detalj slike: KRK Art dizajn

PEĆKA PATRIJARŠIJA

Na ulasku u Rugovsku klisuru, kraj pećke Bistrice, udomila se duša srpske pravoslavne crkve. U tom svetom mestu su koren, stablo, krošnja, grane i grančice bića srpskoga naroda. Crkve u patrijaršijskoj porti liče na buket kosovskih božura.  Svedočnik  su prohujalih vremena u kojima se vera gradila i branila, selila se pred naletom hordi i osvajača, skrivala kao progonjeni svetitelji, ali je opstala, traje i trajaće. Pećka patrijaršija-mesto gde je kršten srpski  narod, gde je pričešćen, gde je duhovno progledao i prohodao.

Bilo je kasno letnje posle podne.Vraćala sam se sa prijateljicom sa letovanja na crnogorskom primorju. Na radiju zvonki glas peva ,,Ječam žnjela kosovka devojka...''U mojoj duši se smenjuju scene, patnji,posrćućih koraka, gladnih, iznemoglih ratnika, skočanjenih kraj puta sa vapajem na usnama:,,Hleba...''Vijuga kolona prognanika sa otadžbinskog pročelja,posrće kroz Rugovsku klisuru. Premotavam u sećanju scene iz romana Dobrice Ćosića,,Vreme smrti.''Sva mi duša u cvileću ranu pretvorena. Pročitah to obimno delo pred polazak na letovanje. Neverovatno me podseti na Tolstojev,,Rat i mir''. Bolje da nisam. Razboleh se posle čitanja. Ali, u isto vreme, i očvrsnuh u rodoljublju i prkosu.

-Idemo na Kosmet.Produži odmor, uzmi bolovanje, slaži, izmisli nešto...Idemo kroz Rugovsku klisuru na Kosmet-izgovorih u trenu, odlučno, vapajno, zapovedno.

-Znaš li kakav je put kroz Rugovsku klisuru, četrdeset kilometara makadama. Računaj, da ćemo deo puta putovati noću. Zar baš moraš sada da ideš na Kosmet?

-Moram. Da sažežem ovu vatru u duši dok ona nije sagorela mene. Hoću da vidim proklete Prokletije. Pa, bre! Zar se dve potomkinje solunskih ratnika plaše mraka? Preci nam se u grobu prevrću. Da sam se ja prepala, pa ni pola jada. Ali, ti? Kad bi te čuli oni kojima si pretpostavljena. Zbogom tvome krhkom autoritetu.  

Pogodih u metu.

-Hajde, preuzimaj volan. I da znaš da ćeš voziti makadamsku etapu.

Još jednom prođoh kroz proveru moje upornosti. Ne odustadoh.

Na Čakoru nas je dočekao nestvaran prizor. Ma, koliko da smo žurule, zastadosmo da se divimo nedirnutoj prirodi. Sunce je rasprostiralo purpurnu svetlost po proplacima. Poslednji odsjaj prelivao se preko nekošenih livada. Gorštak sa crnogorskom kapom na glavi, snažnim rukama je uplitao tanke grane u ogradu koja uokviruje katun.

-Kobogda, đeco? Samo što se nije smrklo.

-Idemo na Kosmet- odgovorih žustro, kao iz topa.

-E, bogumi, junačne vas majke rodile. 'Ajte okrjepite se kisjelom varenikom, pa neka vam je Sveti Vasilije u pomoć. No, đeco, a da porazmislite još...Velju, biće dana, nije zadnja ura.

Zablagodarismo i krenusmo. Okrenuh se. Naš domaćin stajaše sa pritkama u rukama, prateći našu odlučnost. Odmahnu glavom levo desno i nastavi veštim rukama da plete ogradu opletušu.

U kanjon Rugovske klisure stigosmo u polusutonu.Još uvek putujemo uskim asfaltnim putem. Prokletije se preteći nakostrešile na dve pustolovke. Ćutimo.

-Što sad ne pevaš, junačna? Prpa, a?

-Ječam žnjela kosovka devojka, ječam žnjela majčice, ječmu govorilaaaa-nešto kao pevam, a ne prepoznajem sopstveni glas. Moja saputnica otvori kasetu u autu. Pored menjača spusti službeni pištolj. Tek tada shvatih da ponekad nisam sva svoja.

-Ne uzdaj se u ovo previše. Ne zatrebalo nam...

Sledeću etapu puta pamtim kao scenu iz akcionog filma. Noć je. Sa obe strane puta samo planinski masiv, siv, preteći. Na makadamskom putu s mukom upravljam vozilom. Svetlost farova osvetljava krupno kamenje na uskom putu. Bože, samo da ne naiđemo na odron. Samo to ne. Više ne pevam, ali se i ne plašim. Ćutimo. Koncentrišam se na vožnju.

-Ne kažnjavaj me više. Menjamo uloge. Osećam da se bliži kraj ovog putešestvija.

I zaista beše tako. U daljini su se nazirala svetla grada. Čeka nas Peć u koju prvi put dolazim iz ovog pravca. Osećam se spokojno iako je sve proključalo na Kosmetu. 1988.godina. Približavamo se gradu. Sve izgleda, tiho, umireno. Na ulasku dočekuje nas policijska trojka pod punom opremom. Policajac podiže znak stop. Malo sam nervozna. Moja drugarica se osmehuje. Pomislih da je malo skrenula s pameti. Izlazi iz auta. Policajac je pozdravlja odsečnim pokretom ruke. Ona mu prilazi i grli ga. Majko sveta, ko je ovde normalan. Svi. Naime, naišli smo na naše Užičane, a moja saputnica im je, na neki način, pretpostavljena.

Smeštamo se u hotelu,,Metohija'' koji odiše nekom patiniranom otmenošću.Enterijer je u tamno crvenim tonovima, apartman udoban, sa masivnim klasičnim nameštajem.Ostaćemo sedam dana, posećujući kosmetske manastire i puneći dušu ponosom i duhovnom snagom.

...Manastir Pećku patrijaršiju sačinjava nekoliko grupisanih crkava.Glavni hram posvećen je Svetim apostolima. Kompleks sačinjavaju i crkve posvećene Svetom Dimitriju, Svetom Nikoli i Bogorodici Odigitriji. Sveti Sava je ustanovio prvu srpsku autekefalnu arhiepiskopiju u Peći, koja je obuhvatala sve episkopije na teritoriji kraljevstva. Patrijaršija je delila sudbinu svoga naroda. Tako je ostalo do današnjih dana. U vreme turskih osvajanja i sam opstanak Patrijaršije bio je doveden u pitanje. Čudan smo narod, mi Srbi. I kad nas iščupaju iz korena, prekaleme nas na tuđem stablu, ostane zapis u genima, da opominje, savetuje, zavetuje, bodri... Da, takav je bio i veliki turski vezir Mehmed paša Sokolović. Odan turskoj imperiji, posvećen i zaklet, ali taj gen hercegovački je odjekivao u duši kao zvona sa tvrdoškog manastira u njegovoj postojbini. Zahvaljujući njemu,Pećka patrijaršija je obnovila svoju autokefalnost. Sultan Sulejman Veličanstveni je poštovao vernost svog velikog vezira i nije se oglušio o njegovu molbu da se porobljena raja okupi oko svoje vere i svoga novoizabranog patrijarha Makarija Sokolovića, rođaka Mehmedovog. Patrijaršija je prihvatala vođstvo u narodu i kada drugog vođstva nije bilo. Rušena, paljena, skrnavljena, Patrijaršija je, uvek, vaskrsavala trudom verujućeg naroda, monaha i pomoći bratskih pravoslavnih naroda. U sedamnaestom veku, patrijaršijsko blago je sakriveno u jednom kubetu u manastiru Gračanica. Turci su otkrili riznicu i sve su odneli. Zapisano je svedočanstvo gračaničkog monaštva da devet konja nije moglo da povuče sve dragocenosti. Za vreme velike seobe Srba pod Arsenijem trećim Čarnojevićem, patrijaršijske dragocenosti prenete su u Sremske Karlovce. Čergijala je patrijaršija, prokišnjavala, rušena, ali iz temelja je iznova nicala nova i svetla. Nisu je poštedele pohare ni u savremenoj istoriji.Osamdesetih godina prošlog veka, podmetnut je požar u manastirskim konacima.Trideset monahinja i nekoliko gostiju nalazilo se u konacima. Trideset bogougodnica je bila pretnja nesretnim dušama u kojima je carovalo zlo. Bog ih je spasao, ali konaci su izgoreli, u njima sve što je sabrano posle brojnih pohara manastira. Ali, duša...Duša jednog naroda je neuništiva...

Iz hotela,,Metohija'' krećemo na hodočašća kosmetskim svetinjama. Rano je jutro. Zvone zvona sa patrijaršijskih zvonika. Zvone vekovi slave i nepokora. Masivna drvena kapija otškrinuta. Zakoračismo u portu u kojoj se skućila duhovnost, molitvenost, zavetnost, tegobnost, istarajnost. Samo nekoliko vernika na liturgiji. Molitvenost starih monahinja uznosi se do posivelih crkvenih svodova. Čuvarice temelja, stradalnice, molitvenice, upornice, neustršivice...Postideh se svojih sigurnih snova, bezbrižnih svitanja, htenja, želja, letovanja, putovanja...Ovde je jedina želja izdržati i opstati. Možda najvernije oslikava patrijaršijske vekove šam dud, star sedam vekova. Zasadio ga je Sava drugi, sin Stefana Prvovenčanog. Vraćajući se iz Jerusalima, prolazio je kroz Siriju iz koje je doneo sadnicu šam duda. Stablo je oronulo, rascepljeno, poduprto sa nekoliko debelih oblica. Ali krošnja je živa,  bogato okićena sočnim plodovima. Tri tanke mladice iznikle iz starog stabla zagledane su u nebo i u neprolaznost.

-Mati Fevronija, blagoslovite da ponesem nekoliko plodova šam duda. Možda će iz njih nići nove sadnice u mom vrtu.

- Nikome nije pošlo za rukom, kćeri moja. Dođi ovde i naslađuj dušu. Donesi okrepljenje i snagu ovim napaćenim dušama što molitvom brane oltar vascelog našeg roda. Ako je Bog s tobom, čega se bojiš. Ako nije, čemu se nadaš.

Te reči su bile prekretnica u mom ushodištu u veri, nadi i ljubavi. Putokaz.

Na putu za Dečane, zastadosmo ispred gomile bostana. Na starom komadu odeće sklupčao se dečak u izbledeloj odeći.Elegična melodija se izvijala iz neobičnog instrumenta u vidu duge metalne cevi. Mladi prodavac bostana uljudno odloži svoj instrument. Ustade da nas usluži.

-Kako ti se zove taj instrument?

-Kaval. Ti ne znaš šta je kaval. Dinju, oćeš, lubenicu 'oćeš?

-Hoću, i dinju i lubenicu. A, gde meriš svoj bostan.

-Uzmeš, tako. Jedan komad, jedan dinar.

E,sad treba biti pristojan. Na ispitu je i skromnost i poštenje.Ne možemo uzeti najkrupniji bostan za jedan dinar.U tamnoputu ručicu spustismo novac. Dečakovo lice poprimi radostan izraz. Na kavalu odjeknu melodija veselijih tonova.

Po povratku sa Kosmeta, tumaram kroz vreme, gradsku gužvu, neprestano zagledana u Svetu srpsku zemlju. Nesmiraj grebe po duši. Nisam ista, ne mogu više ni biti ista. Napustih posao pre kraja radnog vremena. Moram da napišem jedno pismo dok mi nisu pobegle misli, emocije...,, Gospodine presedniče...''Pišem i plačem. Pišem piscu ,, Vremena i smrti'' koji te godine postade presednik okrnjene države. Pominjem likove iz njegovih književnih dela, poistovećujem se sa njegovim junakinjama. Da, čas sam Milena, čas Nadežda. A, on? On je Vukašin Katić, najsličniji je njemu.Molim ga, da sa pozicije presednika države, učini nešto za obnovu manastira Banjska. Zadužbina kralja Milutuna,  koju je gradio  za svoje sakralno mesto, cvili zarušena. Kroz raspukle zidove, proviruju likovi svetitelja sa fresaka. Pedeset hramova je podigao srpski kralj. Urušava mu se dom. Napisah pismo, smirih dušu. Moj omiljeni romanopisac mi je odgovorio, rukopisom. Eto, tako beše. Banjska je obučena u novo ruho. Slava Bogu za sve!

Pećka patrijaršija me zove, sve češće, sve glasnije. Čujem još je živ i šam dud, još rađa sočnim plodovima. Nad raspetim Kosmetom svetli kruna Lazareva. Pred prestolom tvorca, za naš Jerusalim se mole sveti Nemanjići. Biće kako Bog odluči. Dogodine u carskom gradu Prizrenu!   

PODELITE OVAJ TEKST NA: