|
|
|
 | Nebojša Jevrić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
CRKVA U BLOKU 45
Košare su Termopili Evroazije. Srbi su na sebe primili napade koji su bili namenjeni nama. Naš dug prema Srbima je ogroman. Da se Srbi nisu suprotstavili Zapadu, umovi unutar Kremlja ne bi se probudili na vreme. I Putinova Rusija bi zakasnila.“ - piše Aleksandar Dugin.Kad bi Putin mislio kao Dugin, gas za Srbe bio bi besplatan.Kad bi Putin mislio kao Dugin i nafta za Srbe bi bila besplatna.Sve smo to mi već platili srpskim glavama. Svaki barel srpskom krvlju. Zato sam optimista: ko prvi nastrada taj najbolje prođe.Bez obzira kud oluja baci naš brod mi smo naš dug odužili i zato ne treba da nas grize ni u jednom slučaju savest.Moramo se okrenuti sebi, početi da mislimo na svoj opstanak. Svesni svoje ugroženosti. Ako želimo da opstanemo kao narod.Došlo je vreme da tuga ustupi mesto volji, da se nužnost preobrazi u sudbinu.Nije sramota i što je NATO pakt uspeo da otme Kosovo. Devetnaest zemalja.Ako su nas napale zemlje a ne multinacionalne kompanije kojima je bilo potrebno tržište i koje nezasito tragaju za novim i novim prostorima.Pre svega vojne industrije. Engleski „Ekonomist“ je napisao za Jugoslaviju pred rat: JEDINO NETAKNUTO TRŽIŠTE U EVROPI. A onda je počeo stampedo za osvajanjem tog tržišta.Šta nam je činiti i šta može da nam se desi?Ništa što nismo već osetili na svojoj koži. Prepadaju nam decu. Jedino njih još mogu da uplaše. Jer nisu videla i nisu osetila.„Nada nema prava na nikoga,Do na Boga i u svoje ruke“, zapisao je Njegoš.Topla majska noć dobrano odmakla. Klub „Vojnik“ zatvoren..Sedimo na terasi i pričamo šta nam je činiti. Nas trojica: Prof. dr Miodrag Mlađović, prof. dr Vanja Nestorov i ja, bedno piskaralo.Svi trojica smo mnogo godina iza sebe ostavili. Nikog od nas život štedeo nije.Šta uraditi u ovom i ovakvom vremenu gde naša barka, između grebena unatopakćenih zemalja, sa "tomosovim" motorom u kojem je ostalo još malo nafte, pokušava po belosvetskoj buri da opstane?„Jedino što možemo uraditi u ovakvom vremenu je da zidamo crkvu. Ništa drugo. Bez nevolje nema bogomolje. Dok ne zagrmi mužik se ne prekrsti“.Samo nam promisao može pomoći.Njih dvojica su oduševljeni idejom. Već vidimo građevinu koja pred našim očima raste. Kad gradiš crkvu sebe gradiš. Pričamo o mestu.Mesta ima ali ko zna ko je već bacio oko na njih. Ko zna ko se još tu sprema da zida jer su cene kvadrata u Bloku basnoslovne.A onda se desi čudo.Odjednom izranja iz mraka čovek u mantiji. Nailazi sveštenik .„Pomaže bog“.„Bog ti pomogao, oče.“„Srećan vam Vaskrs. Hristos vaskrse.“„Vaistinu vaskrse“.„Mogu li ja da posedim sa vama?“„Vaš smo Vas i čekali. Sami Bog vas je poslao. Odakle dolazite?"„Vraćam se sa Hilandara.Prepričavamo mu naš razgovor a on se samo osmehuje i prebira brojanice.„Nemojte da odustanete.“Ujutru Vanja, kao što je red, ide kod oca Vladimira Levićanina, starešine crkve Sv. Đorđa čiji smo parohijani.„Odavno mislimo o tome. Osamnaest hiljada ljudi u bloku živi. Dobro je što je inicijativa od vas krenula. Ne bih želeo da ispadnete smešni. Prvo morate da dobijete blagoslov od Njegove svetosti Patrijarha Porfirija. Obećao je da će doći do nas za petnaest dana, pa mu onda pismenim putem uputite zahtev i zatražite blagoslov“.
|
