detalj slike: KRK Art dizajn

Nespretna  zvezda

Oklizla se noćas jedna zvezda mala

sa ivice nebai u more pala. 

Dole, na dnu mora, među koralima,

zalutalu zvezdu tešila je plima.

ribice u jatu i u pesku rače,

plesali su za nju, ali zvezda plače. 

Ni pljosnata riba što koluta okom,

jegulja što mrda u mraku dubokom,

ni morski konjići što u galop

jezde, 

nisu izazvali osmeh male zvezde.

Primetio Mesec da mu zvezda fali.

Mesec zvede broji, ne znam dal' ste znali?

Te zabaci štapom, kojim zvezde peca,

I ulovi onu što u moru jeca.

Stavi je na nebo, odmah pored sebe,

Pomazi je nežno i dade joj ćebe.

Uteši se zvezda i zaspa pred zoru, 

zaspa Mesec žuti i ribe u moru.

Zaljubljeni mrav

Mrav udara u Ge žicu

Pesmu piše za mravicu.

Smiraj dana, pred kraj leta,

Ispod žutog suncokreta.

On ne vidi suton plavi

Ni da žure drugi mravi,

Ni da svici fenjer pale,

Da dremaju nežne lale,

Da su zvezde zaiskrile

Tamo gde su uvek bile,

Da sanjivo reka teče,

Ni da tiho pada veče.

Ne brine ga mrkla tmina,

Ni samoća, ni tišina.

Od hiljadu žutih mrava,

Samo njena lokna plava,

Samo njena lokna plava...

Tad ne može ni da spava.

Šta je ljubav ispod trave,

Što ne mori druge mrave?

Kad ljiljana zvone zvona

Zna li ona, zna li ona,

Ko joj ove note šalje

Il' nehajno spava dalje?

Dok se ponoć travom šunja

I zamiče iza žbunja,

Dal' joj snove bar pokvari

Neki uzdah? Da li mari

Za gitare setne zvuke

I za ove mravlje muke?!

Ispod neba reka teče

I prolazi letnje veče.

Kad zasija rosna trava

Naći ćeš ga kako spava,

Zaljubljenog, malog mrava.

PODELITE OVAJ TEKST NA: