

čekam da ruka

pesmu napiše

Rođendanska

Svitanje zastane

da krišom ti oči

naglo ne budi –

zasija taj osmeh

lepši od svakog sveta,

čaroban

kao da nebo ljubi

znam da znaš

Buket srca poklanjam

da ga zauvek  imaš

samo pošalji

helijum poljubac

da zvezde berem oblacima

kad uzdahnem

za tvojim koracima

u meni stihove tvoriš

Mala kutija poklon

puna moje čežnje

za druge prazna

videćeš kad otvoriš

tu iskru što je plamen

neugasli –

smelo napred kreni

čuvam te kao dragi kamen

Dodir piše

Kroz prste mi

teče tvoja kosa

i srcem lava

krene da žari grudi

noć ne miruje

taman kad zvezde zaspe

strast se budi

Uzdah se bolje

čuje i razume

kad usne na usnama

spoje dva osmeha

u jednu želju

tad zidovi

našeg sveta rastu

i nikog nema među nama

Oči nikad budnije

ni snenije

treptajima nečujno

kao da aplauz daju

predstavi koja obuzima

nosi oblacima

sve daje ništa ne oduzima

Svaki tren da je vek

kratak bi bio

kad  reči ne znaju

reći više od dodira

napisati se to ne može

čak da nam je veće

od  neba to parče papira

Kliknite na sliku

PODELITE OVAJ TEKST NA: