detalj slike: KRK Art dizajn

NEBESKI PRINC

Priznaj – da si ti sin kralja,

radio bi i što ne valja.

Kačio bi mačkama mašne

i prezirao siromašne.

Daleko od ljudskog bola i tuge,

ti bi imao svitu i sluge.

Kao izdanak kraljevske loze,

nikad ne bi čuvao koze.

Jeo bi uvek najbolja jela

za brzi razvoj svoga tela.

Ne bi znao gde žive gladni,

poniženi, tužni i jadni.

Ne bi znao ni šta je glad,

večita muka, naporan rad.

Živeo bi u mlakoj sreći,

iz dana u dan jači i veći.

Spazio bi neku princezu

i osetio slatku jezu.

Slao bi joj ljubavne svitke

i vodio sa srcem bitke.

Ne bi hteo da se sve vidi,

veliki dečak još se stidi.

Tvoje ljubavne zavrzlame

uzbunile bi dvorske dame.

Počele bi duševne boli

jer tvoja duša – pogrešno voli!

Rastko Nemanjić, sin župana,

nije imao takvih mana.

Sve je znao čak i dok spava

budući srpski Sveti Sava.

Hteo je nešto mnogo veće,

u braku ne bi imao sreće.

Bilo bi mu sasvim bez veze

u zagrljaju neke princeze.

Zamisli ga: beži sa dvora

da učini ono što mora.

Iskrada se i konja preže

da Srbiju sa nebom sveže.

Sedamnaest godina ima

i na Atosu postrig prima.

Strašno je bilo njegovom tati

što nikad neće da se vrati.

I druga deca od kuće beže,

ali ovo je mnogo teže.

Posle je patnja bila manja,

jer shvatio je i Nemanja:

Zemaljska blaga, sila i moć

mogu nestati za jednu noć.

Od svega toga Bogu je draža

jaka srpska nebeska straža.

PODELITE OVAJ TEKST NA: