detalj slike: KRK Art dizajn

Mladost

Hotel “Mladost” na Miljakovcu, godina osamdeseta.
Muzika trešti po dobro poznatim notama starijeg bračnog para sa harmonikama. Tu smo svako veče a ponekad nekoliko puta u toku dana svratimo na tek postavljene flipere i koju ruku šlage*, ne bi li ako smo talije* prikupili dovoljno para za muziku i večernji izlaz sa devojkom, ili ako smo bez nje, namršteni ušetamo u zadimljenu salu, ljuljajući ramenima svoje prve strukirane teget sakoe na preklop pa najpre gledamo gde ćemo i sa kim sesti, jer to je tako važno i prestižno.
Omah desno kad se uđe u salu na čelu stola rezervisanog za redovne posetioce, leđima do zida sedi ‘Debel’, naš idejni vođa, mangup sa pozamašnim zatvorskim stažom na najjačem glasu u kraju. Do njega je Kreza, njemu sličan pajtos po navikama, koji tek što je izašao iz tvorza3. Šapuću jedan drugom na uvo male, poverljive tajne, praveći novu kombinaciju i proslavljajući trenutnu slobodu. Vojnik iz pajser brigade voždovačkog klana ni večeras nije tu, retko svraća, a inače bi mogao da bira mesto koje hoće u kafani! Sa dvojicom proverenih krimosa, povratnika sedi od pre nekoliko dana punoletni simpatičan momak za sad još bez *dela. Već se nametnuo i ustalio svoje mesto u društvu jer je omiljen kod starijih mangupa i vešto ih oponaša. Šacuje pridošle ribe, koje su prvi put došle to veče da slušaju lokalnog pevača, našeg Tomu iz kraja. I te kako je bitno ko, gde i sa kim sedi zbog renomea miljeja koji je svakodnevno promenljiv, ali još nije tako opasno po život. Zašto bi bilo? To pitanje se ne postavlja dok skoro svi gosti kafane, uglavnom mladi u horu euforično pevaju sa podignutim rukama u vis. ”Štoooo je tužnaaaa, tako,ova noć!”
A još i ne sanjamo zašto je i koliko je stvarno tužna, jer uveliko se priča po gradu da je kod nas svako ama baš svako veče urnebesno veselo. Često između stolova pred fajront zatalasa “pijano kolo”, okićeno napuderisanim lokalnim lepojkama, koje ponosno i u ritmu slobodno treskaju svoje zategnute za jedan broj manjim prslučićima grudi. Tu je mladić koji ima više robijaškog staža od dana provedenih van zatvorskog kruga išaran je raznobojnim tetovažama k’o naslovna strana Politikinog zabavnika. Stalno ide sa lopovima, jer im je ortak, pravi zid ponekad, a štimung uvek, a ne zna šibicu da ukrade, kako kažu zlobnici. On namiguje pevaljki i naručuje pesmu za pesmom za dobrodošlicu svojim produktivnim ortacima, koji svakodnevno vredno rade na liniji4.
Za razliku od njega, evropskom slavom ovenčan džeparoš sa ožiljcima po licu ali uredno izbrijan, opreznim pogledom kao pritajeni vuk koji ne želi ni jedan nepotreban pokret da napravi preko ukočenog ramena i zadignute kragne košulje ispod elegantnog kariranog sakoa zna svoj posao i često sedi sam za stolom kako sama pesma kaže a tako on hoće skoro svako veče, dok se smeška pevaču koji peva gledajući u njega. Estradni umetnik dobro zna gde je lova. Šampanjcem u kofi na svom stolu, šalje nam poruku da je ‘bio vredan’ i da je ponovo pun k’o brod. Petu stolicu na vreme je privukao kratko ošišani tip, kasnije prozvan Bravica, budući da su mu specijalnost vale5. Buckasti, razroki konobar mu pridodaje “pola od stola”, da se otmeni šef sale ne bi ljutio što navodno narušavamo imidž prestižne kafane, mada se šuška da je većina osoblja ovde po kazni strogih direktora preduzeća Stadion. Nailaze redovno i ovi mlađi bubuljičavi posetioci, sa crnim jaknama i zadignutim kragnama, pa prođu do pola sale u nadi da ima slobodnih stolova. Jednom od njih već visi skoro neupotrebljiva leva ruka povređena u nekoj zabelskoj tuči, a njegov namrgođeni brat provokativno gleda okolo tražeći kao hijena slabije žrtve i razlog da se potuče pa da ugrabi na brzaka malo prestiža i slave. Za njima kaska njihov verni pajtos, a moj problematični komšija. Ambiciozni, hrabar, bivši juniorski bokserski šampion i veliki talenat za posebnim stolom sa svojom klapom6već pravi nove grandiozne planove za svoju budućnost. Oseća se da je dečko koji obećava, a i videlo se kad je ciglom gađao neprikosnovenog kralja beogradskog podzemlja Gišku ispred restorana. Znači ima srce za velika dela. Svi su oni odavno na oku strogih inspektora mračnih pogleda i crnih mantila, koji uvek ali tek na kraju balade, iznenada ulaze u najveću gužvu, sa par žandara pride, u akciji zvanoj racija!
Mlađani komšija je prvi dobio metak upozorenja za sve svoje drugare posred grudi u pucnjavi sa momcima iz rivalske bande “Braće Jerković”.
“Bilo je baš kao u filmu sa Žan Pol Belmondom i Delonom”,
kako je uzbuđen pričao. Dva dana posle toga radio je sklekove u bolnici da dokaže i pokaže kako mu metak, to malo parče olova ne može skoro ništa. Baš tada se prvi ranjeni regrut ‘planinske inžinjerije’ iz ulice, sklon alkoholu vratio iz vojske bez desne šake. Krenulo je. To veče, dok je pevao i šarao sa devojkama, tada punoletni, dopadljivi momčić nije mogao da zna da će biti ubijen desetak godina posle, banalnom greškom. Došavši u jednu poznatu gradsku kafanu, pridružio se poznanicima i seo slučajno na mesto jednog od najvećih kriminalaca evropskih razmera koji je na trenutak pre toga otišao u toalet. Da maler bude veći, veoma je ličio na čoveka koji je bio meta napadača! Iako mu se poslovni san ostvario i postao vlasnik lanca kockarnica, 'ambiciozni' nije slutio da će ga, zbog nelojalne konkurencije profesionalno izrešetati plaćeni ubica kada se raspoložen vraćao te kobne večeri sa randevua iz stana poznate lepe sportiskinje, gde su ga u mraku rutinski čekali plaćenici da sedne za volan. Robija nije ni u snu nije sanjao da će se predozirati jer je delovao vrlo srećno posle ženidbe sa pevačicom i redovnog sedenja za stolom rezervisanim samo za muzičare i VIP. Bivšeg vojnika Beogradskih prebijača i uterivača dugova neizvesnost hazardnog barbuta7 odvela je na iglu, a ova ga ubrzo upoznala sa modernom bolešću, sidom. Ekspresno je iz korpulentne super teške kategorije bivši bokser Radničkog sa Crvenog Krsta prešao u najlakšu muva, da bi ubrzo potom potpuno nestao. Da umiru od srčke samo tamo neki drugi mislio je naivni 'Kreza' dok je obilazio kockarnice u gradu, ne dočekavši da sedne na zubarsku stolicu i proba već urađene nove porculanske zube. Ne bi verovali u realnu mogućnost života u podzemlju ni rođeni burazeri da će stariji brat dobiti metak u Zemunu, a mlađi umreti kako se pronose glasovi verovatno otrovan u zatvoru u Italiji, jer je bez razmišljanja nokautirao italijanskog karabinjera pri hapšenju.
Poslednji je otputovao Debeli, prirodnom smrću i to iz staračkog doma. Pre toga je u svom stanu prosvirao sebi grudi pištoljem, ali nažalost ritošek metak je na svom putu ranio njegovog sina u mošnice, jer je dete na nesreću sedelo preko puta teško ranjenog tate. Nisam li počeo priču o važnosti mesta gde sediš?
- Spasili su se! Kaže mi za svoju kćerku i bivšu ženu koje žive u Nemačkoj, kratko ošišani u trenucima iskrenosti, kad na slobodi sedi u svojoj omiljenoj kockarnici dve stanice od Mladosti. Zna da je za njega već odavno kasno, da su se njegova svetla već tri puta gasila kao u kafani kada se označava fajront za okasnele goste.
O mladosti, šta si ti još znala dok si se sa nama nehajno igrala? Dok si sa nama zajedno varljivo pevala, a nisi iskreno pričala.

..........................
*šlage-kockarska igra sa brojevima na novčanicama.

*Talija- sreća, delo-krivičan postupak pred sudom, na liniji-džeparenje po prevozu, vale-provale u stanove šatrovački, klapa-družina

PODELITE OVAJ TEKST NA: